Danas 13. februara, širom sveta se obeležava Svetski dan radija koji je proglasio UNESCO, u znak sećanja na 1946. godinu, kada je prvi put emitovan program Radija UN.
Giljermo Markoni se smatra „ocem radija“ jer je 1896. godine obavio prvi radio prenos, međutim on nije slao glas već radio signale. Prvi eksperimenti sa prenosom glasa su počeli tek posle 1900. godine.
Markoni je 1909. godine dobio Nobelovu nagradu za „doprinos u razvoju bežičnih tehnologija“.
Bez obzira na ubrzani razvoj savremenih tehnologija komuniciranja, radio još uvek ostaje najrasprostranjeniji medij. Zbog toga je Unesko 2011. godine utvrdio Svetski dan radija i to 13. februara zato što je 1946. godine prvi put emitovan program Radija UN.
Doprinos Nikole Tesle razvoju radija je malo poznat jer se do 1943. godine smatralo da su njegovi nacrti za dizajn radija ustvari kopija Markonijevih. Međutim dokazano je da je on još 1892. godine napravio nacrt za prvi radio.
Radio koristi oko 95% svetskog stanovništva jer tehnologija koju zahteva je pristupačnija i jednostavnija, pa radio prenosi mogu dosegnuti i do najudaljenijih zajednica. Prema istraživanjima čak 75% domaćinstava u zemljama u razvoju poseduje bar jedan radio prijemnik.
Pod sloganom „Vek informisanja, zabave i obrazovanja“, ovogodišnji Svetski dan radija u fokus stavlja snage i prednosti medija koji ne gubi relevantnost ni u digitalnom dobu, a o svemu tome biće reči u sklopu bogatog jednodnevnog programa koji organizuje Fakultet dramskih umetnosti FDU koji se priključuje veku postajanja ovog komunikacijskog kanala.
Ovo predstavlja zabrinutost jer Merlin igra ključnu ulogu u saradnji sa uslugama, obezbeđujući efikasnost, raznolikost i izbor potrošača, kao i pružajući pristup tržištu i vrednosti za članove i ekonomiju obima za korisnike licenci. IMPALA je već pokrenula pitanja o jazu vrednosti sa TikTokom u aprilu i ovaj najnoviji razvoj pogoršava ove zabrinutosti.
Uzimajući u obzir istoriju, čini se jasnim da je cilj TikTok-a sa ovim pristupom da plati manje za muziku, a mnoge izdavačke kuće su zabrinute da bi one bile isključene. Povrh svega, napadnuta je sloboda etiketa da odlučuju kako se bave svojim pravima, a TikTok traži bojkot Merlina. TikTok takođe gubi jer neće imati pristup istoj raznolikosti, nešto što je već podvukao kao važno.
Dan Waite, predsednik digitalnog komiteta IMPALA, prokomentarisao je: „Lable-ovi bi trebalo da budu slobodni da odlučuju, ovo je pitanje principa i TikTok-ov bojkot treba pozvati. Diskografske kuće su poverile svoja prava Merlinu da pregovara u njihovo ime, a time što TikTok ide direktno na nosioce prava, ne poštuju ugovore o licenciranju koji su na snazi. Poput lanca supermarketa koji direktno pregovara sa pojedinačnim farmerima o ceni njihovog mleka, teško je videti kako to može da funkcioniše u korist farmera.”
IMPALA je ranije ove godine izdala izjavu o TikTok-u i potrebi da se postigne odgovarajuća vrednost. Ovo je ključni deo IMPALA-inog plana u deset koraka da se maksimalno iskoristi strimovanje, uključujući usluge poput TikTok-a, nazvane „ekonomija trenutka“. Mark Kitcatt, predsednik IMPALA-ine grupe za strimovanje, prokomentarisao je: „S obzirom na tajming, čini se jasnim da je stvarna namera TikToka da fragmentira sektor i smanji vrednost nezavisne muzike, umesto da se bavi manipulacijom strimovanja. Jasno je da već postoji ogroman jaz u vrednostima u pogledu prihoda koji se plaćaju za muziku. TikTok-ov potez naglašava moć koju ima na tržištu. To će štetiti saradnji u cilju okončanja prevara u strimingu, povećati trenja i neefikasnost i umanjiti izbor za TikTok kupce.”
U aprilu je TikTok javno odgovorio na zabrinutost IMPALA-ine nedostatke vrednosti, ističući „… cenimo odnose i ugovore o licenciranju koje imamo sa nezavisnom zajednicom u Evropi“. TikTok se takođe osvrnuo na rastuće hitove iz „niz žanrova i zemalja, od uspostavljenih početaka do onih koji tek počinju“.
Dario Drastata, predsednik IMPALA i predsedavajući RUNDA Adria, dodao je: „Verujemo da je davanje lable-ovima opcije da rade u okviru kolektivnog ugovora najbolji način da TikTok postigne ove ciljeve i radi sa umetnicima i žanrovima iz cele Evrope. Poštujemo slobodu izbora u preduzetništvu. Rast nezavisnog sektora na svim platformama je od suštinskog značaja da bi se fanovima i potrošačima pružila mogućnost izbora i raznolikosti, upravo ono što TikTok predstavlja. Najlakši način da se to postigne je preko Merlina.”
Pitanje manipulacije su takođe označili i Merlin i TikTok i zaista je TikTok počeo da pritiska na ovo. Helen Smit, izvršna predsednica IMPALA-e je prokomentarisala: „Razvodnjavanje je, naravno, problem u svakom poslu i to će se nastaviti. Teško je shvatiti kako bi direktni poslovi mogli da se pozabave ovim bolje od Merlinovog dogovora. Sigurno je da se pitanja bolje rešavaju na kolektivnoj osnovi na standardizovan način? Ovo deluje kao dimna zavesa za bojkot Merlina s obzirom na istoriju i vreme i činjenicu da cela industrija naporno radi na ovom važnom pitanju.
IMPALA je u aprilu napomenula da je od vitalnog značaja raditi zajedno i istražiti načine za povećanje vrednosti trenutne ekonomije kao ključnog dela muzičkog ekosistema. Ovo ostaje preferirani put sektora. IMPALA takođe ističe da će ova pitanja imati odjek kod regulatora koji su već izrazili zabrinutost zbog načina na koji TikTok funkcioniše, ne samo u EU već i u drugim jurisdikcijama.
Helen Smith, izvršni predsedavajući, IMPALA je zaključila: „Pozivamo TikTok da uvidi vrednost obnovljenog kolektivnog ugovora preko Merlina i sarađuje na razvoju ovog važnog dela ekosistema. Nadamo se da će efikasnost i izbor za korisnike TikTok-a, kao i pristup za umetnike i lable-ove bez obzira na njihovu zemlju, žanr ili nivo uspeha, i naravno, zajednički i standardizovani napori u borbi protiv prevara, prevladati i radujemo se razvoju ovog vitalnog dela ekosistem.”
Odluka TikToka da isključi Merlin i odustane od pregovora o obnovi trenutne licence izazvala je široku zabrinutost širom globalne muzičke industrije. Platforma direktno kontaktira nezavisne muzičke kompanije kako bi pokušala da postigne pojedinačne ugovore. Mnogi strahuju da ovim potezom TikTok namerava da plati manje za muziku.
Merlin deluje kao partner za licenciranje nezavisnog sektora, igrajući ključnu ulogu u obezbeđivanju efikasnosti za digitalne platforme, promovisanju raznolikosti i izbora potrošača, kao i pružanju pristupa tržištu i vrednosti za svoje članove. Sa više od 500 članova koji predstavljaju preko 30.000 izdavačkih kuća, distributera i nosilaca prava širom sveta, Merlin trenutno čini 15% globalnog tržišta snimljene muzike i ima poslove sa preko 40 digitalnih usluga.
„Odluka TikToka da se udalji od Merlina stavlja nezavisne izdavačke kuće na nemoguće mesto sa njihovim umetnicima: to je izbor između njihove muzike koja je dostupna na platformi ili obezbeđivanja poštenih uslova licence. objašnjava Zena Vhite, VIN Chair. Noemi Planas, izvršni direktor VIN-a, dodaje da su „Merlin kreirale nezavisne muzičke kompanije kako bi se takmičile na najvišem nivou i osigurale da imaju pristup najboljim uslovima. Odluka TikTok-a predstavlja rizik po kulturnu raznolikost, pristup tržištu i pravedno plaćanje za nezavisne osobe. Ali ovo se ne odnosi samo na TikTok. Pozivamo kreatore politike širom sveta da regulišu tehnološki sektor kako bi osigurali istinski konkurentno tržište gde su prava kreatora zaštićena od zloupotrebe i monopolskog ponašanja. TikTok nastavlja da se odupire pozivima iz sektora da se pozabavi postojećim „jakom u vrednostima“, koji ima negativan uticaj na sposobnost nezavisnih da brane svoju muziku i prava.
Azija
U vlasništvu kineske kompanije BiteDance, TikTok je najveća svetska platforma društvenih medija posle Fejsbuka, Jutjuba i Instagrama. Azija je dom za 6 od 10 najboljih zemalja po broju korisnika, a lokalne muzičke kompanije strahuju da odluka TikTok-a ugrožava jednake uslove. Jong-Gill Shin, generalni sekretar Korejske asocijacije industrije diskografskih kuća (LIAK) kaže: „LIAK izražava duboku zabrinutost zbog trenutnih okolnosti koje predstavljaju značajan rizik od podsticanja diskriminacije kreativnih dela. Imperativ je da se svakoj muzici, bez obzira da li potiče iz velikih ili nezavisnih sektora, pripiše jednaka vrednost i priznanje. Nedvosmisleno se protivimo nedavnim pokušajima TikTok-a koji prete da potkopaju naše napore da obezbedimo pravične uslove. Usklađeni sa našim kolegama članicama VIN-a širom sveta, odlučni smo u našoj posvećenosti podržavanju i očuvanju suštinske vrednosti nezavisne muzike.” Kineski susedi takođe su izrazili zabrinutost zbog usklađenosti TikToka sa zakonima o zaštiti podataka, a Indija je zabranila aplikaciju zbog zabrinutosti za nacionalnu bezbednost.
Severna Amerika
U Sjedinjenim Državama, drugom najvećem tržištu po broju korisnika TikTok-a sa 120,5 miliona, postoji zabrinutost zbog zloupotrebe moći sa platforme. U aprilu je predsednik Bajden potpisao zakon kojim će se zabraniti TikTok ukoliko BiteDance ne proda svoj udeo u roku od godinu dana. Richard Burgess, izvršni direktor Američkog udruženja nezavisne muzike (A2IM), komentariše: „TikTok-ova nespremnost da pregovara o licencnom ugovoru sa Merlinom je samo najnoviji primer platforme koja čini sve što može da izbegne pravično obeštećenje umetnika. Sada, više nego ikad, potreban nam je Kongres da donese Zakon o zaštiti zaposlenih muzičara i da muzičarima, tekstopiscima, nezavisnim izdavačkim kućama i izdavačima mogućnost da kolektivno pregovaraju na tržištu.”
Slična zabrinutost je izražena u Kanadi, gde je muzička zajednica aktivno uključena u regulatorni proces oko Zakona o onlajn strimovanju, koji proširuje zahteve emitera da ulažu u kanadski muzički sektor na digitalne platforme i nailazi na sve veći otpor tehnološkog sektora. „Zaobilazeći lokalne propise i namećući nepovoljne uslove za nosioce prava, platforme stvaraju značajnu neravnotežu moći“, kaže Gord Dimitrief, predsednik za odnose sa vladom u Kanadskom nezavisnom muzičkom udruženju (CIMA). “To guši konkurenciju, smanjuje kulturnu raznolikost i ograničava izbor potrošača.” Endrju Keš, predsednik i izvršni direktor CIMA, dodaje da odluka TikToka „treba da deluje kao poziv na buđenje kanadskim kreatorima politike i političarima koji se bave regulisanjem tehnološkog sektora“.
Latinskoj Americi
TikTok je bio najbrže rastuća platforma društvenih medija u Latinskoj Americi 2023. „Iz brazilske perspektive, odluka TikToka da ne obnovi sporazum sa Merlinom mogla bi da oslabi zastupljenost nezavisne muzike, koja igra ključnu ulogu u promovisanju kulturne i regionalne raznolikosti, “, kaže Felippe Ljerena, predsednik Associacao Brasileira da Musica Independente (ABMI). „Bez kolektivnog ugovora, male etikete mogu imati više poteškoća u pregovaranju pojedinačno, što negativno utiče na njihovu vidljivost i učešće na platformi koja je relevantna kao što je TikTok. Brazilska organizacija tvrdi da ovaj potez ne samo da kompromituje raznovrsnost sadržaja dostupnog na platformi, već i nema smisla sa komercijalne i strateške tačke gledišta. Brazil je na trećem mestu po broju korisnika TikTok-a po zemlji, sa 105,3 miliona, a sledi ga Meksiko sa 77,5 miliona korisnika, ali zabrinutost je izražena i na drugim tržištima u regionu. „Izuzetno je štetno za nezavisni sektor u Latinskoj Americi što TikTok primenjuje ovaj pritisak da zaobiđe Merlina. Sama svrha Merlina je da obezbedi pravedniju i pravičniju zastupljenost za sve, posebno u regionima poput našeg, i mi stojimo pri tome. Najviše će biti pogođeni manji igrači, koji će imati malo opcija, a naš najveći strah je da će se naći u najgorim uslovima. dodaje Francisca Sandoval, predsednica Asociacion Gremial Industria Musical Independiente de Chile (IMICHILE).
Evropa
Nakon zabrinutosti u vezi sa vrednosnim jazom iznetim u aprilu, Udruženje nezavisnih muzičkih kompanija (IMPALA) usprotivilo se pokušaju TikToka da bojkotuje Merlina. Evropska organizacija naglašava važnost kolektivnih ugovora za raznolikost i izbor potrošača i napominje da je od vitalnog značaja da nezavisne i digitalne usluge rade zajedno i istraže načine za povećanje vrednosti trenutne ekonomije kao ključnog dela muzičkog ekosistema, kao što je predloženo. u IMPALA-inom planu od deset koraka kako biste maksimalno iskoristili strimovanje. „Verujemo da je davanje etiketama opcije da rade u okviru kolektivnog ugovora najbolji način da TikTok postigne ove ciljeve i radi sa umetnicima i žanrovima iz cele Evrope“, kaže Dario Draštata, predsednik IMPALA i predsednik RUNDA Adria. „Mi poštujemo slobodu izbora u preduzetništvu. Rast nezavisnog sektora na svim platformama je od suštinskog značaja da bi se fanovima i potrošačima pružio izbor i raznolikost, upravo ono za šta se TikTok zalaže. Najlakši način da se to postigne je preko Merlina.” kaže Helen Smit, izvršna predsednica IMPALA-e. Ona dodaje: „Pozivamo TikTok da vidi vrednost obnovljenog kolektivnog ugovora preko Merlina i sarađuje na razvoju ovog važnog dela ekosistema. Nadamo se da će prevladati efikasnost i izbor za korisnike TikTok-a, kao i pristup za umetnike i etikete bez obzira na njihovu zemlju, žanr ili nivo uspeha, i naravno, zajednički i standardizovani napori u borbi protiv prevara.” Francuska, Belgija, Nemačka i druge evropske zemlje takođe su se oglasile u podršci Merlinu.
Australija
TikTok je ključan za muzičku industriju, a muzika je ključna za TikTok. Eksperiment koji je TikTok sproveo u Australiji 2023. godine da bi analizirao kako se muzici pristupa i koristi na platformi, pokazao je da je ograničenje licencirane muzike koju korisnici mogu da dožive izazvalo smanjenje broja korisnika i vremena koje provode u aplikaciji. „Veoma smo uznemireni vestima o odluci TikToka da se udalji od pregovaračkog stola sa Merlinom pre nego što bi razgovori o obnovi licence uopšte mogli da počnu. Kao da to nije bilo dovoljno opterećujuće, TikTok je izrazio nameru da traže direktne poslove i obezbedio veoma, veoma kratku pistu za etikete da potpišu NDA. Ovo bi bilo urnebesno, da nije tako nepoštovanje i dalje pokazuje da ponašanje TikTok-a u potpunosti podriva njihovu prethodno iskazanu podršku nezavisnih nosilaca prava širom sveta. IMNZ, kao predstavnik i zagovornik novozelandskih umetnika i etiketa, pridružuje se našim globalnim sunarodnicima u nadi da će TikTok doneti ispravnu odluku – i naći put nazad do stola za licenciranje sa Merlinom, i to pametno“, kaže Dilan Pelet, generalni direktor u Independent Music Nev Zealand (IMNZ).
VIN je posvećen obezbeđivanju da sva preduzeća u muzičkom sektoru budu najbolje opremljena da maksimiziraju vrednost svojih prava, bez obzira na njihovu veličinu i poreklo, a Merlin je ključni partner u tome. Globalna nezavisna muzička zajednica ostaje nepokolebljiva u svojoj podršci kolektivnim pregovorima o licenciranju i poziva TikTok da se vrati za sto i radi na rešenjima koja koriste svim uključenim stranama.
Predmeti kršenja autorskih prava protiv AI muzičkih servisa imaju za cilj da zaustave neovlašćenu upotrebu zaštićenih zvučnih zapisa za “instruisanje”generativnih AI modela
Parnice pod okriljem “RIAA” obezbedile bi kontrolu umetnika, tekstopisaca i nosilaca prava nad njihovim delima
VAŠINGTON, DC (24. jun 2024.) – Asocijacija muzičke industrije Amerike® (“RIAA”) danas je najavila podnošenje dva predmeta kršenja autorskih prava zasnovana na masovnom kršenju zaštićenih zvučnih zapisa koji su kopirani i eksploatisani, bez dozvole, od strane dva više-milionska servisa za generisanje muzike, a to su „Suno” i „Udio”.
Predmet protiv „Suno, Inc.“, programerskog tima kompanije „Suno AI“, podnet je Okružnom sudu Sjedinjenih Američkih Država za distrikt Masačusets, a predmet protiv „Uncharted Labs, Inc.“, programerskog tima „Udio AI“, podnet je Okružnom sudu Sjedinjenih Američkih Država za južni distrikt Njujorka. Tužioci u predmetima su muzičke kompanije koje poseduju prava na zvučne zapise koje su kompanije „Suno” i „Udio” ugrozili – uključujući „Sony Music Entertainment“, „UMG Recordings, Inc.“, i „Warner Records, Inc“. Tužbe se odnose na snimke umetnika različitih žanrova, stilova i epoha.
“Muzička zajednica je prihvatila AI i već sarađujemo sa odgovornim programerskim timovima kako bismo izgradili održive AI alate fokusirane na ljudsku kreativnost, gde su umetnici i tekstopisci u centru,” rekao je predsednik iizvršni direktor„RIAA”, Mitch Glazier. “Ali, možemo uspeti samo ako su programerski timovi spremni da rade zajedno sa nama. Neovlašćeni servisi poput onih kompanija “Suno” i “Udio”, koje tvrde da je „pravedno“ kopirati umetničko delo i eksploatisati ga za sopstvenu dobit bez pristanka ili naknade, unazađuju obećanje istinski inovativnog AI za sve nas.
Direktor Pravne službe “RIAA”, Ken Doroshow, dodao je: “Ovo su jasni slučajevi kršenja autorskih prava koji uključuju neovlašćeno kopiranje zvučnih zapisa velikih razmera. “Suno” i “Udio” pokušavaju da sakriju punu razmeru svojih prekršaja, umesto da svoje usluge postave na solidne i zakonite osnove. Ove tužbe su neophodne da bi se podvukla najosnovnija pravila za odgovoran, etički i zakonit razvoj generativnih AI sistema i da bi se okončalo očigledno kršenje od strane kompanija “Suno” i “Udio”.”
Tužbama se traže: (1) izjave da su dva servisa povredila zaštićene zvučne zapise tužilaca; (2) zabrane kojima se ti servisi sprečavaju da ubuduće krše prava zaštićenih zvučnih zapisa tužilaca; i (3) odštete za povrede koje su već nastale.
Ključne tvrdnje
Iako su činjenice tužilaca u svakom predmetu za neovlašćenom kopiranje zvučnih zapisa od strane svake od okrivljenih strana različite, one ipak sadrže zajednički niz osnovnih tvrdnji u vezi sa poslovima “instruisanja”, programiranja i rada kompanija “Suno” i “Udio”.
Tužba protiv kompanije “Suno” dostupna je ovde, a tužba protiv kompanije “Udio” dostupna je ovde.
Grafički prikaz tvrdnji o kopiranju kultne muzike je dostupan ovde.
Izvodi iz tužbi uključuju:
“AI kompanije, kao i sva druga preduzeća, moraju poštovati zakone koji štite ljudsku kreativnost i ingenioznost. Nema ničega što izuzima AI tehnologiju od zakona o autorskim pravima ili što opravdava AI kompanije da se ne pridržavaju pravila. Ove tužbe imaju za cilj da se ovi osnovni principi sprovedu.” (Tužbe ¶ 2.)
“Dok s jedne strane AI obećava, s druge strane AI predstavlja opasnost. Sa pojavom sve moćnijih i sofisticiranijih AI alata, sposobnost AI da se uplete u procese stvaranja, produkcije i distribucije muzike, raste. Ako se razvijaju uz dozvolu i učešće vlasnika autorskih prava, generativni AI alati će moći da pomažu ljudima u stvaranju i produkciji nove i inovativne muzike. Ali, ako se razvijaju neodgovorno, bez poštovanja osnovne zaštite autorskih prava, ti isti alati prete trajnom i nepopravljivom štetom za izvođače, izdavačke kuće i muzičku industriju, time neizbežno umanjujući kvalitet nove muzike dostupne potrošačima i narušavajući naše zajedničke vrednosti.” (Tužbe ¶ 3.)
“Izgradnja i rukovanje ovim servisima u početku zahteva kopiranje i unošenje ogromnih količina podataka radi „instruisanja” softverskog „modela“ za generisanje izlaznih rezultata. Za ove servise, taj proces uključivao je kopiranje decenijski vrednih najpopularnijih svetskih snimaka zvuka, a zatim unošenje tih kopija kako bi se generisali rezultati koji imitiraju osobine pravih ljudskih snimaka zvuka.” (Tužbe ¶ 7.)
“Kada oni koji programiraju takve servise kradu autorski zaštićene snimke zvuka, sintetički muzički rezultati mogu da dovedu do prezasićenja tržišta sadržajem koji je generisan mašinama, koji će direktno predstavljati konkurenciju, umanjiti vrednost i na kraju potisnuti prave snimke zvuka na kojima su servisi izgrađeni.” (Tužbe ¶ 4.)
“S obzirom da je suština ovih kompanija bila da eksploatišu autorski zaštićene snimke zvuka bez dozvole, oni su namerno izbegavali da obelodane šta su tačno kopirali. To nije iznenađujuće. Na kraju krajeva, odgovoriti na to pitanje iskreno značilo bi priznati voljnu povredu autorskih prava u skoro nezamislivim razmerama.” (Tužbe ¶ 8.)
“Naravno, očigledno je za šta su ovi servisi „instruisani”. Oni su masovno kopirali autorski zaštićene snimke zvuka tužilaca i unosili ih u svoje AI modele. Takvi materijali mogu su da raditi samo na način na koji to čine – kopirajući ogromne količine snimaka zvuka od umetnika u svim žanrovima, stilovima i epohama.” (Tužbe ¶ 9.)
“Ovi servisi nisu izuzeti od autorskih prava koja štite ljudsku autorsku kreaciju. Kao i svaki drugi učesnik na tržištu, oni ne mogu reprodukovati autorski zaštićena dela u komercijalne svrhe bez dozvole. Bez obzira na ovaj osnovni princip, njihovo neovlašćeno kopiranje brzo i razorno umanjuje vrednost i integritet autorski zaštićenih snimaka zvuka tužilaca. Ti servisi generišu muziku tako velikom brzinom i u takvom obimu da postoji rizik od preplavljivanja tržišta AI-generisanom muzikom i generalnog umanjivanja i zamene dela koja su kreirali ljudi.” (Tužbe ¶ 12.)
“Primenom takvih servisa ne može se izbeći odgovornost za voljnu povredu autorskih prava tvrdnjom o pravičnom korišćenju. Doktrina pravičnog korišćenja promoviše ljudski izraz tako što se omogućava neovlašćeno korišćenje autorski zaštićenih dela u određenim, ograničenim okolnostima, dok ovi servisi nude imitaciju muzike generisanu mašinama—ne ljudsku kreativnost, ili izraz.” (Tužbe ¶ 14.)
“Od dana kada su lansirani, servisi su ignorisali prava vlasnika autorskih prava u muzičkoj industriji što predstavlja sastavni deo njihove neverovatne jurnjave da postanu dominantni servis za generisanje AI muzike. Ni ovim servisima, ni bilo kojoj drugoj AI kompaniji koja se bavi takvim generisanjem, ne sme se dozvoliti da napreduju ka ovom cilju gazeći prava vlasnika autorskih prava.” („Suno” ¶ 82, „Udio” ¶ 91.)
Podrška Muzičke Zajednice
Sledeće organizacije i pojedinci podržavaju ovaj napor u zaštiti kreativnih dela i razvoju odgovornih, zakonitih AI alata koji promovišu i proširuju ljudsku kreativnost.
Dr. Richard James Burgess MBE, predsednik i izvršni direktor Američkog udruženja nezavisne muzike (A2IM): “Nezavisni umetnici, diskografske kuće i tekstopisci daju ogroman doprinos kulturi, ali često najviše trpe kada servisi realizuju poslove korišćenjem njihovih radova bez dozvole ili nadoknade. Mi stojimo ujedinjeni sa muzičkom zajednicom u odbrani prava kreatora, a protiv bezobzirnih entiteta poput kompanija „Suno” i „Udio” koje pokušavaju da ukradu, prisvoje i profitiraju od životnog dela talentovanih izvođača i pisaca. Mi zamišljamo budućnost u kojoj ljudski duh pokreće inovacije, umesto da bude iskorišćen od strane istih.”
Tino Gagliardi, međunarodni predsednik Američke federacije muzičara SAD i Kanade: “Krađa instrumentalnih snimaka naših članova – kopiranih i eksploatisanih bez dozvole od strane veštačke inteligencije izaziva veliku zabrinutost Američke federacije muzičara. Muzičari i umetnici čiji rad i talenat čine osnovu digitalnog umnožavanja moraju biti zaštićeni, uključujući saglasnost za korišćenje njihovog zvuka, priznanje autorskih prava i fer nadoknadu za njihovu muziku. Mi podržavamo „RIAA” u ovom sudskom sporu protiv kompanija „Suno” i „Udio”, zabranjujući neovlašćeno korišćenje muzičkih dela muzičara.”
Jen Jacobsen, izvršni direktor Alijanse prava umetnika (ARA): “Umetnici zaslužuju da se njihov trud i kreativnost poštuju na tržištu i da se zaštite od servisa kompanija poput “Suno” i “Udio”, čime se podrivaju osnovni principi na kojima je autorsko pravo osnovano. Ovi servisi se bave masovnom krađom kako bi “instruisali” svoje modele i preplavili plejliste mašinskim imitacijama, kršeći prava kreatora i umanjujući vrednost umetnosti same po sebi. „ARA“ je zahvalna što su ovi predmeti podneti u cilju zaštite muzičkog eko-sistema koji zaista podržava umetnike i njihove fanove.”
Willie Prophet Stiggers, suosnivač, predsednik i glavni izvršni direktor Koalicije za crnu muziku (BMAC): „Prava muzika dolazi iz pravog života i pravih ljudi. Moramo regulisati kompanije koje podržavaju investitori sa milijardama dolara, a koje nude prečice, kopije i nekvalitetne imitacije. Apelujem na sudove da odluče da za „instruisanje” AI na zaštićenoj muzici, mora da bude potrebna dozvola. Od vitalnog značaja je da umetnici i tekstopisci budu odgovorni za svoj rad, priču i poruku. „Koalicija za crnu muziku“ je osnivač „Human Artistry Campaign“ i ujedinjena je sa našim srodnim grupama po ovom pitanju!”
Dr. Moiya McTier, viši savetnik „Human Artistry Campaign“ (HAC): „Potrebno je dobiti pristanak pre nego što se zaštićena dela koriste u AI modelima, što je osnivački princip udruženja „Human Artistry Campaign“ i temelj svakog pojma „etičkog“ ili „odgovornog“ korišćenja AI. “Instruisanje” AI servisa na ukradenoj muzici je uvreda za individualnu ljudsku umetnost i napad na autonomiju svakog umetnika, autora i stvaraoca.“
„Savez muzičkih radnika“ (Music Workers Alliance (MWA)): „Music Workers Alliance“ predstavlja indie muzičare. Smatramo da je upotreba naših snimljenih dela bez našeg pristanka, i nadoknade od strane generativnih AI sistema kršenje naših autorskih prava i pretnja za egzistenciju mnogobrojnih muzičara… i u potpunosti podržavamo tužbu “RIAA” protiv kompanija “Suno” i “Udio”. Ove korporacije kradu naš rad kako bi stvorile zvučne kopije, efikasno nas prisiljavajući na ulogu onog koji „instruiše”, na koju nikada nismo pristali. Njihove skuplje pretplate omogućavaju korisnicima da komercijalizuju materijale, stavljajući nas u nepoštenu konkurenciju sa neiscrpnim zalihama kopija našeg rada, objavljenih bez ikakve nadoknade ili priznanja naše uloge u njihovom stvaranju, a ipak sposobnih da nas istisnu iz produkcije albuma, filmske, video i televizijske muzike i drugih tržišta. Da ne vidimo nikakvu dobit od prodaje pretplata za njihove servise je krajnje nepravedno. Muzičari/snimatelji su već doživeli jednu veliku devalvaciju svog rada zbog neuspeha regulisanja Poglavlja 512 „DMCA Safe Harbors“. Dozvola da se naš rad koristi bez odobrenja u kreiranju AI generisane „muzike“ dodatno će devalvirati naš rad, proterujući ogroman broj ljudi iz ove profesije. Nadamo se da će sud intervenisati kako bi zaustavio ovu eksploatativnu povredu pre nego što šteta naneta našoj zajednici, ustavnom principu o autorskim pravima i vrednostima koje svi delimo ne postane katastrofalna i nepovratna.
David Israelite, „Udruženje nacionalnih muzičkih izdavača – NMPA“ (National Music Publishers Association (NMPA), predsednik i generalni direktor: “NMPA u potpunosti podržava ovu tužbu protiv kompanija “Suno” i “Udio”. Obe platforme se očigledno “instruišu” na zaštićenim snimcima – to je očigledno svakome ko sluša šta one generišu. Ovaj predmet predstavlja presedan i integralni je deo prava umetnika kao ljudskih stvaralaca. Milioni ljudi već koriste ove alate, zbog čega je broj kršenja prava pravih muzičara nesaglediv. Nastavićemo da podržavamo „RIAA” u njihovoj misiji da zaštite umetnike.”
Harvey Mason Jr., glavni izvršni direktor „Recording Academy“: “Nova tehnologija je bila vredan alat koji su koristile generacije muzičkih stvaralaca, i nema razloga da odgovorna, generativna veštačka inteligencija bude drugačija. Da bi zadržali poverenje umetnika i fanova, AI kompanije moraju na legalan način da dobiju dozvolu od stvaralaca i da im nadoknade korišćenje njihovih dela. Mi podržavamo “RIAA” u preduzimanju akcija protiv servisa koji pokušavaju nepravedno da profitiraju od stvaralaca i kultnih snimaka koji omogućavaju funkcionisanje ovih servisa.”
Duncan Crabtree-Irska, državni izvršni direktor i glavni pregovarač „SAG-AFTRA“: “Muzika koju stvaraju ljudi mora biti zaštićena. Masovno kršenje snimljene muzike od strane okrivljenih ( što u velikoj meri čini kreativna dela članova udruženja „SAG-AFTRA“) je nelegalno, neetičko i ne sme ostati nekontrolisano. „SAG-AFTRA“ u potpunosti podržava navedene tvrdnje.”
Dina LaPolt, članica odbora „Songwriters of North America (SONA)“: “Ovi predmeti razotkrivaju nesagledivo nepravednu upotrebu/snimanje radova umetnika i tekstopisaca od strane dobro finansiranih kompanija poput “Suno” i “Udio”, koje odbijaju da se pridržavaju pravila i da plaćaju stvaraocima za njihov rad. Ovo je velika i važna borba koja utiče na sve u muzičkoj i zabavnoj industriji i mogla bi odrediti budućnost umetnosti koju stvaraju ljudi.”
Michael Huppe, predsednik i glavni izvršni direktor „SoundExchange“: “AI ima potencijal da donese velike koristi muzičkoj industriji, kako za muzičare, tako i za korisnike. Postoji bezbroj AI kompanija koje pravilno sarađuju sa kreativnom zajednicom, prepoznajući osnovnu vrednost koju pružaju u “instruisanju” algoritama. Ali, muzička industrija ne može odobriti poslovanje koje se zasniva na nesrazmernom kopiranju radova stvaraoca bez dozvole, ili nadoknade.”
Svetski Dan muzike obeležava se 21.juna svake godine Dan muzike obeležava se u 120 zemalja, okupljaju se muzičari, slave ga profesionalci i amateri. U Beogradu se održavaju koncerti i sve je više muzike. Koncerti se na ovaj datum održavaju na ulicama, trgovima, parkovima, dvorištima, hodnicima… Otkako je Ministarstvo kulture Francuske uspostavilo ovaj praznik 1982. godine, Festival muzike (Fte de la musique) je postao amblematičan međunarodni muzički događaj koji se slavi u 120 zemalja kao Svetski dan muzike.
WIN je kreirao nove smernice o generativnoj veštačkoj inteligenciji (GenAI) u kojima se navodi pet ključnih principa: poštovanje autorskih prava; davanje prioriteta pristupu usredsređenom na čoveka; fokus na bezbednost stvaralaca, fanova, potrošača i javnosti; transparentnost kao osnovni element i poziv na angažovanje kroz etički razvoj ruku pod ruku sa muzikom.
Ovaj kolektivni napor je rezultat opsežnih konsultacija sa globalnom nezavisnom muzičkom zajednicom. Priznaje mogućnosti koje AI nudi za stvaranje, proizvodnju, distribuciju i promociju muzike, naglašavajući da je „obuka“ modela GenAI o muzici i srodnim sadržajima podložna autorskim pravima i da je potrebna posebna prethodna dozvola. WIN poziva programere i kreatore politike širom sveta da rade zajedno sa nezavisnom muzičkom zajednicom kako bi postigli odgovoran i etički razvoj GenAI.
Hiljade nezavisnih muzičkih preduzeća koja čine WIN-ovo članstvo igraju vitalnu ulogu u promovisanju novih talenata i raznolikosti žanrova i jezika na globalnom muzičkom tržištu. Ovi principi ističu njihov poziv na dosledne visoke standarde širom sveta, kao i da se angažuju sa programerima veštačke inteligencije kako bi se izgradilo tržište licenciranja koje radi na dobrobit svih.
-Davanje prioriteta pristupu usredsređenom na čoveka
-Bezbednost stvaralaca, fanova, potrošača i javnosti
-Transparentnost kao osnovni element
-Etički razvoj veštačke inteligencije ruku pod ruku sa muzikom
Izvršni direktor WIN-a Noemi Planas je prokomentarisao: „Globalna nezavisna muzička zajednica pozdravlja nova tehnološka dostignuća koja poštuju vrednost muzike i prava stvaralaca. Ovi principi za generativnu veštačku inteligenciju su rezultat opsežnih konsultacija sa nezavisnim organizacijama širom sveta i usklađeni su sa našim nedavno objavljenim Globalnim nezavisnim vrednostima. Sa ovim principima kao kompasom, radujemo se saradnji sa odgovornim programerima veštačke inteligencije i inspirativnim kreatorima politika širom sveta.“
Izvršna predsedavajuća IMPALA-e Helen Smit je nastavila: „Ovi principi su logičan nastavak našeg rada na upravo usvojenom zakonu EU o veštačkoj inteligenciji, koji je prvi sveobuhvatni okvir za veštačku inteligenciju na svetu koji potvrđuje jasne obaveze u vezi sa autorskim pravima i transparentnošću u vezi sa generativnom veštačkom inteligencijom, postavljajući odgovarajući okvir oko AI i izgradnje temelja za istraživanje komercijalnih mogućnosti u AI za korišćenje dela zaštićenih autorskim pravima. U skladu sa danas objavljenim principima, nadamo se da će i drugi regioni sveta slediti EU ovde.
AIM CPO i privremeni izvršni direktor Gee Davi dodali su: „AI je izuzetno uzbudljiva tehnologija sa dalekosežnim prednostima i potencijalnim novim komercijalnim i kreativnim putevima. Nedavni talas generativnih alata veštačke inteligencije stvara i mogućnosti i veoma legitimnu brigu za zaštitu muzike i muzičara od loših aktera koji nastoje da potkopaju vrednost muzike umesto da se konstruktivno angažuju. Sa zakonima i propisima koji se tiču veštačke inteligencije koji se pojavljuju širom sveta, od suštinske je važnosti da se obezbedi da pravilno podržavaju ljudsku umetnost i inovacije. Globalna nezavisna muzička zajednica veruje u liderstvo kroz razmenu znanja i inkluzivnu diskusiju. Ovi principi su kreirani u tom svetlu, kako bi pružili osnovu za smislenu saradnju i stvorili uspešnu i kreativnu budućnost za veštačku inteligenciju u muzici, u korist svih učesnika.
WIN principi za generativnu AI su dostupni na engleskom, španskom, francuskom, korejskom i portugalskom.
O WIN-u
Svetska nezavisna mreža povezuje i razvija globalnu nezavisnu muzičku zajednicu. WIN okuplja trgovačka udruženja koja predstavljaju hiljade nezavisnih muzičkih preduzeća širom sveta. Delujemo kao globalna mreža za koordinaciju i podršku nezavisnom sektoru, fokusirajući se na njegov dugoročni razvoj i održivost. WIN promoviše raznovrstan i živahan ekosistem sa punim pristupom tržištu i jednakim mogućnostima za sve nezavisne, kroz transparentnost, inovacije i saradnju.
O IMPALI
IMPALA je osnovana 2000. godine i sada predstavlja preko 6000 nezavisnih muzičkih kompanija. 99% evropskih muzičkih kompanija su mala, mikro i srednja preduzeća i samostalni umetnici. Poznati kao nezavisni, oni su svetski lideri u pogledu inovacija i otkrivanja nove muzike i umetnika – oni proizvode više od 80% svih novih izdanja i čine 80% poslova u sektoru. IMPALA-ina misija je da održivo razvija nezavisni muzički sektor, vrati više vrednosti umetnicima, promoviše različitost i preduzetništvo, poboljša politički pristup, inspiriše promene i poveća pristup finansijama. IMPALA radi na nizu ključnih pitanja za svoje članove, vodi različite šeme nagrada i ima program namenjen preduzećima koja žele da razviju strateški odnos sa nezavisnim sektorom – Friends of IMPALA.
DIGITALNE PLATFORME ISTOVREMENO SE POZIVAJU DA IZBEGNU NEŽELJENE POSLEDICE VLASTITIH STREAMING REFORMI
Tokom proteklih nekoliko nedelja, IMPALA je konsultovala članove o važnosti i vrednosti za njihovo poslovanje platformi kao što je TikTok, kao i o uticaju nedavnih reformi koje su predložili Deezer, Spotify i Apple, sa fokusom na ispravljanje postojećeg „jaza u vrednosti“ anomalije i da spreči stvaranje novih.
U svom planu reforme striminga, IMPALA je već naglasila potrebu za platformama, koje su tada nazvane „ekonomija trenutka“, kao što je TikTok, da bi radile sa nezavisnom muzičkom zajednicom kako bi se postigli pošteni uslovi licenciranja. Istovremeno, potrebno je uzeti u obzir pravila EU o veštačkoj inteligenciji i uzeti u obzir kako nezavisni izdavači vide ulogu ovih platformi na današnjem tržištu.
Helen Smit, izvršna direktorka IMPALA-e je prokomentarisala: „TikTok i druge platforme 'momentne ekonomije' su ključni partneri. Oni igraju važnu ulogu u našem muzičkom ekosistemu, a okvir licenciranja je jasan, platformama je potrebna dozvola za korišćenje muzike, uključujući sve derivate originalnih snimaka, kao i adaptacije koje stvara veštačka inteligencija. Novi okvir za regulisanje upotrebe veštačke inteligencije u Evropi takođe pomaže da se postave smernice za ove i slične situacije.”
Predsednik IMPALA-ine grupe za striming i izvršni direktor Everlasting Records i Popstock Distribuciones Mark Kitcatt je nastavio: „Kao što je navedeno u našem planu za striming, postoji hitna potreba da se obezbedi pravičan prihod od ovih vitalnih usluga. Shodno tome, IMPALA podržava poziciju UMG-a na TikTok-u, koji nastoji da postigne odgovarajuću procenu muzike.
Takođe odbacujemo argument da korišćenje muzike na TikTok-u ima veliku promotivnu vrednost. Nezavisni sektor je usvojio sličan pristup tokom godina, od MTV-a do Apple-a i Jutjuba. Ovde postoji veliki vrednosni jaz koji treba da se reši, ali pored toga ovo je takođe dobra prilika da se istraže novi načini generisanja i podele prihoda od distribucije digitalne muzike.”
Dan Vejt, predsednik Digitalnog odbora IMPALA-e i izvršni direktor Better Noise Music-a dodao je: „TikTok je u ključnoj fazi obnavljanja svojih ugovora o licenci gde može da pokaže da pravično ceni muziku na svojoj platformi. To je upotreba muzike koju treba platiti kao i svaku drugu. Pitanje promocije ovde nije relevantno. Želimo da nezavisne diskografske kuće, nosioci prava i muzičari budu pravedno plaćeni za korišćenje svoje muzike i da imaju iste povoljne uslove kao najveće svetske izdavačke kuće kada obnavljaju svoje licence. Zajednički rad celokupne muzičke industrije je ključni preduslov za postizanje što boljih uslova za korišćenje muzike na svim platformama“.
Drugi prioritet IMPALA-inih predloga za reformu striminga je rešavanje manipulacije i razvodnjavanja prihoda, a IMPALA ponovo potvrđuje svoj cilj rešavanja ovih pitanja i podrške uslugama koje su inovativne u ovoj oblasti. Manipulacija strimovanjem je problem oko kojeg se industrija već ujedinila, sa kodeksom za celu industriju koji osuđuje praksu potpisanu 2019. godine, dok je IMPALA naknadno objavila smernice za rešavanje manipulacije strimovanjem kao nastavak te inicijative. Neke platforme za striming su se već udružile sa inicijativom Music Fights Fraud Alliance predvođene nezavisnim distributerima, a članovi IMPALA-e cene što su Spotifi i Deezer uzeli u obzir same preporuke iz našeg plana za striming kada su definisali kako da se pozabave ovim negativnostima u sopstvenoj novoj distribuciji prihoda od streaminga.
Istovremeno, članovi IMPALA-e iz 32 zemlje potvrdili su da zajedno rade na sprečavanju neželjenih negativnih posledica po nezavisni muzički sektor koje bi ove nedavne reforme raspodele prihoda, koje su sproveli Deezer, Spotifi i Apple, mogle da izazovu, ističući da prilagođavanja još uvek mogu da donesu. da bi se izbeglo oštećenje. IMPALA ponavlja spremnost sektora da sarađuje sa platformama kako bi se izbegla šteta, posebno mladim muzičarima na početku karijere i muzičarima u manjim žanrovima, kao i starijim kataloškim i specijalizovanim žanrovima, a posebno manjim teritorijama i teritorijama gde su jezici manje dominantni. prevladati.
IMPALA poziva da sve promene u načinu raspodele prihoda budu pravilno procenjene od strane platformi u smislu uticaja koji stvaraju na celo tržište. Platforme su takođe pozvane da se o tome konsultuju i razgovaraju sa svojim partnerima iz nezavisnog sektora pre nego što donesu odluku.
Dario Draštata, predsednik upravnog odbora IMPALA i predsednik udruženja RUNDA, prokomentarisao je: „IMPALA podržava reformu koja je rezultat saradnje i koja je održiva i promoviše različitost. Istovremeno, tražimo hitna rešenja za rešavanje problema manipulacije i razvodnjavanja prihoda. Takođe moramo da se uverimo da su predlozi reformi fer za sve i nadamo se da će Merlinov nedavni dogovor sa Deezerom doprineti ovom cilju. Verujemo, na primer, da postoje jednostavna rešenja za probleme sa pragovima prihoda od striminga i nastavićemo naše konstruktivne diskusije sa platformama u ovom pravcu. Pronalaženje odgovora na ova pitanja će osigurati da platforme mogu još više napredovati na svim tržištima i u svim žanrovima, uključujući i one trenutno nerazvijene teritorije.
Posao korišćenja kratkih muzičkih snimaka na društvenim medijima nastavlja eksponencijalno da raste, generišući ogromno povećanje prihoda za platforme kao što je TikTok. Način na koji TikTok trenutno shvata svoju odgovornost u ovom pogledu izaziva zabrinutost širom sveta. TikTok je zabranjen u Indiji od 2020. godine, a Evropska komisija je prošlog meseca otvorila formalni postupak protiv platforme prema Zakonu o digitalnim uslugama u nekoliko oblasti, uključujući nezakonit i štetan sadržaj. U SAD postoji predlog da se vlasnik platforme BiteDance natera da proda TikTok, a slični pozivi se očekuju i u Evropi.
Članovi IMPALA-e se bave razvojem muzičkih karijera i prepoznaju ulogu društvenih mreža u muzičkom ekosistemu. Muzika je ključni sadržaj usluga koje pružaju ove platforme i značajan deo njihove vrednosti. Kao takva, vrednost muzike se mora poštovati i svima je od koristi da rade zajedno na održavanju i unapređenju te vrednosti. IMPALA izražava svoju podršku stavu UMG-a u ovom pogledu i napominje da je ovo pitanje koje se odnosi na čitavu industriju.
IMPALA-in rad na reformi striminga i drugim pitanjima digitalnog poslovanja je glavni prioritet za organizaciju. Helen Smit je zaključila: „Rad IMPALA je od vitalnog značaja za evropsku muzičku ekonomiju. Zaposleni u nezavisnom muzičkom sektoru stvaraju preko 80% novih izdanja i radnih mesta u industriji. To je potvrdila i poslednja skupština IMPALA-e prošle godine, ističući da su među ključnim prioritetima udruženja otklanjanje problema 'vrednosnog jaza', kao i dalji razvoj digitalnog tržišta u oblastima sa do sada neiskorišćenim digitalnim potencijalom, kao što je npr. Centralna i Istočna Evropa“.
Record Store Day u Čumiću – celodnevna zabava na otvorenom
Svetski dan prodavnica ploča (Record Store Day) održan je u subotu, 20. aprila u Čumićevom sokačetu u organizaciji izdavačke kuće Mascom i Paralel – Beogradskog festivala subkulture.Ovogodišnje izdanje proslave vinila obeležila je rekordna posećenost, velika berza ploča na kojoj su učestvovali kolekcionari iz cele Srbije, nastupi DJ-eva, a u MASCOMSTORE radnje stigla su ekskluzivna izdanja na vinilu koja upravo ovog dana specijalno izlaze u celom svetu.
Dan prodavnica ploča iz godine u godinu okuplja veliki broj ljubitelja ovog nosača zvuka, sve veći broj mladih, ali i mnogobrojne poznate ličnosti koje se okupljaju u Čumiću.
Proslavu vinila obeležili su i nastupi DJ-eva koji su puštali svoju omiljenu muziku. Svoje omiljene vinile vrteli su Miss Millie, Yelisaveta, Kes K Se, DJ Peppe, Mark Wee, Oblakoderke, Matchstick Dolly – Boba, Marjan Terzić – Captain Terza, Nikola (TV Bastilja) i Anđelka, Sara Janković (Elite Party), All Stars, Goran Zmix Kovačević, From the Heart, Jutro, DJ Munja…Beogradski DJ-evi publiku su vodili kroz izuzetnu selekciju muzike od deep house-a, afro bita i Bossa nova, preko funka, soula i klasika diska, pa sve do electo, tehno, punk-rok, ali i zvuka domaćih singlica, pa i narodnog melosa.
Mascom je za ovaj dan spremio i specijalne akcijske cene u MASCOMSTORE radnjama (Čumić, Galerija i Ušće) kao i na mascom.rs koje će važiti za sva, osim RSD 2024. izdanja i ona koja su već sniženih cena. Ovogodišnja Record Store Day izdanja, između ostalih, su Fleetwood Mac i (Rumours), Ramones (The 1975 Sire Demos (Demos)), Lost In Translation (Soundtrack), Talking Heads (Live On Tour), The Doors (Live at Konserthuset, Stockholm, 1968), The Notorious B.I.G. (Ready To Die: The Instrumentals), The Sisters of Mercy (Body and Soul/Walk Away), Morrissey & Siouxsie, (Interlude), Morcheeba (B-Sides & Beats), AIR (Kelly Watch the Stars) i mnoga druga.
IFPI Global Music Report: Globalni prihodi od snimljene muzike porasli su 10,2% u 2023.
~ Rad i ulaganja diskografskih kuća pokreću globalni rast u svim regionima ~
~ Plaćene pretplate na servise za strimovanje muzike premašuju 500 miliona širom sveta po prvi put u istoriji~
~ Diskografske kuće prihvataju obećanje veštačke inteligencije, ali insistiraju na etičkim praksama veštačke inteligencije ~
Pročitajte IFPI-jev Globalni muzički izveštaj 2023 – Stanje industrije.
Premium izdanje IFPI Globalnog muzičkog izveštaja 2024, takođe objavljeno danas, dostupno je ovde
21. mart 2024. – Globalni prihodi od snimljene muzike porasli su za 10,2% u 2023., uglavnom vođeni rastom pretplatnika plaćenog strimovanja, prema IFPI, organizaciji koja predstavlja industriju snimanja širom sveta. Podaci objavljeni danas u IFPI-jevom Globalnom muzičkom izveštaju pokazuju da su ukupni prihodi od trgovine dostigli 28,6 milijardi dolara u 2023. godini, devetoj uzastopnoj godini rasta.
Prihodi od striminga su činili većinu rasta prihoda i ukupnog udela na tržištu. Samo prihodi od striminga pretplate porasli su za 11,2% i činili su skoro polovinu (48,9%) globalnog tržišta. U 2023. broj plaćenih pretplata na usluge striminga muzike po prvi put je premašio 500 miliona i sada ima više od 667 miliona korisnika plaćenih pretplatničkih naloga, pri čemu se penetracija domaćinstava uveliko razlikuje od zemlje do zemlje.
Zabeležen je snažan rast i u drugim formatima sa dvocifrenim procentualnim povećanjem fizičkih prihoda (porast za 13,4%) i dobitkom u prihodima od prava na izvođenje (porast za 9,5%). Ovo je treća uzastopna godina u kojoj istovremeno rastu i digitalni i fizički prihodi.
Postojala je pozitivna priča o rastu širom sveta jer su rad i ulaganja diskografskih kompanija doprineli da svaki region doživi rast prihoda u 2023. Pet od sedam svetskih regiona zabeležilo je dvocifren procenat povećanja.
Komentarišući objavljivanje Globalnog muzičkog izveštaja, IFPI-jev glavni finansijski direktor i privremeni zajednički šef IFPI-ja, Džon Nolan, rekao je: „Brojke u ovogodišnjem izveštaju odražavaju zaista globalnu i raznoliku industriju, sa rastom prihoda na svakom tržištu, u svakom regionu i gotovo u svakom snimljenom muzičkom formatu. Treću godinu za redom, i fizički i digitalni formati su rasli sa snažnim porastom korisnika plaćenih pretplatnika za strimovanje – kao i povećanjem cena – što je značajno doprinelo rastu ukupnog prihoda.
„Ovaj rast je rezultat kontinuiranog ulaganja izdavačkih kuća u umetnike i njihove karijere – više od 7,1 milijarde američkih dolara godišnje samo za A&R i marketing* – i uticaja koji ima na muzičke ekosisteme širom sveta. Obožavaoci sve više cene muziku, sa izborom bez presedana i pristupom novim izdanjima, sa IFPI globalnim listama za 2023. uključujući raznovrstan niz novih žanrova i umetnika. Ovo je svedočanstvo talenta ovih umetnika, strasti njihovih fanova i rada izdavačkih kuća kako u borbi protiv umetnika tako iu obezbeđivanju najboljih mogućih osnova za njihov globalni uspeh.
„Muzika je iznova i iznova pokazala da može da evoluira i inovira, ali izveštaj pokazuje da je partnerstvo između umetnika i izdavačke kuće u središtu rasta muzičkih tržišta širom sveta sa pozitivnim uticajem koje ona imaju na njihove lokalne ekonomije. ”
Dodajući ovome, glavni pravni službenik IFPI-ja i privremeni zajednički šef IFPI-ja, Lauri Rechardt, rekao je: „Trajni rast tržišta snimljene muzike je ohrabrujući, ali je takođe ispravno da priznamo izazove sa kojima se industrija suočava, uključujući prevaru u strimingu, digitalno piraterija u svim njenim oblicima i, naravno, pretnja od zloupotrebe generativne veštačke inteligencije ako se ona ne razvija odgovorno i uz poštovanje prava umetnika i etiketa.
„Ljubitelji muzike veoma cene autentičnost i naša industrija ima dobre rezultate u licenciranju muzike i podršci razvoju novih usluga koje stvaraju ova iskustva za obožavaoce. Uz to, i dalje su nam potrebni efikasni alati i podrška vlasti da se uhvatimo u koštac sa neovlašćenim korišćenjem i da obezbedimo da muzički ekosistem ostane dugoročno održiv.”
Rast u svetskim regionima:
SAD i Kanada +7,4%
Predstavljajući najveći udeo globalnih prihoda od snimljene muzike (40,9%), došlo je do povećanja od 7,4% u 2023. u SAD i Kanadi. Prihodi su rasli bržom stopom nego 2022. godine (+5,1%). Prihodi od SAD, najvećeg svetskog tržišta snimljene muzike, porasli su za 7,2%. U Kanadi, još jednom tržištu od 10 najboljih, prihodi su skočili za 12,2%.
Evropa +8,9%
Predstavljajući više od četvrtine globalnih prihoda (28,1%) nakon rasta prihoda od 8,9%, Evropa je ostala drugi najveći region u svetu po ostvarenim prihodima od muzike u 2023. Tri najveća tržišta u regionu su zabeležila zdrav rast: Velika Britanija (+8,1 %), Nemačkoj (+7,0%) i Francuskoj (+4,4%).
Azija +14,9%
Treći najveći region na globalnom nivou, prihodi u Aziji porasli su za 14,9% u 2023. godini, podstaknuti snažnim povećanjem fizičkih i digitalnih prihoda, i nastavkom višegodišnje uzlazne putanje. Dva najveća azijska tržišta zabilježila su zdrav rast: prihodi iz Japana, drugog najvećeg tržišta na svijetu, porasli su za 7,6%, a u Kini (petom najvećem tržištu) zabilježen je nagli rast od 25,9%, što je najbrža stopa rasta u bilo kojoj od 10 najboljih tržište.
Latinska Amerika +19,4%
U četrnaestoj uzastopnoj godini rasta prihoda, zabeleženi prihodi od muzike u Latinskoj Americi su naglo porasli u 2023. za 19,4%, što je još jednom prevazišlo globalnu stopu rasta. Dvocifren procenat porasta prihoda zabeležen je u Brazilu (+13,4%) i Meksiku (+18,2%), najvećim tržištima u regionu. Streaming je bio ključni pokretač i činio je 86,3% prihoda u regionu.
Australazija +10,8%
Australazija je zabeležila dvocifreni procentualni rast od 10,8% u 2023. godini, što je povećanje u odnosu na rast od 8,3% u 2022. i podstaknuto povećanjem prihoda od striminga pretplate (+13,5%). Rast prihoda ubrzan je u Australiji, globalnom tržištu od 10 najboljih, za 11,3%. Na Novom Zelandu prihodi su porasli za 8,4%.
Bliski istok i severna Afrika +14,4%
Prihodi od striminga ponovo su dominirali na Bliskom istoku i u Severnoj Africi (MENA) sa 98,4% udela na tržištu u tom regionu. Ukupni prihodi MENA porasli su za 14,4% u 2023. godini, premašivši stopu globalnog rasta.
Podsaharska Afrika +24,7%
Podsaharska Afrika je ponovo imala najbrži rast od svih regiona i jedina je premašila rast od 20%: prihodi su porasli za 24,7%, podstaknuti porastom prihoda od plaćenog striminga (+24,5%). Južna Afrika je ostala najveće tržište u regionu, doprinoseći 77,0% regionalnih prihoda nakon rasta od 19,9%.
Napomene urednicima:
*zasnovano na podacima IFPI „Ulaganje u muziku“ za 2022.
Vrednosti u lokalnoj valuti su iskazane po kursevima iz 2023. koji su nezavisni izvori. IFPI preračunava sve istorijske vrednosti lokalne valute na godišnjem nivou. Tržišne vrednosti stoga mogu varirati retrospektivno kao rezultat kretanja strane valute.
IFPI Global Music Report 2024: Premium Edition je definitivan izvor podataka za globalnu muzičku industriju. Uključuje najpotpuniju i najpouzdaniju sliku globalnih prihoda od snimljene muzike dobijene direktno od članova naših diskografskih kuća širom sveta i verifikovane korišćenjem naše globalne mreže članova nacionalnih grupa na nivou zemlje. Detaljni podaci o potrošnji se dobijaju od partnera provajdera grafikona kako bi se omogućilo IFPI da pruži najtačniji i najprecizniji prikaz globalnog tržišta snimljene muzike.
Pored najtačnijeg i najsnažnijeg prikupljanja podataka i dostupnog merenja tržišta, Premium izdanje takođe uključuje dubinsku analizu globalnog tržišta snimljene muzike od IFPI-jevog tima za globalne podatke i analizu.
Izveštaj je nezamenljiv alat za one koji učestvuju ili žele da bolje razumeju svetsku muzičku industriju.
Zajednička izjava evropskih stvaralaca i nosilaca prava
Brisel, 01. 02. 2024. godine
Predstavljamo široku koaliciju od više od 200 organizacija evropskog kreativnog i kulturnog sektora, okupljajući autore iz različitih sektora uključujući muzički, vizuelni, audiovizuelni i književni; izdavači knjiga i novina, časopisa i specijalizovanih publikacija, muzički, naučni i tehnički izdavači; proizvođači snimljenih muzičkih, filmskih i audiovizuelnih sadržaja; izdavači filmova i audiovizuelnih sadržaja na Internetu i van njega, distributeri i fotografske agencije.
Pozivamo države članice Evropske unije da pokažu svetsko liderstvo i odobre Direktivu o veštačkoj inteligenciji na sastanku Komiteta stalnih predstavnika vlada država članica Evropske unije (COREPER) 2. februara 2024. godine.
Direktiva o veštačkoj inteligenciji je ključni zakon koji će regulisati ulogu veštačke inteligencije u Evropi i pomoći u postavljanju globalnog standarda za način na koji očekujemo da sistemi veštačke inteligencije rade. Evropa ima jedinstvenu priliku da demonstrira globalno liderstvo u postavljanju AI okvira u korist građana EU, kreatora, nosilaca prava, industrije i šire ekonomije.
Nakon nedavne brze popularizacije generativnih AI alata, tekst dogovoren kao deo trijaloga predlaže obaveze „lakog dodira“ za „modele veštačke inteligencije opšte namene“.
Ove obaveze predstavljaju minimalnu osnovu za nadogradnju napora da se evropskim stvaraocima i nosiocima prava omogući da poštuju svoja prava i da zatraže ovlašćenje za korišćenje njihovog sadržaja.
Ovo bi podstaklo okruženje u kojem se poštuju prava i trgovinske slobode, uz podsticanje licenciranja kreativnog sadržaja AI modela – pokretanje partnerstava i mogućnosti za inovacije.
Uvođenje takvih obaveza u odnosu na generativnu veštačku inteligenciju nije samo ispravna stvar, već bi navela Evropsku uniju da pomogne u uspostavljanju globalnog standarda u regulisanju veštačke inteligencije. To bi takođe bio suštinski pokretač za stvaranje vrednosti u AI i platforma za budući razvoj i inovacije u EU.
