Koje su aktivnosti Unije diskografa Srbije?

Unija diskografa Srbije – UDS je udruženje osnovano u skladu sa Zakonom o udruženjima od strane 20 eminentnih muzičkih izdavača sa teritorije Republike Srbije. Osnovne aktivnosti koje Unija diskografa Srbije sprovodi su: unapređenje diskografske delatnosti u Srbiji, edukacija javnosti o značaju diskografije i muzike, jačanje zakonskih prava izdavača, lobiranje pri relevantnim institucijama radi ostvarivanja interesa izdavača, kao i učešće na forumima i konferencijama radi promovisanja interesa diskografa. Pored navedenog, UDS sprovodi kampanje protiv piraterije, sakuplja podatke radi identifikacije piratskih proizvoda, vodi statistiku i evidenciju u pogledu relevantne nacionalne industrije i istraživanje tržišta, organizuje kampanje za odnose sa javnošću, bavi se predstavljanjima na sajmovima, promoviše muziku i izdavačku (diskografsku) delatnost u obrazovanju kroz organizovanje kurseva, seminara, učestvuje u sporovima protiv piraterije.

Šta je piraterija?

Piraterija se prvenstveno odnosi na protivzakonite komercijalne aktivnosti (aktivnosti bez odobrenja vlasnika)koje uključuju trgovinu autorskim delima i predmetima srodnog prava, odnosno delima zaštićenim pravom intelektualne svojine. Kao neki od najraznovrsnijih oblika piraterije navode se protivzakonito emitovanje zvučnih snimaka, radio i TV emisija u komercijalne svrhe, tajna proizvodnja uređaja za dekodiranje s ciljem preprodaje ili korišćenje zvučnih i audiovizuelnih dela bez dozvole.

Zašto je piraterija toliko raširena ?

Različiti činioci povećavaju piratske aktivnosti, pomoću kojih se eventualno može zaraditi dovoljno novca bez puno truda. S tehničke strane, vrlo je lako postati pirat. Postoji takođe i vrlo razgranato tržište za takvu vrstu robe. Tehnički razvoj, naročito razvoj digitalne tehnike, omogućava lakšu i jeftiniju proizvodnju nosača zvuka i slike, softvera… Troškovi pirata su ograničeni na troškove izrade kopija i distribucije, odnosno umnožavanja i stavljanja u promet. Piraterija muzičkih dela zanemaruje i obavezu plaćanja autorske naknade nosiocima autorskog prava. Pirati lako mogu odabrati najpopularnija dela nekog interpretatora ili napraviti kompilaciju dela različitih interpretatora. Osim što je piratsku robu tehnički lako proizvesti, za tu vrstu robe postoji i razgranato tržište u Evropi. Velike političke, ekonomske i društvene promene koje su zahvatile srednju i istočnu Evropu, kao i teška ekonomska situacija u mnogim evropskim zemljama, uticale su na porast raznih oblika piraterije.

U čemu se sastoji šteta učinjena piraterijom?

Zbog same prirode piratskih aktivnosti, nemoguće je izračunati njihov opseg u različitim segmentima. U svakom slučaju, dostupne procene sugerišu da ekonomski gubitak koji proizlazi iz zvučne i audiovizuelne piraterije u Evropi dostiže milijardu američkih dolara. Piratske aktivnosti uništavaju izvor zarade pojedincima i profesionalnim grupacijama, autorima, filmskim producentima, interpretatorima, proizvođačima fonograma, radio i TV stanicama, proizvođačima softvera, distributerima, trgovcima na malo… Pirati koji kopiraju i prodaju neko uspešno autorsko delo i predmet srodnog prava ostvaruju neto zaradu, jer ništa ne plaćaju autorima i interpretatorima čiju muziku i tekst piratišu. Međutim, stvarni gubitnik je proizvođač legalnog proizvoda, jer on preuzima sav rizik snoseći komplentne troškove, troškove snimanja, lansiranja proizvoda na tržište i promociju interpretatora i dela.

Koje mere treba preduzeti protiv pirata?

Iako nije poželjno ograničavati mogućnosti koje se nude zahvaljujući tehničkom razvoju, i od kojih široka javnost ima koristi, niti onemogućiti pristup kreativnim delima, prava i legitimni interesi nacionalnih i stranih nosilaca prava moraju se zaštititi. U zaštiti nosilaca prava od piraterije najveću meru moraju imati pravosudna i administrativna tela vlasti, kao što su policija i carina. Mnoge zemlje su preduzele određene mere u okviru svog pravnog poretka, predviđajući građanskopravna i krivičnopravna sredstva kojima se omogućava brza i delotvorna akcija protiv osoba upletenih u piratske aktivnosti. Osnovno oružje u borbi protiv piraterije je u okviru krivičnog prava, i to pre svega davanje ovlašćenja za pretragu i hapšenje. Policija mora dobiti nalog za pretres prostorija osoba za koje postoji osnovana sumnja da su upletene u piratske aktivnosti kao i ovlašćenje da privremeno oduzme sav pronađeni materijal koji je važan za istragu, uključujući ilegalne kopije i sredstva za njihovu proizvodnju. U pozitivnom pravu Republike Srbije propisano je krivično delo Neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava.