Do pre samo 30-ak godina, muzika u Srbiji fanove je delila na dva prosta tabora – na zabavnjake i narodnjake. Znalo se ko sluša jedne, ko druge, znalo se ko emituje jedne, a ko druge, znalo se i ko ih izdaje. Znalo se skoro se, osim toga šta će se s muzikom desiti 30 i nešto godina kasnije. A desilo se čudo. U svakom smislu te reči. Muzika je evoluirala. U svakom smislu te reči. Toliko, da je danas, u eri posttehnološke internet revolucije više nego teško i zamisliti šta će se s muzikom desiti za 30… ma, čak i za tri godine.
U kom će pavcu ići, ko će šta slušati, ko će šta snimati, gde će se emitovati, kako, i na čemu štampati, reprodukovati i izdavati?
Na ovo pitanje pokušaće da nam danas, na Sajmu medija (u hali 3, od 13:00), na panelu pod nazivom “BUDUĆNOST MUZIKE: Nova muzička produkcija u digitalnim medijima” uživo odgovore trojica muzičkih stručnjaka: Vladimir Graić Graja, kompozitor i direktor PGP RTS-a, Andrej Ilić, CEO IDJ Digital Limited i Rodoljub Stojanović, član OFPS, direktor Multimedia musica i partner/zastupnik Universal musica.
A do pre samo 20-ak godina, ova tema bila bi potpuno suvišna… do pre 20-ak godina, zahvaljujući otvorenosti srpskog uma, ali dovitljivosti ljudi koji stvaraju, izvode i objavljuju muziku, zabavnjaci i narodnjaci su i muzički, ali i modno evoluirali u rokere, metalce, pankere, popere, repere, trensere, turbo folkere, dizelaše, kafandžije, dvojkaše, grčkoprepisivače, irandžije, pankere, metalce, hipike i šminkere, pa onda rejvere, pa grebače ploča, koji evoluiraše u didžejove, koji onda prerastoše u producente, a oni u MC-jeve… Dobismo i raspevane jedvatalentovane youtubere, ali i skrivene narodnjačke etnoworlduniversalrtaditionaliste… bla, bla, blaaaaa… i naravno Džej.
Do pre samo 10-ak godina svi oni koji su ih do tog trenutka samo slušali otkriše svoj talenat, pa su skoro svi i propevali, skoro svi su snimali, skoro svi od skoro svih su to i izdavali, sve se mućkalo, mešalo, uvozilo, copypejstovalo, miksovalo. Najpoznatiji alat za peglanje glasa (nije u pitanju hirurški instrument, već još čuveniji autotjun) postao je difoltna mera za stvaranje bita bez kojeg se pesma ne može nazvati hitom, ili bez kojeg ga (makar na ovdašnjoj YT sceni) milioni klinaca neće poslušati.
Od radio stanica do pre 30-ak godina i kaseta, ploča, vokmena, gramofona i teLEvizora stigosmo da se čujemo i “preko” telefona, interneta, eterneta, Dizera, Youtubova… Preko svega i svačegaEvolucija, evolucija, evolucija… Nezadrživa muzička revolucija.
Jedna jedina i nepromenjiva kategorija bez koje muzika nikad a ne bi dostigla ovaj nivo evolucije, niti bi iko mogao da postigne tako visoke muzičke tonove bili su i ostali – MEDIJI. U ono vreme tradicionalniji, kasnije sve muzikalniji, do današnjih dana kada su mediji i muzika zapravo, zahvaljujući onoj drugoj postonline revoluciji, postali blizanci, koji ne samo da zavise jedni od drugih, već i da sad stvaraju jedni druge.Sve je više medija koji su originalno izdavačka, diskografska podrška muzičkim projektima, sve više muzike stvara se upravo za potrebe tih medija, sve je više autora koji od mzike žive, sve je veća svest da se poštuju i plaćaju autorska i druga prava onih koji muziku stvaraju i sve više ljudi od toga ima i autorske i korisničke koristi.
Kako će izgledati muzika za 10ak, 20 ili 30 godina, koliko će ona evoluirati i kako će izgledati nova muzička produkcija u digitalnim i online medijima, koji su danas objedinili i news segmente, ali i radio, video produkciju, televiziju?
Šta će se slušati za 20 i više godina?
Kako će izgledati Čola, a kako Mocart druge polovine 21. veka?
Hoće li zaista jednog dana Srbija imati 7 miliona fudbalskih selektora i isto toliko pevača?Probajte da odgovorite u komentarima, ali postavite i vi vaše pitanje, na koje će danas, tačno u 13:00, uživo pokušati da nam odgovore Graja, Rođa i Andrej.