Evropski i svetski autori, izdavači i izvođači nezadovoljni sprovođenjem EU AI Akta-zajednička izjava

Široka koalicija evropskih i globalnih autora, izvođača, izdavača, producenata i drugih organizacija nosilaca prava uputila je oštro saopštenje povodom objavljenog GPAI Kodeksa prakse, Smernica i obrasca za objavljivanje podataka korišćenih za obuku veštačke inteligencije, u okviru Akta o veštačkoj inteligenciji EU.

U saopštenju se navodi da su, uprkos višemesečnim pregovorima i konstruktivnom angažovanju nosilaca prava, konačni dokumenti zanemarili ključne primedbe kreativnih i kulturnih sektora, što je ocenjuju kao „propuštenu priliku“ da se obezbedi zaštita intelektualne svojine u eri generativne AI.

Organizacije podsećaju da je član 53 EU AI Akta namenjen upravo zaštiti autora i izdavača od masovne neovlašćene upotrebe njihovih dela od strane provajdera GenAI modela. Međutim, smatraju da su njihovi interesi ignorisani, dok su koristi išle isključivo u korist kompanija koje razvijaju AI modele.

Kulturne i kreativne industrije, koje u EU čine gotovo 7% BDP-a i zapošljavaju 17 miliona ljudi, upozoravaju da ovakav pristup ugrožava njihov opstanak i pojačava nelojalnu konkurenciju.

Koalicija zato poziva Evropsku komisiju da izmeni paket mera za sprovođenje Akta i da član 53 primeni na način koji će zaista garantovati zaštitu autorskih i srodnih prava. Takođe pozivaju Evropski parlament i države članice da ospore proces koji, kako navode, ide na štetu kreativnog sektora i otvara prostor za dalje kršenje evropskih pravila od strane AI industrije.

https://www.ifpi.org/joint-statement-by-a-broad-coalition-of-rightsholders-active-across-the-eus-cultural-and-creative-sectors-regarding-the-ai-act-implementation-measures-adopted-by-the-european-commission

IMPALIN PRIRUČNIK ZA NAGRAĐIVANJA

12 PREPORUKA ZA POVEĆANJE PRIHODA I RAZNOVRSNOSTI U DANAŠNJEM MUZIČKOM BIZNISU

Brisel, 30. maj 2025. godine,

Zadatak nezavisnih izdavačkih kuća je da maksimiziraju naknade za svoje istaknute umetnike i podstaknu raznolikost. IMPALA i njeni članovi imaju jasnu ulogu lidera po ovim pitanjima, ne samo u ime nezavisnog sektora, već i sa ciljem da celokupno tržište učine dinamičnijim i inkluzivnijim.

Mnogo posla u ovoj oblasti je već urađeno, sa konkretnim napretkom u ključnim oblastima i višestrukim preporukama za postizanje ovih osnovnih ciljeva. Nedavne studije pokazuju da su prihodi umetnika i ugovorni uslovi značajno porasli i poboljšani, a značaj raznolikosti kao temelja zdravog muzičkog tržišta je jasan.

Istovremeno, deluju kontrafaktori koji imaju ogroman uticaj. IMPALA je jasna u vezi sa tim koje su prepreke i mogućnosti da se one otklone. Razlike su i oflajn i onlajn. Uloga IMPALA je da govori o tome šta je važno, čak i ako to znači da se ne slažemo uvek sa drugim delovima muzičke industrije.

Dok završavamo Evropski mesec raznolikosti, IMPALA predstavlja svoj priručnik za naknade* – podsetnik na neke od osnovnih komponenti sveobuhvatne strategije za donosioce odluka za povećanje prihoda i raznolikosti. Ovo je važno jer nezavisni sektor danas čini 80% svih novih muzičkih izdanja u Evropi i sastoji se od hiljada mikro, malih i srednjih preduzeća, koja igraju ključnu ulogu u preuzimanju rizika, podsticanju raznolikosti i partnerstvu sa umetnicima u njihovim karijerama.

Evropa je već predvodila put po brojnim pitanjima i u narednim mesecima i godinama potrebno je doneti ključne odluke koje će imati ogroman uticaj. Preporuke IMPALA-e se odnose na to šta se sada može učiniti na političkom nivou po ovim pitanjima. Ovo je važno ako kulturne industrije žele da igraju svoju ulogu u evropskoj strategiji rasta, a IMPALA ovo vidi kao fundamentalni deo Kulturnog kompasa za Evropu, koji će uspostaviti novu ambiciju. Očekujemo od EU i nacionalnih vlada da utvrde jasan put.

Helen Smit, izvršna predsednica IMPALA-e, prokomentarisala je: „Oduvek smo bili jasni da je posao nezavisnih muzičkih kompanija da maksimiziraju naknade za svoje izvođače i oslobode ogroman neiskorišćeni potencijal istinski raznolikog muzičkog ekosistema – današnje preporuke imaju za cilj upravo to. Cilj nam je da inspirišemo donosioce odluka da se pozabave glavnim prazninama i preprekama oflajn i onlajn, kako bismo mogli da ostvarimo svoj puni potencijal kao industrija. Ono što Evropska komisija sada odluči o pitanjima kao što su veštačka inteligencija i akvizicija Dauntauna od strane UMG-a je ključno, kao i o drugim prioritetima kao što je osiguravanje da ne prebacujemo milione novca od nastupa van Evrope. Ovo vidimo kao ključni deo evropske strategije kulturnog kompasa.“

IMPALA se nadovezuje na prethodni rad kao što su Zakon EU o veštačkoj inteligenciji, Deklaracija o fer digitalnim poslovima WIN i razni akcioni planovi, uključujući i o strimingu, prvi put usvojeni 2021. i ažurirani 2023. godine, kao i na izveštaj Evropskog parlamenta o strimovanju muzike iz 2024. godine. Uzimajući u obzir potrebu da se sagledaju dešavanja oflajn, kao i onlajn, i razmatrajući najnovije promene u muzičkom ekosistemu, IMPALA iznosi 12 preporuka za povećanje prihoda i raznolikosti u današnjem muzičkom sektoru:

  1. Pravilno sprovesti Zakon EU o veštačkoj inteligenciji kako bi se osigurala posebna saglasnost, transparentnost, poštovanje prava i maksimizirale mogućnosti licenciranja
  2. Ukinuti transfer 125 miliona evra godišnje od evropskih sredstava za izvođenje i emitovanje trećim zemljama koje nemaju ova osnovna prava
  3. Boriti se protiv razvodnjavanja prihoda kroz prevare i pirateriju, kao i otkloniti razlike u vrednosti, poput onih poput TikToka i drugih usluga „ekonomije trenutka“ koje ne isplaćuju pravilno, a koje zajedno koštaju globalnu muzičku industriju milijarde svake godine.
  4. Zaustavite demonetizaciju i druge mere na striming servisima koje stvaraju dvoslojni striming biznis (videti više
  5. Podržite moderne digitalne stope autorskih prava i druge predloge u IMPALA-inom planu strimovanja kako biste testirali različite modele raspodele autorskih prava
  6. Blokiranje UMG/Downtown-a i dalja konsolidacija u muzičkom sektoru, kako bi se osiguralo da izdavačke kuće i umetnici imaju otvoreno, raznoliko i konkurentno muzičko tržište.
  7. Uspostaviti sveobuhvatni fiskalni i socijalno-sigurnosni status za mala kulturna preduzeća, umetnike i druge kulturne radnike
  8. U potpunosti sprovesti odredbe o naknadi štete iz direktive o autorskim pravima, kako je podržala IMPALA tokom pregovora
  9. Protivite se merama koje smanjuju sposobnost izdavačkih kuća da maksimiziraju prihode umetnika, kao što je takozvana „pravična nadoknada“
  10. Usvojite poreske olakšice i bolje opcije finansiranja kako biste podržali izdavačke kuće kao partnere umetnike i one koji preuzimaju rizik
  11. Osigurati da digitalne i druge usluge koje koriste muziku poštuju kolektivna rešenja za licenciranje poput Merlina
  12. Povećajte vidljivost i raznolikost na striming servisima kako biste poboljšali vidljivost evropskog repertoara
  13. Ova inicijativa je deo mrežnog programa IMPALA za period 2025-2028, koji sufinansira Evropska unija. Međutim, izraženi stavovi i mišljenja su isključivo stavovi IMPALA-e i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije ili Kreativne Evrope. Ni Evropska unija ni organ koji dodeljuje sredstva ne mogu biti odgovorni za njih.
IMPALA’S REMUNERATION PLAYBOOK – 12 RECOMMENDATIONS TO BOOST REVENUES AND DIVERSITY IN TODAY’S MUSIC BUSINESS

Pretraga

Najnovije vesti

NOVI IZVEŠTAJ ISTIČE POJAVU DVOSTRUKOG TRŽIŠTA STRIMINGA MUZIKE KOJE DAJE PREDNOSTI VIŠE RAZNOLIKOSTI I POTREBU ZA HITNOM AKCIJOM

London i Brisel, 10. jun 2025.

Danas je objavljen novi izveštaj „Borba protiv pojave dvoslojnog tržišta strimovanja muzike“. Analizirajući nedavne evolucije na tržištu strimovanja muzike, izveštaj upozorava da se pojavljuje dvoslojna industrija koja zahteva „neposrednu pažnju“.

Analizu su sproveli stručnjaci iz industrije Den Fauler i Ketrin Baset i namenjena je svim akterima u muzičkom sektoru, uključujući digitalne usluge, a nekoliko preporuka je usmereno na donosioce odluka.

Autori napominju da njihov izveštaj „…identifikuje sve veći jaz između velikih nosilaca prava i nezavisnih aktera, vođen konsolidacijom tržišta, neprozirnim politikama platformi i novim praksama monetizacije koje sve više favorizuju obim u odnosu na raznolikost; pojava dvoslojne industrije“.

Pored procene kako se dvoslojno tržište razvijalo, autori upoređuju trenutno stanje tržišta strimovanja muzike sa IMPALA-inim planom strimovanja kao skupom ključnih indikatora učinka (KPI) za industriju.

Izveštaj navodi „pet kritičnih oblasti za neposrednu pažnju“:

    Borba protiv razvodnjavanja veštačke inteligencije i prevara u strimingu kroz međuindustrijsku saradnju i regulaciju.

    Reformisanje modela raspodele autorskih prava kako bi se osigurao pravedan pristup za sve učesnike na tržištu i povećanje pretplata u skladu sa inflacijom.

    Povećanje transparentnosti u praksama digitalnih servisa (DSP), posebno u vezi sa alatima za povećanje reprodukcije i demonetizacijom sadržaja.

    Ograničavanje i obaranje konsolidacije tržišta radi održavanja konkurentske raznolikosti.

    Uključivanje konsultacija i procene uticaja u sve buduće promene u industriji kako bi se izbegla nenamerna šteta.

Den Fauler, stručnjak iz industrije i koautor knjige „Borba protiv pojave dvoslojnog tržišta strimovanja muzike“, prokomentarisao je: „U vreme kada je kulturna homogenizacija u porastu, gde generativna veštačka inteligencija sve više stavlja inovativnu kreativnost u konkurenciju masovnom strimingu, rizikujemo budućnost u kojoj se muzička raznolikost takođe aktivno komercijalno potiskuje.“

Dario Draštata, predsednik IMPALA-e, predsednik regionalnog udruženja RUNDA Adria i izvršni direktor Dallas Records-a, prokomentarisao je: „Pozdravljam ovaj izveštaj kao odraz gde se trenutno nalazimo na digitalnom tržištu. Princip demonetizacije je fundamentalno i pravno pogrešan. Koncentracija je faktor koji potkopava evoluciju tržišta i mora se rešiti zajedno sa pretplatama, prekomernom ponudom i razvodnjavanjem od veštačke inteligencije i prevara.“

Gi Dejvi, izvršni direktor AIM-a, Udruženja nezavisne muzike, dodao je: „Veliki deo nezavisnog sektora okupiće se ove nedelje na indi nedelji u Njujorku i ovaj izveštaj donosi bitne uvide za sve nas. Štetni efekti ograničenja strimovanja i demonetizacije mnogih umetnika su ogoljeni. Strimovanje, uprkos svim svojim obećanjima demokratizacije, u nekim slučajevima donosi suprotno – uzima prihod od onih kojima je najpotrebniji i preraspodeljuje ga eliti. Prekomerna ponuda, razvodnjavanje i prevare moraju se rešiti, ali ne na račun naše muzike u nastajanju, raznovrsne i nišne muzike.“

Mark Kikat, vlasnik Everlasting Records-a i Popstock Distribuciones-a, nastavio je: „Kada smo usvojili prvi plan strimovanja IMPALA-e, nismo očekivali da će ga stručnjaci videti kao skup ključnih indikatora učinka (KPI), ali to ima smisla. Dvoslojno tržište strimovanja potkopava raznolikost i obezvređuje kreativni rad.“

Helen Smit, izvršna predsednica IMPALA-e, zaključila je: „Pitanje tržišne moći se veoma jasno pojavljuje u ovom izveštaju kao osnovni uzrok mnogih problema koje vidimo na tržištu strimovanja. Slažemo se sa preporukom da se dalja koncentracija ograniči, pa čak i preokrene.“

NEW REPORT HIGHLIGHTS EMERGENCE OF A TWO-TIER MUSIC STREAMING MARKET FAVOURING SCALE OVER DIVERSITY AND FLAGS NEED FOR URGENT ACTION

IN MEMORIAM

Sa velikom tugom primili smo vest da je preminuo Aleksandar Saša Popović, osnivač i kreativni director Grand production doo, koji je dugogodišnji član Unije diskografa Srbije-UDS.

 
Povodom smrti Aleksandra Popovića biće održana komemoracija u četvrtak 06.03.2025. godine sa početkom u 10h u kongresnoj sali Sava centra, a sahrana će se održati istog dana na Bežanijskom groblјu u Beogradu, gde će porodica primati saučešće počev od 12h, dok će opelo početi u 13:45h.

UDS upućuje iskreno saučešće Aleksandrovoj porodici.

Svetski Dan radija, 13.02.2025. godine

Danas 13. februara, širom sveta se obeležava Svetski dan radija koji je proglasio UNESCO, u znak sećanja na 1946. godinu, kada je prvi put emitovan program Radija UN.

Giljermo Markoni se smatra „ocem radija“ jer je 1896. godine obavio prvi radio prenos, međutim on nije slao glas već radio signale. Prvi eksperimenti sa prenosom glasa su počeli tek posle 1900. godine.

Markoni je 1909. godine dobio Nobelovu nagradu za „doprinos u razvoju bežičnih tehnologija“.

Bez obzira na ubrzani razvoj savremenih tehnologija komuniciranja, radio još uvek ostaje najrasprostranjeniji medij. Zbog toga je Unesko 2011. godine utvrdio Svetski dan radija i to 13. februara zato što je 1946. godine prvi put emitovan program Radija UN.

Doprinos Nikole Tesle razvoju radija je malo poznat jer se do 1943. godine smatralo da su njegovi nacrti za dizajn radija ustvari kopija Markonijevih. Međutim dokazano je da je on još 1892. godine napravio nacrt za prvi radio.

Radio koristi oko 95% svetskog stanovništva jer tehnologija koju zahteva je pristupačnija i jednostavnija, pa radio prenosi mogu dosegnuti i do najudaljenijih zajednica. Prema istraživanjima čak 75% domaćinstava u zemljama u razvoju poseduje bar jedan radio prijemnik.

Pod sloganom „Vek informisanja, zabave i obrazovanja“, ovogodišnji Svetski dan radija u fokus stavlja snage i prednosti medija koji ne gubi relevantnost ni u digitalnom dobu, a o svemu tome biće reči u sklopu bogatog jednodnevnog programa koji organizuje Fakultet dramskih umetnosti FDU koji se priključuje veku postajanja ovog komunikacijskog kanala.

IN MEMORIAM

Sa velikom tugom primili smo vest da je preminula Ljiljana Ordagić, vlasnica Limark doo, koji je dugogodišnji član Unije diskografa Srbije-UDS.

UDS upućuje iskreno saučešće Ljiljaninoj porodici.

Članovi IMPALA-e su podigli uzbunu zbog TikToka koji pokušava da bojkotuje obnavljanje kolektivnog ugovora sa Merlinom, agencijom za licenciranje nezavisnih muzičkih kompanija.

Brisel, 3. oktobar 2024. godina

Ovo predstavlja zabrinutost jer Merlin igra ključnu ulogu u saradnji sa uslugama, obezbeđujući efikasnost, raznolikost i izbor potrošača, kao i pružajući pristup tržištu i vrednosti za članove i ekonomiju obima za korisnike licenci. IMPALA je već pokrenula pitanja o jazu vrednosti sa TikTokom u aprilu i ovaj najnoviji razvoj pogoršava ove zabrinutosti.

Uzimajući u obzir istoriju, čini se jasnim da je cilj TikTok-a sa ovim pristupom da plati manje za muziku, a mnoge izdavačke kuće su zabrinute da bi one bile isključene. Povrh svega, napadnuta je sloboda etiketa da odlučuju kako se bave svojim pravima, a TikTok traži bojkot Merlina. TikTok takođe gubi jer neće imati pristup istoj raznolikosti, nešto što je već podvukao kao važno.

Dan Waite, predsednik digitalnog komiteta IMPALA, prokomentarisao je: „Lable-ovi bi trebalo da budu slobodni da odlučuju, ovo je pitanje principa i TikTok-ov bojkot treba pozvati. Diskografske kuće su poverile svoja prava Merlinu da pregovara u njihovo ime, a time što TikTok ide direktno na nosioce prava, ne poštuju ugovore o licenciranju koji su na snazi. Poput lanca supermarketa koji direktno pregovara sa pojedinačnim farmerima o ceni njihovog mleka, teško je videti kako to može da funkcioniše u korist farmera.”

IMPALA je ranije ove godine izdala izjavu o TikTok-u i potrebi da se postigne odgovarajuća vrednost. Ovo je ključni deo IMPALA-inog plana u deset koraka da se maksimalno iskoristi strimovanje, uključujući usluge poput TikTok-a, nazvane „ekonomija trenutka“. Mark Kitcatt, predsednik IMPALA-ine grupe za strimovanje, prokomentarisao je: „S obzirom na tajming, čini se jasnim da je stvarna namera TikToka da fragmentira sektor i smanji vrednost nezavisne muzike, umesto da se bavi manipulacijom strimovanja. Jasno je da već postoji ogroman jaz u vrednostima u pogledu prihoda koji se plaćaju za muziku. TikTok-ov potez naglašava moć koju ima na tržištu. To će štetiti saradnji u cilju okončanja prevara u strimingu, povećati trenja i neefikasnost i umanjiti izbor za TikTok kupce.”

U aprilu je TikTok javno odgovorio na zabrinutost IMPALA-ine nedostatke vrednosti, ističući „… cenimo odnose i ugovore o licenciranju koje imamo sa nezavisnom zajednicom u Evropi“. TikTok se takođe osvrnuo na rastuće hitove iz „niz žanrova i zemalja, od uspostavljenih početaka do onih koji tek počinju“.

Dario Drastata, predsednik IMPALA i predsedavajući RUNDA Adria, dodao je: „Verujemo da je davanje lable-ovima opcije da rade u okviru kolektivnog ugovora najbolji način da TikTok postigne ove ciljeve i radi sa umetnicima i žanrovima iz cele Evrope. Poštujemo slobodu izbora u preduzetništvu. Rast nezavisnog sektora na svim platformama je od suštinskog značaja da bi se fanovima i potrošačima pružila mogućnost izbora i raznolikosti, upravo ono što TikTok predstavlja. Najlakši način da se to postigne je preko Merlina.”

Pitanje manipulacije su takođe označili i Merlin i TikTok i zaista je TikTok počeo da pritiska na ovo. Helen Smit, izvršna predsednica IMPALA-e je prokomentarisala: „Razvodnjavanje je, naravno, problem u svakom poslu i to će se nastaviti. Teško je shvatiti kako bi direktni poslovi mogli da se pozabave ovim bolje od Merlinovog dogovora. Sigurno je da se pitanja bolje rešavaju na kolektivnoj osnovi na standardizovan način? Ovo deluje kao dimna zavesa za bojkot Merlina s obzirom na istoriju i vreme i činjenicu da cela industrija naporno radi na ovom važnom pitanju.

IMPALA je u aprilu napomenula da je od vitalnog značaja raditi zajedno i istražiti načine za povećanje vrednosti trenutne ekonomije kao ključnog dela muzičkog ekosistema. Ovo ostaje preferirani put sektora. IMPALA takođe ističe da će ova pitanja imati odjek kod regulatora koji su već izrazili zabrinutost zbog načina na koji TikTok funkcioniše, ne samo u EU već i u drugim jurisdikcijama.

Helen Smith, izvršni predsedavajući, IMPALA je zaključila: „Pozivamo TikTok da uvidi vrednost obnovljenog kolektivnog ugovora preko Merlina i sarađuje na razvoju ovog važnog dela ekosistema. Nadamo se da će efikasnost i izbor za korisnike TikTok-a, kao i pristup za umetnike i lable-ove bez obzira na njihovu zemlju, žanr ili nivo uspeha, i naravno, zajednički i standardizovani napori u borbi protiv prevara, prevladati i radujemo se razvoju ovog vitalnog dela ekosistem.”

FOLLOWING VALUE GAP CONCERNS RAISED EARLIER THIS YEAR, IMPALA OPPOSES TIKTOK’S ATTEMPT TO BOYCOTT MERLIN, FLAGS IMPORTANCE OF COLLECTIVE DEALS FOR DIVERSITY AND CONSUMER CHOICE