Inspektor Blaža novim albumom poziva na ples

Nakon više od trideset godina karijere, Inspektor Blaža snimio je prvi solo album pod nazivom „Večeras igra celi grad“.

Na izdanju se nalazi trinaest Blažinih autorskih pesama koje je pisao u različitim periodima svog odrastanja i muzičkog sazrevanja. Pojedine pesme nastale su još tokom njegovih tinejdžerskih dana, osamdesetih godina, u vreme prvog benda Fiskulturno lane, dok su druge nastale kasnije, kada je već stekao muzičko iskustvo.

„Zanimljivo je čuti kako te pesme danas zvuče i kako nisu izgubile mnogo od svoje aktuelnosti“, rekao je Blaža tokom promocije albuma, koja je održana u „RTS Klubu“.

Produkciju albuma potpisuje Damjan Dašić, kome se koncept izdanja „Večeras igra celi grad“ od početka dopao: „Imajući u vidu da su pesme nastale tokom osamdesetih, zvuk albuma sam zamislio kao – kako bi Fiskulturno lane snimalo album u studiju „Druga maca“ Enca Lesića.“ Čuveni rok kritičar Petar Janjatović dodao je da je upravo u tome čar ovog Blažinog izdanja, koje zvuči kao nikada objavljeni album njegovog nekadašnjeg benda.

Pored drugara iz grupe Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi, na albumu „Večeras igra celi grad“ gostuju: Zdenko Kolar, Dragi i Žika Jelić i Nikola Čuturilo. Posebna počast ukazana je nedavno preminuloj divi Beti Đorđević, koja je Blažinu pesmu „Suze nisu dovoljne“ oplemenila svojim nezaboravnim glasom. Pesmu prati i video-spot ispunjen arhivskim snimcima sa snimanja pomenute numere.

Debitantski solo album „Večeras igra celi grad“ Prljavog inspektora Blaže zajednički su na CD-u i vinilu objavili PGP RTS i Fidbox.

Preslušajte: https://open.spotify.com/artist/1qrhotbGQUZksNURd0KFoE?si=HzqiAP9SSe-G_DCO0iOoBA

Kako AI transformiše muziku: Gostovanje Nikole Vilotića, direktora OFPS-a, u emisiji „Jutro je…“ Radio Beograda 1

Nezadrživi uspon veštačke inteligencije iz korena menja muzički svet, donoseći sa sobom ozbiljne pravne i etičke dileme. Dok se tehnologija razvija, otvaraju se ključna pitanja: gde prestaje čovek, a počinje algoritam? Ko je zapravo vlasnik hibridnih dela nastalih u saradnji sa AI i kako će se novi muzičari izboriti za svoje mesto pod suncem na ovako transformisanom tržištu?

O izazovima zaštite zvučnih zapisa, neophodnosti transparentnog stvaralaštva i novim regulatornim pravilima koja će krojiti sutrašnjicu muzičke industrije, za jutarnji program Radio Beograda 1 govorio je Nikola Vilotić, direktor Organizacije proizvođača fonograma Srbije i generaln sekretar Unije diskografa Srbije.

Prihodi od snimljene muzike u EU dostigli 6,0 milijardi evra, dok evropska muzička kultura i inovacije nastavljaju da beleže odlične rezultate

Međunarodna federacija fonografske industrije je objavila izveštaj „Muzika u EU 2026“, koji ukazuje na uspešnost evropskog muzičkog sektora i poziva na delotvornu primenu postojećih pravila kako bi se podržao budući rast.

Prihodi od snimljene muzike u Evropskoj uniji dostigli su 6,0 milijardi evra u 2025. godini, što predstavlja rast od 5,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu i čini 21,3 odsto ukupnih globalnih prihoda od snimljene muzike, navodi se u izveštaju „Muzika u EU 2026“ (Music in the EU 2026), novom godišnjem izveštaju Međunarodne federacije fonografske industrije (IFPI – International Federation of the Phonographic Industry) koji analizira rezultate, uticaj i budućnost evropskog muzičkog sektora.

Izveštaj pokazuje da evropski muzički ekosistem nastavlja da objedinjuje kulturni uticaj, tehnološke inovacije i ekonomski rast. Devet od 20 najvećih svetskih tržišta snimljene muzike nalazi se u Evropskoj uniji, a ona zajedno ostvaruju prihode od 5,1 milijarde evra. Prihodi od snimljene muzike u EU tokom 2025. godine povećani su za 293 miliona evra.

Ovaj uspeh počiva na kontinuiranim ulaganjima diskografskih kompanija u otkrivanje, razvoj i promociju novih talenata. Diskografske kuće širom sveta uložile su 9,3 milijarde američkih dolara (8,3 milijarde evra) u A&R i marketing tokom 2025. godine, čime su umetnicima iz čitave Evrope pomogle da izgrade održive dugoročne karijere i dopru do publike širom sveta.

Izveštaj takođe ukazuje na snagu domaćeg repertoara širom kontinenta. Čak 53,5 odsto pesama koje su se našle među prvih 10 na listama na kraju godine u pojedinačnim zemljama izveli su domaći izvođači.

Striming i dalje predstavlja ključni pokretač rasta u regionu i činio je približno 66 odsto prihoda od snimljene muzike u Evropi tokom 2025. godine. Istovremeno, Evropa ostaje tržište sa značajnim potencijalom za dalji rast. Udeo stanovništva u Evropskoj uniji koje koristi plaćene servise za striming muzike iznosi 27 odsto, u poređenju sa 54 odsto u Sjedinjenim Američkim Državama i 47 odsto u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Victoria Oakley, izvršna direktorka Međunarodne federacije fonografske industrije (IFPI), izjavila je:

„Evropa ostaje jedna od velikih svetskih priča o uspehu kada je reč o muzici. Muzički sektor EU stvara radna mesta, podstiče inovacije, obogaćuje kulturu i pomaže evropskim umetnicima da dopru do publike širom sveta.

Taj uspeh počiva na ulaganjima, inovacijama i snažnom pravnom okviru koji prepoznaje vrednost kreativnosti. Kako nove tehnologije, uključujući veštačku inteligenciju, nastavljaju da se razvijaju, Evropa ima stvarnu priliku da pokaže globalno liderstvo tako što će obezbediti da se postojeća pravila delotvorno primenjuju i sprovode.“

Izveštaj „Muzika u EU 2026“ predstavljen je 9. septembra u Briselu, koji okuplja donosioce odluka, lidere industrije i druge aktere iz evropske muzičke zajednice radi razgovora o prilikama i izazovima koji će oblikovati budućnost ovog sektora.

Ključni nalazi izveštaja „Muzika u EU 2026“

  • 6,0 milijardi evra – prihodi od snimljene muzike u EU u 2025. godini
  • 5,1 odsto – rast prihoda od snimljene muzike u EU u 2025. godini
  • 21,3 odsto – udeo EU u globalnim prihodima od snimljene muzike u 2025. godini
  • 9 od 20 – devet od 20 najvećih svetskih tržišta nalazi se u EU, sa ukupnim prihodima od 5,1 milijarde evra
  • 293 miliona evra – povećanje prihoda od snimljene muzike u EU tokom 2025. godine

Više informacija na: https://www.ifpi.org/ifpi-rolls-out-global-principles-for-the-eligibility-of-recordings-developed-using-ai-in-official-music-charts-worldwide/

Frontmen Oružja Protivu Otmičara ima novi bend

Gitarista i kantautor Nikola Pavković ostavio je trag na srpskoj muzičkoj sceni kao osnivač grupe Oružjem protivu otmičara, nezaobilaznog pop-pank benda iz Zrenjanina koji je obeležio rokenrol scenu devedesetih. Tridesetak godina kasnije, tokom kojih nikada nije prestajao da komponuje i stvara muziku, Nikola se vraća ovoga puta kroz projekat Digitrons čiji je jedini član. Naslovna strana albuma je skeletna formula hemijskog jedinjenja-aceton.

One man band, Digitrons, voli i elektroniku i gitare, pri čemu Nikola svira i po prvi put u svojoj karijeri i peva. Album sadrži zabavne melodije, intrigantne tekstove, vrlo zarazne i pevljive refrene.

„Ideja o mešanju elektronike i zvuka gitara kod mene datira već dvadesetak godina, kada sam počeo da eksperimentišem sa ritam mašinama i semplerima. Nakon toga sam rešio da konačno to i realizujem. Tu su: ritam mašina, bas, sint gitare i moj vokal. Ljudi opisuju Digitrons kao elektro-punk-pop, ja sam se samo trudio da ne ličim na Otmičare. Koliko sam u tome uspeo, ne znam. Muzika je žešća, produkcija je drugačija, album sam miksao sedam meseci da bih dobio ono što sam želeo. Meni je daleko lakše da napišem prvo melodiju pa tekst, što mi je oduvek važniji od muzike, jer mislim da ljudi dosta pažnje obraćaju na tekst, dobar tekst je upečatljiv čak kada i melodija nije nešto,” kaže Nikola Pavković.

Album „Aceton“ sadrži 12 pesama, uključujući singlove kao što su „Ko si ti“ i „Fotografija“. Nikola Pavković je trenutno u studiju gde priprema nove pesme Digitronsa.

Debitantski album „Aceton“, benda Digitrons, objavljen je u izdanju Menart Srbija.

Preslušajte: https://open.spotify.com/album/2k9y1rgfb63LeBJiILCitb?si=Z-Rbs2K6R9qfXAnuclRmXw