Zajednička izjava evropskih stvaralaca i nosilaca prava

Brisel, 01. 02. 2024. godine

Predstavljamo široku koaliciju od više od 200 organizacija evropskog kreativnog i kulturnog sektora, okupljajući autore iz različitih sektora uključujući muzički, vizuelni, audiovizuelni i književni; izdavači knjiga i novina, časopisa i specijalizovanih publikacija, muzički, naučni i tehnički izdavači; proizvođači snimljenih muzičkih, filmskih i audiovizuelnih sadržaja; izdavači filmova i audiovizuelnih sadržaja na Internetu i van njega, distributeri i fotografske agencije.

Pozivamo države članice Evropske unije da pokažu svetsko liderstvo i odobre Direktivu o veštačkoj inteligenciji na sastanku Komiteta stalnih predstavnika vlada država članica Evropske unije (COREPER) 2. februara 2024. godine.

Direktiva o veštačkoj inteligenciji je ključni zakon koji će regulisati ulogu veštačke inteligencije u Evropi i pomoći u postavljanju globalnog standarda za način na koji očekujemo da sistemi veštačke inteligencije rade. Evropa ima jedinstvenu priliku da demonstrira globalno liderstvo u postavljanju AI okvira u korist građana EU, kreatora, nosilaca prava, industrije i šire ekonomije.

Nakon nedavne brze popularizacije generativnih AI alata, tekst dogovoren kao deo trijaloga predlaže obaveze „lakog dodira“ za „modele veštačke inteligencije opšte namene“.

Ove obaveze predstavljaju minimalnu osnovu za nadogradnju napora da se evropskim stvaraocima i nosiocima prava omogući da poštuju svoja prava i da zatraže ovlašćenje za korišćenje njihovog sadržaja.

Ovo bi podstaklo okruženje u kojem se poštuju prava i trgovinske slobode, uz podsticanje licenciranja kreativnog sadržaja AI modela – pokretanje partnerstava i mogućnosti za inovacije.

Uvođenje takvih obaveza u odnosu na generativnu veštačku inteligenciju nije samo ispravna stvar, već bi navela Evropsku uniju da pomogne u uspostavljanju globalnog standarda u regulisanju veštačke inteligencije. To bi takođe bio suštinski pokretač za stvaranje vrednosti u AI i platforma za budući razvoj i inovacije u EU.

~ IFPI-jev izveštaj Engaging with Music 2023: najveća muzička studija te vrste~

~ Vreme provedeno u slušanju muzike se povećava na 20,7 sati nedeljno~

~ Obožavaoci koriste u proseku sedam različitih metoda da se bave muzikom~

11. decembar 2023. – IFPI, koji predstavlja diskografsku industriju širom sveta, danas je objavio Engaging with Music 2023, svoj globalni izveštaj koji ispituje kako se ljudi širom sveta bave muzikom i šta osećaju prema njoj.

Najznačajniji nalazi izveštaja za 2023. uključuju:

    Slušamo više muzike nego ikad.

        20,7 sati – Vreme koje ljudi u proseku provedu slušajući muziku svake nedelje (u odnosu na 20,1 sat u 2022. godini). To je ekvivalent slušanju dodatnih trinaest trominutnih pesama nedeljno u 2023.

    Bavimo se muzikom na više načina.

        79% ljudi misli da postoji više načina za slušanje muzike nego ikada ranije (sa 76% u 2022.). Ljudi u proseku koriste više od sedam različitih načina da slušaju muziku.

    Među ljubiteljima muzike postoji velika svest o veštačkoj inteligenciji, ali skoro svi misle da se ljudska kreativnost mora poštovati.

        79% se slaže da je ljudska kreativnost neophodna za stvaranje muzike.

        74% ljudi sa svešću o muzičkim mo.gućnostima veštačke inteligencije slaže se da veštačka inteligencija ne treba da se koristi za kloniranje ili lažno predstavljanje muzičkih umetnika bez ovlašćenja.

    Tržište audio strimovanja nastavlja da raste, predvođeno zvukom na pretplatu

        73% ljudi kaže da sluša muziku preko licenciranih servisa za striming zvuka (pretplata i podržani oglasima).

        +7% – Povećano je vreme provedeno u slušanju muzike na pretplaćenim audio striming servisima.

    Pop je i dalje najpopularniji žanr na svetu, a ljudi identifikuju preko 700 žanrova koje obično slušaju. Lokalni žanrovi su sve traženiji.

        57% ljudi kaže da im je važno da mogu da pristupe muzici koja dolazi sa bilo kog mesta u svetu – 65% među 16-24. U proseku, obožavaoci širom sveta su slušali više od osam različitih žanrova muzike.

    Muzika je veoma važna za naše mentalno zdravlje i dobrobit.

        71% kaže da je muzika važna za njihovo mentalno zdravlje.

        78% kaže da im muzika pomaže da se opuste i nose sa stresom.

    Nelicencirana muzika je i dalje značajan problem.

        29% koristi nelicencirane ili ilegalne načine za slušanje ili nabavku muzike.

Frensis Mur, izvršna direktorka IFPI, rekla je: „Muzika je neverovatno važna za živote ljudi. Angažovanje sa muzikom pokazuje kako obožavaoci koriste priliku da slušaju više muzike na više načina nego što su to činili ikada ranije.“

„Međutim, upotreba nelicencirane muzike ostaje značajan problem za muzičku zajednicu, posebno kako tehnologije nastavljaju da se razvijaju. Moramo da nastavimo da činimo sve što je u našoj moći da podržimo i zaštitimo vrednost muzike.”

Kao što je nedavno objavljeno, po prvi put, ove godine izveštaj uključuje odeljak posvećen veštačkoj inteligenciji (AI) jer brz napredak generativne AI tehnologije nastavlja da predstavlja i mogućnosti i izazove za muzičku zajednicu i umetnike. Ono što je jasno jeste da obožavaoci duboko cene autentičnost – skoro osam od deset ljubitelja muzike (79%) smatra da je ljudska kreativnost i dalje neophodna za stvaranje muzike.

Za fanove koji su svesni sposobnosti generativne veštačke inteligencije da uzimaju i kopiraju repertoar postojećih umetnika, autorizacija za korišćenje muzike bilo kog izvođača se smatra apsolutno nepodložnom pregovorima: 76% smatra da AI ne bi trebalo da koristi ili unosi muziku ili vokal umetnika bez dozvole. Dalje, 74% se slaže da veštačka inteligencija ne treba da se koristi za kloniranje ili lažno predstavljanje umetnika bez ovlašćenja. Velika većina obožavalaca takođe podržava potrebu za transparentnošću, jer se 73% slaže da sistem veštačke inteligencije treba jasno da navede svaku muziku koju je koristio.

Prihodi na ime prava izvođača činili su 8,6% globalnih prihoda od snimljene muzike u 2022. godini. Oblast prava izvođača ilustruje kako muzika igra vitalnu ulogu u pokretanju mnogo šireg spektra ekonomskih aktivnosti.

IFPI sarađuje sa organizacijama za kolektivno ostvarivanje prava širom sveta kako bi osigurao da oni koji proizvode i izvode muziku, koja se koristi za javno saopštavanje i emitovanje, budu pošteno nagrađeni za svoj rad.

U većini zemalja, od emitera se traži da plaćaju naknadu umetnicima, producentima i tekstopiscima koji su stvorili muziku koju oni koriste. U zemljama u kojima nisu dodeljena puna prava na naknadu za emitovanje i javno saopštavanje, kao što su SAD i Japan, IFPI i njegovi partneri nastavljaju kampanju.

Pored emitera, snimljenu muziku koristi i širok spektar korisnika — od barova do prodavaca, teretana do noćnih klubova — za privlačenje kupaca, povećanje potrošnje i motivisanje zaposlenih. Ova lica su takođe obavezna u većini zemalja da plate naknadu za muziku koju koriste.

Organizacije za kolektivno ostvarivanje prava, ovlašćene od izdavačkih kuća, prikupljaju prihod od ovih kompanija i distribuiraju ga relevantnim izvođačima i producentima.

Prihodi od korišćenja zvučnih snimaka putem emitovanja i javnog saopštavanja su porasli za 8,8% u 2022. godini, nadovezujući se na rast iz prethodne godine i prevazilazeći nivoe prihoda pre pandemije u ovoj oblasti.

Performance Rights

U današnjem dinamičnom globalnom muzičkom sistemu, uloga izdavačke kuće kao vodećeg investitora u muziku i partnera sa umetnicima nikada nije bila važnija.

Današnja muzička scena je konkurentnija nego ikada ranije. Svakog dana, oko 120.000 novih numera se otprema na servise za striming. Toliko talentovanih umetnika širom sveta stvara odličnu muziku. Današnja tehnologija omogućava svima da se povežu sa obožavaocima širom sveta.

Kada se umetnici odluče za partnerstvo sa diskografskom kućom, oni imaju koristi od podrške agilnih, veoma odgovornih globalnih timova stručnjaka posvećenih da im pomognu da ostvare kreativni i komercijalni uspeh i izgrade svoje dugoročne karijere. Oni su pokretačka snaga koja pomaže umetnicima da ostvare svoju viziju, obezbeđujući široku mrežu podržavajućih, kreativnih profesionalaca koji vode računa i razvijaju umetnike, pomažući im da se probiju i povežu sa obožavaocima na najubedljivije načine i na svakom koraku njihovog muzičkog putovanja.

Diskografske kuće nastavljaju da igraju ključnu ulogu kao vodeći investitori u muziku, pružajući integralnu kreativnu i komercijalnu podršku umetnicima sa kojima su partneri.

Danas, novi modeli i načini puštanja muzike znače da umetnici imaju više fleksibilnosti i izbora u načinu na koji stvaraju i izdaju svoju muziku nego ikada ranije, sa sve većim brojem mogućnosti da rastu i diversifikuju svoje izvore prihoda.

Pored osnovnih aktivnosti snimljene muzike i sinhronizacije (oglašavanje i korišćenje u filmu/TV), izdavačke kuće danas nude umetnicima mogućnosti da prodube svoj odnos sa obožavaocima i prošire svoje prihode u svemu, od robe, društvenih medija, podkastinga i dugih formata.

Role of a Record Label

U 2022. godini prihodi od snimlјene muzike na globalnom nivou zabeležili su rast od 9,0%. Ovo je bila osma uzastopna godina globalnog rasta. Prihodi su porasli u svakom regionu.

Digitalni prihodi su stalno rasli tokom proteklih nekoliko godina, a striming je i dalјe bio dominantan format na globalnom nivou, čineći 67,0% globalnih prihoda od snimlјene muzike nakon povećanja od 11,5% u 2022. godini. Do kraja te godine bilo je 589 miliona pretplaćenih korisnika širom sveta.

Industry Data

IFPI Global Charts

IFPI- Global Music Report