Apple Music će od kraja ove godine početi da označava pesme nastale uz korišćenje veštačke inteligencije oznakom „Made With AI“. Kompanija je o novoj politici obavestila diskografske kuće i distributere, od kojih očekuje da prilikom dostavljanja muzike označe sadržaj koji je „u značajnoj meri nastao korišćenjem AI“. Ova odluka predstavlja nastavak uvođenja „AI transparency tags“, sistema za označavanje AI sadržaja koji je Apple Music uveo ranije ove godine. U početku je korišćenje oznaka bilo opciono, ali će ubuduće distributeri i diskografske kuće biti obavezni da ih koriste kada je AI upotrebljen za stvaranje značajnog dela sadržaja. Oznake se mogu odnositi na snimak, kompoziciju, omot ili muzički spot.
Apple se pritom oslanja na diskografske kuće i distributere, uz obrazloženje da su oni najbolje pozicionirani da znaju na koji način je određeni sadržaj nastao. Kompanija navodi da bi trebalo označiti pesme koje su „prvenstveno izvedene iz AI servisa“. Što se ovoga tiče, pristupi platformi se razlikuju. Deezer, recimo, AI-generisane pesme označava pomoću sopstvene tehnologije za detekciju, dok Spotify planira da označava AI „persone“, odnosno izvođače koji su u potpunosti generisani veštačkom inteligencijom. Tidal, sa druge strane, već označava AI-generisane pesme i ne isplaćuje im autorske naknade.
Evropska muzička industrija ostvarila je značajnu pobedu u sporu oko korišćenja muzike za treniranje veštačke inteligencije. Pokrajinski sud u Minhenu presudio je u korist nemačke organizacije za kolektivno ostvarivanje prava autora GEMA u postupku protiv AI kompanije Suno.
Sud je utvrdio da je Suno bez dozvole koristio muzička dela iz repertoara GEMA za treniranje svog AI modela, kao i da je njegov model mogao da generiše muziku gotovo identičnu pojedinim zaštićenim delima. Sud je razmatrao tri slučaja navodnog kršenja autorskog prava i u sva tri presudio u korist GEMA. Postupak se odnosio na šest konkretnih muzičkih dela. Sud je zaključio da je Suno njihovim kopiranjem za potrebe treniranja modela, kao i čuvanjem modela na serverima u Nemačkoj, povredio autorsko pravo. Kao posebno važan element izdvojeno je takozvano „pamćenje“ podataka, odnosno mogućnost da se sadržaj iz podataka korišćenih za treniranje odrazi u rezultatima AI modela.
Na osnovu presude, Suno mora da prestane da reprodukuje šest spornih dela i da GEMA dostavi informacije o obimu njihovog korišćenja, kao i podatke o prihodima ostvarenim na osnovu tog korišćenja. Kompanija će, takođe, morati da plati naknadu štete. Iako je postupak obuhvatio šest dela, GEMA navodi da se obrazloženje presude odnosi i na druga dela iz njenog repertoara koja su korišćena za treniranje Suno modela. To praktično znači da će Suno morati da obezbedi odgovarajuće licence ukoliko želi da nastavi da koristi muziku iz repertoara GEMA u Evropi.
Presuda predstavlja jedan od najznačajnijih evropskih sudskih ishoda do sada u sporu između muzičkih autora i kompanija koje razvijaju AI sisteme za stvaranje sadržaja.
Početkom avgusta, počela je primena još jednog niza ključnih odredbi „EU AI Act“, koja podrazumeva pravila o transparentnosti prema korisnicima, zahteve u pogledu usklađenosti AI sistema sa propisima, kao i nova ovlašćenja regulatornih tela za sprovođenje zakona.
Novinar portala musically.com navodi da „EU AI Act“ obuhvata veliki broj različitih oblasti. Kada je reč o njegovom uticaju na pojedince i njihov rad, najverovatnije je da će se on najpre odraziti na AI alate koji su već u upotrebi. Ipak, postoje i neke odredbe koje bi mogle imati direktan i značajan uticaj na muzičku industriju, a evo najvažnijih.
Transparentnost i označavanje AI sadržaja
Jedan od elemenata čija je primena sada obavezna, a koji već možemo da primetimo na DSP (Digital Service Provider) platformama, odnosi se na zahteve „EU AI Act“ u pogledu javne transparentnosti i obaveznog označavanja AI sadržaja. Generisane ili veštačkom inteligencijom izmenjene slike, audio i video sadržaji, kao i tekstualni sadržaji, moraju biti jasno označeni. Pored toga, takav sadržaj mora sadržati i mašinski čitljive oznake odnosno digitalne markere, kako bi platforme i korisnici mogli jednostavno da utvrde da je sadržaj generisan ili izmenjen pomoću AI tehnologije.
U međuvremenu pojavili su se novi sistemi za označavanje AI-generisane muzike, kao i startapi poput Genotone, koji razvijaju tehnologije za tzv. „Proof of Human“ odnosno digitalno potvrđivanje ljudskog autorstva ili učešća čoveka u nastanku sadržaja.
Sveobuhvatni sažeci skupova podataka korišćenih za obuku AI modela
Jedan od zahteva iz člana 53 ovog zakona koji je prirpemila Evropska Unija mogao bi imati još dalekosežnije posledice. Platforme koje „EU AI Act“ definiše kao „General-Purpose AI (GPAI)“ – odnosno velike AI sisteme obučene na ogromnim i raznovrsnim skupovima podataka, kao što su OpenAI ili Udio – sada moraju da vode tehničku dokumentaciju i objavljuju sažetke podataka korišćenih za obuku svojih modela.
U najjednostavnijem tumačenju, to znači da bi kompanije koje u Evropskoj uniji nude GPAI muzičke modele morale da objave sveobuhvatan sažetak skupova podataka korišćenih tokom obuke što, kada je reč o muzičkim modelima, praktično može značiti i navođenje pesama i drugih muzičkih dela koja su korišćena za treniranje modela. Do sada su se mnoge kompanije iz oblasti AI muzike tome protivile.
Muzička industrija, koja je već definisala principe za regulisanje upotrebe tehnologije veštačke inteligencije, dobila je sudske sporove u Nemačkoj protiv kompanija Suno i aktivno se zalaže za veću transparentnost u pogledu podataka korišćenih za obuku AI modela, pažljivo će pratiti kako bi ovo pravilo moglo da doprinese njenim interesima.
Evropski sudovi sada mogu da nalože AI kompanijama da dostave dokumentaciju koju zahtevaju propisi „EU AI Act“ tokom sudskog postupka, uključujući fazu pribavljanja i izvođenja dokaza u okviru pravnog spora. Biće posebno zanimljivo pratiti da li će i na koji način ova odredba biti korišćena u budućim sporovima između nosilaca prava i AI kompanija.
Pravo na isključenje dela iz AI obuke (opt-out)
Muzička industrija već duže vreme vodi raspravu o tome da li bi korišćenje dela kompozitora i izvođača za obuku AI modela trebalo da počiva na principu opt-in ili opt-out.
„EU AI Act“ u ovom pogledu predviđa da tvorci GPAI sistema moraju uspostaviti politiku i mehanizme kojima se identifikuju, poštuju i sprovode odluke nosilaca prava. To znači da, kada nosilac prava na određeno muzičko delo putem odgovarajućih digitalnih metapodataka označi da ne dozvoljava korišćenje tog dela za obuku AI modela, AI kompanije ne mogu zakonito koristiti takve snimke za obuku svojih modela namenjenih tržištu EU, osim ukoliko za to imaju odgovarajuću licencu.
Šta ovo znači za muzičku industriju?
Za nepoštovanje navedenih obaveza predviđene su značajne novčane kazne, kao i mogućnost preduzimanja drugih regulatornih mera, uključujući potencijalnu zabranu dostupnosti određenih AI sistema na tržištu EU. Kao što je već navedeno, promene koje su u skladu sa ovim novim pravilima već su vidljive u industriji. Nova regulativa bi mogla dodatno ubrzati razvoj potpuno licenciranih generativnih AI muzičkih modela, odnosno modela koji se obučavaju na zakonito pribavljenim i licenciranim muzičkim sadržajima.
„U magli sjaj“ je naziv novog izdanja legendarnog beogradskog rok sastava Električni orgazam i donosi četrnaest novih pesama. Album je predstavljen singlovima „Iza vremena“ i „Gde je Barbara sad“ (feat. Anica Dobra). Muzički i stilski ovo izdanje je najbliže legendarnim albumima „Distorzija“ (1986) i „A Um Bum“ (1999), oslanja se na sirovu energiju i direktan autorski izraz.
Pesme su snimane tokom 2025. godine u studiju „Klinika Petrović“, pod snimateljskom palicom Ivana Petrovića. Miks je realizovan krajem prošle i početkom ove godine u „Studiju O“, dok je remiks radio Oliver Jovanović. Producent albuma je Srđan Gojković Gile, a mastering potpisuje Goran Martinac. Vizuelni identitet izdanja oblikovao je Darko Kujundžić, koristeći Giletove crteže. Autor fotografija benda je Brian Rašić.
Na albumu gostuje više muzičara, među kojima se posebno izdvajaju Zoran Kostić Cane iz Partibrejkersa, kao i glumica Anica Dobra, koja je sa bendom sarađivala još 1992. godine na filmu Crni bombarder.
Od početka prošle godine Električni orgazam ponovo deluje kao kvartet, nakon odlaska klavijaturiste Ljubomira Đukića. U postavi su: Srđan Gojković Gile, Branislav Petrović Banana, Zoran Radomirović Švaba i Blagoje Nedeljković Pače.
Novo izdanje Električnog orgazma objavljeno je za kuću Jugoton Croatia Records.
Spotify uvodi nove mere protiv profila izvođača čiji su identiteti generisani veštačkom inteligencijom. Streaming platforma uvodi oznaku „AI Persona“, koja će ukazivati na profile izvođača zasnovane na identitetu generisanom pomoću veštačke inteligencije.
Prema navodima Spotifyja, oznaka treba da obavesti slušaoce da identitet izvođača „možda jeste generisan veštačkom inteligencijom i da ne predstavlja stvarnu osobu“. Muzika sa profila koji nose ovu oznaku po automatizmu će biti izuzeta iz personalizovanih preporuka na Spotifyju.
Oznaka će početi da se pojavljuje od sredine septembra, saopštio je Spotify u objavi od 11. avgusta.
Izvođači mogu putem Spotify for Artists da prijave da njihov profil predstavlja AI Persona. Međutim, Spotify navodi da samoprijavljivanje neće biti jedini način na koji će profil dobiti oznaku. U procesu će učestvovati i ljudski moderatori, kao i „AI investigative tools“. Kompanija će takođe samostalno pregledati profile i označavati one za koje proceni da njihov javni identitet „izgleda kao fotorealistični identitet generisan veštačkom inteligencijom“.
Spotify će u početnoj fazi obuhvatiti izvođače koji su dostigli „definisane pragove publike“, kako bi oznake prvenstveno bile primenjene na profile koje vidi najveći broj slušalaca. Nova oznaka predstavlja najnoviji korak u nastojanjima muzičke industrije da uvede jasnije označavanje ili ograničenja za muziku generisanu veštačkom inteligencijom.
Podsećamo da su u julu RIAA i IFPI predložili dve dobrovoljne oznake — „AI-generated“ i „AI-assisted“ — za označavanje snimaka nastalih uz pomoć veštačke inteligencije na servisima kao što su Spotify i Apple Music.
Od sredine septembra oznaka AI Persona na Spotifyju biće vidljiva na mobilnim uređajima na profilima izvođača, u banneru i odeljku „About“, u rezultatima pretrage, kao i uz numere u playlistama.Muzika AI Persona izvođača neće po automatizmu biti uključena ni u jednu Spotifyjevu uredničku ili algoritamsku preporuku, osim ukoliko slušalac, na primer, odluči da zapratiti tog AI Persona izvođača. Spotify je dodao da će slušaoci u narednim mesecima dobiti mogućnost da prijavljuju profile za koje sumnjaju da predstavljaju AI Personas. Kompanija naglašava da se oznaka odnosi na javni identitet izvođača – odnosno ime i vizuelni identitet profila – ne na način na koji je njegova muzika nastala.
„Iako postoji širok spektar načina na koje izvođači koriste AI kao kreativni alat, pitanje da li profil predstavlja stvarnu osobu jeste pitanje na koje Spotify može da ponudi jasnu procenu“, navodi kompanija.
Za detaljnije informacije o načinu nastanka određene numere, Spotify upućuje na funkcije AI Credits i SongDNA.
„Pijani brod“ donosi prepoznatljivu kombinaciju duha, emocije, društvenih opservacija i muzičke slobode po kojoj je Nele decenijama poznat. Reč je o konceptualnom albumu koji kroz jedinstvene priče vodi slušaoce na nezaboravno putovanje puno karakterističnog humora, nostalgije i životne mudrosti. Predstavljen je i set video spotova za pesme sa albuma. Publiku očekuju izuzetni video materijali sa snažnim pričama, filmskom produkcijom i upečatljivim likovima koji će svaku temu dodatno oživeti i pružiti potpuno novo slušalačko iskustvo.
Prve reakcije publike potvrđuju da „Pijani brod“ nosi sve ono što ljubitelji Neletovog stvaralaštva očekuju – iskrenost, originalnost i pesme koje ostavljaju trag. Mnogi veruju da će pojedine pesme sa ovog albuma postati vanvremenski klasici koji će se slušati i pevati generacijama.
Na nedavno održanoj promociji albuma prikazana su sva četiri video spota „Kriva Drina“, u režiji i po scenariju Srđana Jankovića GG-ja, zatim „Ibar“ i „Sipaj ne pitaj“, za koje režiju potpisuje Vuk Protić, scenario Srđan Janković GG, a kameru Dragan Gajanović, kao i „Anđeli“, koju autorski potpisuju Srđan Janković GG (režija i scenario) i Dragan Gajanović (direktor fotografije).
Prvi solistički album Dr Neleta Karajlića objavljen je u saradnji izdavačkih kuća Take It Or Leave It, City Records i Music Star, a digitalna verzija albuma je dostupna na svim vodećim streaming platformama.
London, 30. jul 2026. – IFPI, međunarodna organizacija koja predstavlja diskografsku industriju, predstavila je novi skup principa koji će određivati da li snimci nastali uz pomoć generativne veštačke inteligencije (GenAI) mogu biti uvršteni na zvanične muzičke top-liste.
Novi okvir uspostavlja jasnu granicu između dela koja su rezultat ljudske kreativnosti i sadržaja koji je u potpunosti generisan veštačkom inteligencijom ili nastao korišćenjem neovlašćenih AI modela. Istovremeno, cilj je da se spreči da pesme sa veštački uvećanim brojem strimova budu priznate i rangirane na zvaničnim listama.
Principi, koje su prethodno zajedno predstavile velike muzičke kompanije, među kojima su Sony Music, Universal Music Group i Warner Music Group, omogućavaju da se odgovorna upotreba veštačke inteligencije uklopi u kreativni proces, uz očuvanje autentičnosti ljudskog stvaralaštva.
Prema novim smernicama, snimak razvijen uz pomoć veštačke inteligencije može biti uvršten na zvanične top-liste samo ako ispunjava tri osnovna uslova:
AI servis koji je korišćen mora biti zakonit i odgovarajuće licenciran;
snimak mora biti pretežno delo ljudskog autora;
ne sme postojati sumnja na manipulaciju brojem strimova ili plasmanom na listama.
Nova pravila razvijena su u saradnji sa članicama IFPI-ja širom sveta i namenjena su kao jedinstven okvir za sastavljače zvaničnih top-lista, industrijska udruženja i druge relevantne aktere muzičke industrije. Ona će najpre biti primenjena u mreži zvaničnih muzičkih top-lista koje funkcionišu pod okriljem IFPI-ja širom sveta. IFPI će najpre primeniti ove principe na zvaničnim top-listama kojima direktno upravlja u Latinskoj Americi, na Bliskom istoku, u Africi i jugoistočnoj Aziji, dok će kroz mrežu nacionalnih organizacija program biti proširen na još više od 20 nacionalnih sistema zvaničnih muzičkih lista.
Poslednjih godina na striming servisima pojavljuje se sve više pesama nastalih uz pomoć generativne veštačke inteligencije. Mnogi od tih sadržaja kreirani su alatima koji su trenirani na muzici izvođača bez njihove dozvole. Zbog toga diskografske kuće intenzivno rade na razvoju i licenciranju AI muzičkih servisa koji poštuju prava autora i nosilaca autorskih prava.
Ova inicijativa nadovezuje se na nedavno predstavljanje jedinstvenog sistema dobrovoljnog označavanja muzičkih numera, koji su zajednički razvili autori i kompanije iz muzičke industrije širom sveta. Novi sistem uvodi oznake „AI-Generated“ (generisano veštačkom inteligencijom) i „AI-Assisted“ (nastalo uz pomoć veštačke inteligencije), kako bi slušaocima bilo jasnije na koji način je veštačka inteligencija upotrebljena tokom procesa nastanka zvučnih snimaka. Očekuje se da će ovaj standard biti široko prihvaćen na digitalnim muzičkim servisima i drugim partnerskim platformama.
„Zvanične muzičke top-liste ne prate samo prodaju, već predstavljaju proslavu ljudske kreativnosti i stvaralaštva. Kao ljubitelji muzike, želimo da odamo priznanje umetnicima koji stvaraju dela koja volimo i zato je važno da top-liste nastave da promovišu muziku čije je središte ljudska kreativnost. Kada je pravilno licencirana i odobrena, veštačka inteligencija pruža uzbudljive mogućnosti za unapređenje kreativnog procesa. Ovi principi otvaraju prostor za takve inovacije, ali istovremeno sprečavaju da na top-liste dospeju pesme nastale korišćenjem sistema koji neovlašćeno koriste muziku umetnika. Veštačka inteligencija se razvija izuzetno brzo i od presudnog je značaja da muzička zajednica predvodi način na koji će tehnologija i ljudska kreativnost odgovorno napredovati zajedno.“
Ključni kriterijumi za uvrštavanje pesama na zvanične top-liste
Snimci nastali uz pomoć generativne veštačke inteligencije neće biti uvršteni na zvanične top-liste ukoliko postoji osnovana sumnja da ne ispunjavaju sve sledeće uslove:
korišćeni AI servisi moraju biti zakoniti i odgovarajuće licencirani;
snimak mora biti pretežno rezultat ljudskog rada;
ne sme postojati sumnja na manipulaciju rezultatima ili brojem strimova;
mora biti u skladu sa važećim zakonima, uključujući propise o autorskim i srodnim pravima, kao i pravima ličnosti;
objavljivanje snimka ne sme kršiti uslove korišćenja AI servisa koji je korišćen u njegovoj izradi;
upotreba generativne veštačke inteligencije mora biti jasno naznačena korisnicima na digitalnim servisima, u skladu sa važećim zakonima i industrijskim standardima za označavanje sadržaja.
