Spotify uvodi nove mere protiv profila izvođača čiji su identiteti generisani veštačkom inteligencijom. Streaming platforma uvodi oznaku „AI Persona“, koja će ukazivati na profile izvođača zasnovane na identitetu generisanom pomoću veštačke inteligencije.
Prema navodima Spotifyja, oznaka treba da obavesti slušaoce da identitet izvođača „možda jeste generisan veštačkom inteligencijom i da ne predstavlja stvarnu osobu“. Muzika sa profila koji nose ovu oznaku po automatizmu će biti izuzeta iz personalizovanih preporuka na Spotifyju.
Oznaka će početi da se pojavljuje od sredine septembra, saopštio je Spotify u objavi od 11. avgusta.
Izvođači mogu putem Spotify for Artists da prijave da njihov profil predstavlja AI Persona. Međutim, Spotify navodi da samoprijavljivanje neće biti jedini način na koji će profil dobiti oznaku. U procesu će učestvovati i ljudski moderatori, kao i „AI investigative tools“. Kompanija će takođe samostalno pregledati profile i označavati one za koje proceni da njihov javni identitet „izgleda kao fotorealistični identitet generisan veštačkom inteligencijom“.
Spotify će u početnoj fazi obuhvatiti izvođače koji su dostigli „definisane pragove publike“, kako bi oznake prvenstveno bile primenjene na profile koje vidi najveći broj slušalaca. Nova oznaka predstavlja najnoviji korak u nastojanjima muzičke industrije da uvede jasnije označavanje ili ograničenja za muziku generisanu veštačkom inteligencijom.
Podsećamo da su u julu RIAA i IFPI predložili dve dobrovoljne oznake — „AI-generated“ i „AI-assisted“ — za označavanje snimaka nastalih uz pomoć veštačke inteligencije na servisima kao što su Spotify i Apple Music.
Od sredine septembra oznaka AI Persona na Spotifyju biće vidljiva na mobilnim uređajima na profilima izvođača, u banneru i odeljku „About“, u rezultatima pretrage, kao i uz numere u playlistama.Muzika AI Persona izvođača neće po automatizmu biti uključena ni u jednu Spotifyjevu uredničku ili algoritamsku preporuku, osim ukoliko slušalac, na primer, odluči da zapratiti tog AI Persona izvođača. Spotify je dodao da će slušaoci u narednim mesecima dobiti mogućnost da prijavljuju profile za koje sumnjaju da predstavljaju AI Personas. Kompanija naglašava da se oznaka odnosi na javni identitet izvođača – odnosno ime i vizuelni identitet profila – ne na način na koji je njegova muzika nastala.
„Iako postoji širok spektar načina na koje izvođači koriste AI kao kreativni alat, pitanje da li profil predstavlja stvarnu osobu jeste pitanje na koje Spotify može da ponudi jasnu procenu“, navodi kompanija.
Za detaljnije informacije o načinu nastanka određene numere, Spotify upućuje na funkcije AI Credits i SongDNA.
London, 30. jul 2026. – IFPI, međunarodna organizacija koja predstavlja diskografsku industriju, predstavila je novi skup principa koji će određivati da li snimci nastali uz pomoć generativne veštačke inteligencije (GenAI) mogu biti uvršteni na zvanične muzičke top-liste.
Novi okvir uspostavlja jasnu granicu između dela koja su rezultat ljudske kreativnosti i sadržaja koji je u potpunosti generisan veštačkom inteligencijom ili nastao korišćenjem neovlašćenih AI modela. Istovremeno, cilj je da se spreči da pesme sa veštački uvećanim brojem strimova budu priznate i rangirane na zvaničnim listama.
Principi, koje su prethodno zajedno predstavile velike muzičke kompanije, među kojima su Sony Music, Universal Music Group i Warner Music Group, omogućavaju da se odgovorna upotreba veštačke inteligencije uklopi u kreativni proces, uz očuvanje autentičnosti ljudskog stvaralaštva.
Prema novim smernicama, snimak razvijen uz pomoć veštačke inteligencije može biti uvršten na zvanične top-liste samo ako ispunjava tri osnovna uslova:
AI servis koji je korišćen mora biti zakonit i odgovarajuće licenciran;
snimak mora biti pretežno delo ljudskog autora;
ne sme postojati sumnja na manipulaciju brojem strimova ili plasmanom na listama.
Nova pravila razvijena su u saradnji sa članicama IFPI-ja širom sveta i namenjena su kao jedinstven okvir za sastavljače zvaničnih top-lista, industrijska udruženja i druge relevantne aktere muzičke industrije. Ona će najpre biti primenjena u mreži zvaničnih muzičkih top-lista koje funkcionišu pod okriljem IFPI-ja širom sveta. IFPI će najpre primeniti ove principe na zvaničnim top-listama kojima direktno upravlja u Latinskoj Americi, na Bliskom istoku, u Africi i jugoistočnoj Aziji, dok će kroz mrežu nacionalnih organizacija program biti proširen na još više od 20 nacionalnih sistema zvaničnih muzičkih lista.
Poslednjih godina na striming servisima pojavljuje se sve više pesama nastalih uz pomoć generativne veštačke inteligencije. Mnogi od tih sadržaja kreirani su alatima koji su trenirani na muzici izvođača bez njihove dozvole. Zbog toga diskografske kuće intenzivno rade na razvoju i licenciranju AI muzičkih servisa koji poštuju prava autora i nosilaca autorskih prava.
Ova inicijativa nadovezuje se na nedavno predstavljanje jedinstvenog sistema dobrovoljnog označavanja muzičkih numera, koji su zajednički razvili autori i kompanije iz muzičke industrije širom sveta. Novi sistem uvodi oznake „AI-Generated“ (generisano veštačkom inteligencijom) i „AI-Assisted“ (nastalo uz pomoć veštačke inteligencije), kako bi slušaocima bilo jasnije na koji način je veštačka inteligencija upotrebljena tokom procesa nastanka zvučnih snimaka. Očekuje se da će ovaj standard biti široko prihvaćen na digitalnim muzičkim servisima i drugim partnerskim platformama.
„Zvanične muzičke top-liste ne prate samo prodaju, već predstavljaju proslavu ljudske kreativnosti i stvaralaštva. Kao ljubitelji muzike, želimo da odamo priznanje umetnicima koji stvaraju dela koja volimo i zato je važno da top-liste nastave da promovišu muziku čije je središte ljudska kreativnost. Kada je pravilno licencirana i odobrena, veštačka inteligencija pruža uzbudljive mogućnosti za unapređenje kreativnog procesa. Ovi principi otvaraju prostor za takve inovacije, ali istovremeno sprečavaju da na top-liste dospeju pesme nastale korišćenjem sistema koji neovlašćeno koriste muziku umetnika. Veštačka inteligencija se razvija izuzetno brzo i od presudnog je značaja da muzička zajednica predvodi način na koji će tehnologija i ljudska kreativnost odgovorno napredovati zajedno.“
Ključni kriterijumi za uvrštavanje pesama na zvanične top-liste
Snimci nastali uz pomoć generativne veštačke inteligencije neće biti uvršteni na zvanične top-liste ukoliko postoji osnovana sumnja da ne ispunjavaju sve sledeće uslove:
korišćeni AI servisi moraju biti zakoniti i odgovarajuće licencirani;
snimak mora biti pretežno rezultat ljudskog rada;
ne sme postojati sumnja na manipulaciju rezultatima ili brojem strimova;
mora biti u skladu sa važećim zakonima, uključujući propise o autorskim i srodnim pravima, kao i pravima ličnosti;
objavljivanje snimka ne sme kršiti uslove korišćenja AI servisa koji je korišćen u njegovoj izradi;
upotreba generativne veštačke inteligencije mora biti jasno naznačena korisnicima na digitalnim servisima, u skladu sa važećim zakonima i industrijskim standardima za označavanje sadržaja.
2. jun 2026. – SoundExchange i IFPI, organizacija koja predstavlja diskografsku industriju širom sveta, danas su predstavili novu funkcionalnost koja omogućava automatsku dodelu Međunarodnog standardnog koda za zvučne snimke (ISRC – International Standard Recording Code), čime se pojednostavljuje postupak dobijanja ISRC kodova za pojedinačne zvučne snimke.
Nova funkcionalnost omogućava da se ISRC kod dodeli zvučnom snimku putem trenutne onlajn registracije. Ovim postupkom smanjuje se administrativno opterećenje za male diskografske kuće i umetnike koji samostalno objavljuju svoja izdanja, a koji ne upravljaju velikim katalozima snimaka. Istovremeno, omogućava se da svaki zvučni snimak bude pravilno identifikovan od samog početka.
Ovaj sistem predstavlja dopunu postojećem modelu, prema kojem nacionalne ISRC agencije (kao što je RIAA u Sjedinjenim Američkim Državama) diskografskim kućama i drugim nosiocima prava dodeljuju jedinstvene ISRC prefikse, na osnovu kojih oni sami dodeljuju ISRC kodove zvučnim snimcima koje proizvode. ISRC prefiksi se takođe dodeljuju i ISRC administratorima (ISRC managers), koji zatim dodeljuju ISRC kodove snimcima kojima upravljaju.
IFPI-jev sistem za automatsku dodelu ISRC kodova razvijen je i njime upravlja SoundExchange, koji održava najveću bazu ISRC kodova na svetu. Ova baza zasniva se na dugogodišnjem iskustvu kompanije u upravljanju muzičkim podacima, naprednim tehnologijama za uparivanje podataka i administraciji autorskih i srodnih prava velikih razmera.
Pre dodele novog ISRC koda, sistem proverava postojeću bazu podataka kako bi sprečio da jednom zvučnom snimku bude dodeljeno više različitih ISRC kodova. Nakon dodele, novi ISRC kod se registruje u bazi podataka, koja je dostupna putem javne internet stranice za pretragu.
„Pouzdana i standardizovana identifikacija predstavlja osnov pravične i efikasne muzičke industrije“, izjavio je Majkl Hup (Michael Huppe), predsednik i izvršni direktor kompanije SoundExchange. „Razvojem infrastrukture koja omogućava automatsku dodelu ISRC kodova za potrebe IFPI-ja doprinosimo pojednostavljenju procesa i omogućavamo da muzika brže i sigurnije stigne do tržišta.“
„Za globalnu diskografsku industriju, tačna i blagovremena identifikacija zvučnih snimaka od ključnog je značaja“, izjavila je Viktorija Oukli (Victoria Oakley),izvršna direktorka IFPI-ja. „Ova nova funkcionalnost pojednostavljuje postupak dodele ISRC kodova uz potpuno očuvanje integriteta ovog međunarodnog standarda, i zadovoljstvo nam je što u saradnji sa kompanijom SoundExchange predstavljamo praktično i tehnološki napredno rešenje za potrebe muzičke industrije.“
ISRC predstavlja međunarodno priznati standard za identifikaciju zvučnih snimaka i muzičkih spotova i ima ključnu ulogu u praćenju njihovog korišćenja, izveštavanju i upravljanju pravima širom sveta.
Automatizacijom ključnih delova procesa dodele ISRC kodova nova funkcionalnost doprinosi doslednijem upravljanju metapodacima, kao i smanjenju kašnjenja i grešaka koje se mogu javiti prilikom ručne obrade podataka.
Mogućnost automatske dodele ISRC kodova biće dostupna putem kanala koje ovlasti IFPI, uz podršku bezbedne i skalabilne tehnološke platforme kompanije SoundExchange.
10. jul (Vašington / Njujork / London) – Danas su IFPI, RIAA, A2IM, WIN, IMPALA, The Grammys, SAG-AFTRA i Human Artistry Campaign, koji predstavljaju širok spektar stvaralaca i kompanija iz oblasti snimljene muzike širom sveta, predstavili jedinstven pristup dobrovoljnom označavanju muzičkih numera kako bi slušaocima pružili jasnije informacije o upotrebi generativne veštačke inteligencije (GenAI) u zvučnim snimcima.
Razlikovanjem oznaka „Generisano pomoću veštačke inteligencije“ (AI-Generated)i „Potpomognuto veštačkom inteligencijom“ (AI-Assisted), ovaj sistem je osmišljen imajući u vidu široku globalnu primenu na digitalnim muzičkim servisima i kod drugih partnera. Oznake su zamišljene kao fleksibilan sistem koji će se razvijati u skladu sa tehnološkim napretkom i promenama regulatornih zahteva.
„Ljubitelji muzike žele da znaju da li je i na koji način generativna veštačka inteligencija korišćena u muzici koju slušaju. Imajući u vidu koliko su ljudska kreativnost i autentičnost važni ljubiteljima muzike širom sveta, ove oznake će obezbediti odmah razumljiv i lako primenljiv pristup transparentnosti. Svesni smo da se veštačka inteligencija koristi na različite kreativne načine, pa očekujemo da ćemo, kako se primena označavanja bude širila, a tehnologija razvijala, slušaocima pružati i dodatne informacije“, naveli su u zajedničkom saopštenju izvršna direktorka IFPI-ja Viki Oukli (Vikki Oakley) i predsednik i izvršni direktor RIAA Mič Glejzier (Mitch Glazier).
U aprilu je servis za strimovanje muzike Deezer saopštio da su numere generisane pomoću veštačke inteligencije činile 44% sve nove muzike dostavljene toj platformi, dok je Apple Musicnaveo da je više od jedne trećine numera koje se postavljaju na njegovu platformu „100% AI“. Istovremeno, sve veći broj umetnika istražuje načine da koristi veštačku inteligenciju kao podršku i unapređenje svog stvaralačkog procesa, ali ne i kao zamenu za sopstvenu kreativnost. Nove oznake pomoći će slušaocima da razlikuju snimke koji su u potpunosti generisani veštačkom inteligencijom od onih u kojima su ljudski umetnici koristili AI samo u ograničenom obimu.
Oznake za generativnu veštačku inteligenciju predstavljene danas nadovezuju se na dosadašnji rad brojnih partnera s ciljem uspostavljanja usklađenog i korisnicima razumljivog sistema koji bi podržao široko prihvatanje jedinstvenog industrijskog standarda u čitavom muzičkom ekosistemu.
„Nezavisna muzička zajednica zna da se čarolija muzike zasniva na autentičnoj vezi između umetnika i publike. Tehnologija će nastaviti da nudi nove načine stvaranja i uživanja u muzici, ali ta veza i dalje počiva na poverenju. Kako pitanja integriteta, autentičnosti i porekla sadržaja postaju sve značajnija, to poverenje zavisi od toga da ljudi znaju šta je zaista autentično. Zato A2IM podržava zajednički napor čitave muzičke industrije da uspostavi jasan i zajednički standard za označavanje sadržaja nastalog uz pomoć veštačke inteligencije“, izjavio je Ian Harrison, izvršni direktor organizacije A2IM (American Association of Independent Music).
„Za umetnike i ljubitelje muzike širom sveta, istinska povezanost i međusobno poverenje predstavljaju osnov svega. Jasno označavanje sadržaja generisanog pomoću veštačke inteligencije od ključnog je značaja, jer publici pruža transparentnost koju zaslužuje i podržava pristup usmeren na čoveka i bezbednost, za koji se globalna zajednica nezavisne muzike zalaže kroz WIN principe za generativnu veštačku inteligenciju. Primena zajedničkih standarda koje muzička industrija zajedno razvija predstavlja ključ za odgovorno korišćenje veštačke inteligencije i očuvanje kreativnosti u njenom središtu“, izjavila je Noemi Planas, izvršna direktorka organizacije WIN (Worldwide Independent Network).
„Kako je navedeno u IMPALA Digital Music Plan-u, uspostavljanje jedinstvenog okvira na nivou cele muzičke industrije sa standardnim definicijama i oznakama za sadržaj generisan pomoću veštačke inteligencije od presudnog je i hitnog značaja za nezavisni sektor. Pozdravljamo ovu inicijativu kao važan prvi korak ka uspostavljanju sistema utvrđivanja porekla sadržaja (provenance system) koji će čitava industrija moći s ponosom da prihvati kao oznaku kvaliteta. Ovo nije samo pitanje označavanja, već predstavlja temeljnu priliku za razvoj celokupnog sektora“, izjavila je Helen Smith, izvršna predsednica organizacije IMPALA, evropskog udruženja nezavisnih muzičkih kompanija.
„Kako se veštačka inteligencija sve više integriše u kreativni proces, i umetnici i ljubitelji muzike zaslužuju jasan način da saopšte kada je i na koji način korišćena“, izjavio je Harvey Mason Jr., izvršni direktor organizacije The Grammys. „Ova inicijativa obezbeđuje da kreativnost, autorstvo i umetnička namera ostanu u središtu svake pesme. Omogućavanje umetnicima da ispričaju tu priču jača poverenje i doprinosi održivijoj budućnosti muzike.“
„Transparentnost je od suštinskog značaja, ali predstavlja tek početak. Ljubitelji muzike imaju pravo da znaju kada je muzika koju slušaju generisana ili potpomognuta veštačkom inteligencijom, a izvođači zaslužuju tržište koje prepoznaje, vrednuje i štiti ljudsku kreativnost. Ovaj okvir predstavlja važan korak ka pružanju jasnih informacija slušaocima. SAG-AFTRA nastavlja da zastupa princip da se veštačka inteligencija ne sme koristiti za zamenu, imitiranje ili iskorišćavanje umetnika bez njihove saglasnosti i pravične naknade“, izjavio je Dankan Krabtri-Ireland (Duncan Crabtree-Ireland), nacionalni izvršni direktor i glavni pregovarač organizacije SAG-AFTRA.
Dr Mojja MekTir (Dr. Moiya McTier), viša savetnica kampanje Human Artistry Campaign, izjavila je: „Transparentnost je jedno od osnovnih načela Human Artistry Campaign-a i ovaj predlog ispunjava to obećanje. Iskrenost je oduvek bila najbolja politika, a ljubitelji muzike zaslužuju da znaju da li je i na koji način veštačka inteligencija korišćena u snimcima koje slušaju. Human Artistry Campaign ceni saradnju, rad i posvećenost transparentnosti svih organizacija koje su zajednički pripremile ovaj istorijski predlog. Radujemo se njegovom širokom prihvatanju širom muzičkog ekosistema kao pristupa koji stavlja čoveka i umetnika u prvi plan.“
Nove oznake koriste vizuelne ikone kako bi ljubiteljima muzike omogućile brz uvid u to da li je i na koji način veštačka inteligencija korišćena u izradi zvučnog snimka, uz podršku metapodataka i odgovarajućih sistema za distribuciju sadržaja. Ovakav pristup odgovara potrebi muzičke zajednice za jasnim i doslednim označavanjem, a istovremeno doprinosi usklađenosti sa regulatornim zahtevima koji se razvijaju u različitim državama. Organizacije će sarađivati sa digitalnim muzičkim servisima, distributerima, agregatorima i telima koja razvijaju industrijske standarde kako bi se obezbedila primena ovog sistema na nivou cele muzičke industrije.
Označavanje na nivou pojedinačnih muzičkih numera na digitalnim muzičkim servisima pomoći će slušaocima da razlikuju snimke označene kao „Generisano pomoću veštačke inteligencije“ (AI-Generated)i„Potpomognuto veštačkom inteligencijom“ (AI-Assisted), u skladu sa sledećim osnovnim smernicama i predloženim ikonama:
„Generisano pomoću veštačke inteligencije“ (AI-Generated) (oznaka na nivou muzičke numere)
Ova oznaka se primenjuje kada je generativna veštačka inteligencija korišćena za stvaranje celokupnog ili pretežnog dela kreativnih elemenata zvučnog snimka.
To, na primer, obuhvata:
glavni vokal koji je generisan pomoću veštačke inteligencije;
ključnu instrumentalnu deonicu koja je generisana pomoću veštačke inteligencije; ili
muziku koja je u celosti nastala na osnovu tekstualnih ili drugih korisničkih upita (promptova) upućenih sistemu generativne veštačke inteligencije.
„Potpomognuto veštačkom inteligencijom“ (AI-Assisted) (oznaka na nivou muzičke numere)
Ova oznaka se primenjuje kada je zvučni snimak u najvećoj meri stvoren od strane ljudi i predstavlja izraz ljudske kreativnosti, ali je generativna veštačka inteligencija korišćena za pojedine kreativne (izražajne) elemente snimka. Glavni vokal i osnovne instrumentalne deonice izvode ljudi.
Ove oznake odnose se isključivo na upotrebu generativne veštačke inteligencije u zvučnim snimcima i biće dostupne za primenu u bliskoj budućnosti.
U ovoj fazi sistem ne obuhvata upotrebu generativne veštačke inteligencije u:
“Poštovani predsedavajući, poštovani generalni direktore, Vaša Ekselencijo, uvaženi delegati, dame i gospodo, Republika Srbija upućuje iskrene čestitke generalnom direktoru Darenu Tangu povodom njegovog ponovnog izbora i želi mu mnogo uspeha u budućem radu.
U okviru projekta EU4IM, uz podršku OECD-a, Srbija priprema studiju o uticaju prevara i piraterije na našu privredu. Ključno pitanje kojim se bavimo jeste kolika je stvarna šteta koju Srbija trpi usled ovih nezakonitih aktivnosti i koji sektori naše privrede su njima najviše pogođeni.
Sa zadovoljstvom vas obaveštavam da je Narodna skupština Republike Srbije nedavno ratifikovala Zakon o Ženevskom aktu Lisabonskog sporazuma. Zaštita geografskih oznaka možda ne predstavlja osnovu makroekonomije svake države, ali u svakoj zemlji može značajno doprineti boljem životu poljoprivrednika i razvoju ruralnih sredina.
Srbija pridaje veliki značaj sistemu kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava. Danas su gotovo svi nosioci prava u Srbiji organizovani kroz osam specijalizovanih organizacija za kolektivno ostvarivanje prava, od kojih je najnovija organizacija koja zastupa likovne umetnike. Prema izveštaju CISAC-a, ukupan prihod svih organizacija u Srbiji porastao je za 9,2% u 2024. godini u odnosu na prethodnu godinu, čime je Srbija zauzela 44. mesto u svetu po ukupnom iznosu prikupljenih naknada, što predstavlja veoma dobar rezultat za tržište naše veličine.
Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije takođe jača svoje kapacitete oslanjajući se na veštačku inteligenciju. U postupku ispitivanja patenata Zavod koristi sistem ANSERA, koji je razvila Evropska patentna organizacija, a uskoro će biti uveden i sistem za ispitivanje žigova zasnovan na veštačkoj inteligenciji.
Srbija već dugi niz godina gradi snažan sistem zaštite intelektualne svojine, uz značajnu podršku Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO). Želeo bih da zahvalim generalnom direktoru Darenu Tangu i njegovom timu na dosadašnjoj podršci i izrazim uverenje da ćemo uspešnu saradnju nastaviti i u godinama koje dolaze.
Brisel, 15. jul – Više od 30 istaknutih i mladih umetnika iz cele Evropske unije pokrenulo je zajedničku video kampanju kojom pozivaju evropske donosioce odluka da ostanu dosledni izvornom duhu Akta o veštačkoj inteligenciji EU (EU AI Act) i zaštite stvaraoce od nekontrolisane upotrebe njihovih dela od strane kompanija koje razvijaju generativnu AI tehnologiju.
Umetnici upozoravaju da se njihova dela sve češće koriste bez znanja i saglasnosti za obuku sistema sposobnih da masovno generišu sadržaje koji imitiraju njihov stil. Iako EU AI Akt, usvojen 2024. godine, sadrži pionirske odredbe o obavezi otkrivanja podataka korišćenih za obuku AI modela, u procesu njegove primene postoji rizik da se zakon razvodni, čime bi kompanije ostale nekažnjene.
Pokretanjem ove inicijative, umetnici zahtevaju od EU institucija da:
zaštite autorska prava i inovacije,
obezbede transparentnost i usklađenost AI sistema sa pravilima autorskog prava,
stvore prostor u kome muzika i AI mogu zajedno da rastu i napreduju u Evropi.
Široka koalicija evropskih i globalnih autora, izvođača, izdavača, producenata i drugih organizacija nosilaca prava uputila je oštro saopštenje povodom objavljenog GPAI Kodeksa prakse, Smernica i obrasca za objavljivanje podataka korišćenih za obuku veštačke inteligencije, u okviru Akta o veštačkoj inteligenciji EU.
U saopštenju se navodi da su, uprkos višemesečnim pregovorima i konstruktivnom angažovanju nosilaca prava, konačni dokumenti zanemarili ključne primedbe kreativnih i kulturnih sektora, što je ocenjuju kao „propuštenu priliku“ da se obezbedi zaštita intelektualne svojine u eri generativne AI.
Organizacije podsećaju da je član 53 EU AI Akta namenjen upravo zaštiti autora i izdavača od masovne neovlašćene upotrebe njihovih dela od strane provajdera GenAI modela. Međutim, smatraju da su njihovi interesi ignorisani, dok su koristi išle isključivo u korist kompanija koje razvijaju AI modele.
Kulturne i kreativne industrije, koje u EU čine gotovo 7% BDP-a i zapošljavaju 17 miliona ljudi, upozoravaju da ovakav pristup ugrožava njihov opstanak i pojačava nelojalnu konkurenciju.
Koalicija zato poziva Evropsku komisiju da izmeni paket mera za sprovođenje Akta i da član 53 primeni na način koji će zaista garantovati zaštitu autorskih i srodnih prava. Takođe pozivaju Evropski parlament i države članice da ospore proces koji, kako navode, ide na štetu kreativnog sektora i otvara prostor za dalje kršenje evropskih pravila od strane AI industrije.
12 PREPORUKA ZA POVEĆANJE PRIHODA I RAZNOVRSNOSTI U DANAŠNJEM MUZIČKOM BIZNISU
Brisel, 30. maj 2025. godine,
Zadatak nezavisnih izdavačkih kuća je da maksimiziraju naknade za svoje istaknute umetnike i podstaknu raznolikost. IMPALA i njeni članovi imaju jasnu ulogu lidera po ovim pitanjima, ne samo u ime nezavisnog sektora, već i sa ciljem da celokupno tržište učine dinamičnijim i inkluzivnijim.
Mnogo posla u ovoj oblasti je već urađeno, sa konkretnim napretkom u ključnim oblastima i višestrukim preporukama za postizanje ovih osnovnih ciljeva. Nedavne studije pokazuju da su prihodi umetnika i ugovorni uslovi značajno porasli i poboljšani, a značaj raznolikosti kao temelja zdravog muzičkog tržišta je jasan.
Istovremeno, deluju kontrafaktori koji imaju ogroman uticaj. IMPALA je jasna u vezi sa tim koje su prepreke i mogućnosti da se one otklone. Razlike su i oflajn i onlajn. Uloga IMPALA je da govori o tome šta je važno, čak i ako to znači da se ne slažemo uvek sa drugim delovima muzičke industrije.
Dok završavamo Evropski mesec raznolikosti, IMPALA predstavlja svoj priručnik za naknade* – podsetnik na neke od osnovnih komponenti sveobuhvatne strategije za donosioce odluka za povećanje prihoda i raznolikosti. Ovo je važno jer nezavisni sektor danas čini 80% svih novih muzičkih izdanja u Evropi i sastoji se od hiljada mikro, malih i srednjih preduzeća, koja igraju ključnu ulogu u preuzimanju rizika, podsticanju raznolikosti i partnerstvu sa umetnicima u njihovim karijerama.
Evropa je već predvodila put po brojnim pitanjima i u narednim mesecima i godinama potrebno je doneti ključne odluke koje će imati ogroman uticaj. Preporuke IMPALA-e se odnose na to šta se sada može učiniti na političkom nivou po ovim pitanjima. Ovo je važno ako kulturne industrije žele da igraju svoju ulogu u evropskoj strategiji rasta, a IMPALA ovo vidi kao fundamentalni deo Kulturnog kompasa za Evropu, koji će uspostaviti novu ambiciju. Očekujemo od EU i nacionalnih vlada da utvrde jasan put.
Helen Smit, izvršna predsednica IMPALA-e, prokomentarisala je: „Oduvek smo bili jasni da je posao nezavisnih muzičkih kompanija da maksimiziraju naknade za svoje izvođače i oslobode ogroman neiskorišćeni potencijal istinski raznolikog muzičkog ekosistema – današnje preporuke imaju za cilj upravo to. Cilj nam je da inspirišemo donosioce odluka da se pozabave glavnim prazninama i preprekama oflajn i onlajn, kako bismo mogli da ostvarimo svoj puni potencijal kao industrija. Ono što Evropska komisija sada odluči o pitanjima kao što su veštačka inteligencija i akvizicija Dauntauna od strane UMG-a je ključno, kao i o drugim prioritetima kao što je osiguravanje da ne prebacujemo milione novca od nastupa van Evrope. Ovo vidimo kao ključni deo evropske strategije kulturnog kompasa.“
IMPALA se nadovezuje na prethodni rad kao što su Zakon EU o veštačkoj inteligenciji, Deklaracija o fer digitalnim poslovima WIN i razni akcioni planovi, uključujući i o strimingu, prvi put usvojeni 2021. i ažurirani 2023. godine, kao i na izveštaj Evropskog parlamenta o strimovanju muzike iz 2024. godine. Uzimajući u obzir potrebu da se sagledaju dešavanja oflajn, kao i onlajn, i razmatrajući najnovije promene u muzičkom ekosistemu, IMPALA iznosi 12 preporuka za povećanje prihoda i raznolikosti u današnjem muzičkom sektoru:
Pravilno sprovesti Zakon EU o veštačkoj inteligenciji kako bi se osigurala posebna saglasnost, transparentnost, poštovanje prava i maksimizirale mogućnosti licenciranja
Ukinuti transfer 125 miliona evra godišnje od evropskih sredstava za izvođenje i emitovanje trećim zemljama koje nemaju ova osnovna prava
Boriti se protiv razvodnjavanja prihoda kroz prevare i pirateriju, kao i otkloniti razlike u vrednosti, poput onih poput TikToka i drugih usluga „ekonomije trenutka“ koje ne isplaćuju pravilno, a koje zajedno koštaju globalnu muzičku industriju milijarde svake godine.
Zaustavite demonetizaciju i druge mere na striming servisima koje stvaraju dvoslojni striming biznis (videti više
Podržite moderne digitalne stope autorskih prava i druge predloge u IMPALA-inom planu strimovanja kako biste testirali različite modele raspodele autorskih prava
Blokiranje UMG/Downtown-a i dalja konsolidacija u muzičkom sektoru, kako bi se osiguralo da izdavačke kuće i umetnici imaju otvoreno, raznoliko i konkurentno muzičko tržište.
Uspostaviti sveobuhvatni fiskalni i socijalno-sigurnosni status za mala kulturna preduzeća, umetnike i druge kulturne radnike
U potpunosti sprovesti odredbe o naknadi štete iz direktive o autorskim pravima, kako je podržala IMPALA tokom pregovora
Protivite se merama koje smanjuju sposobnost izdavačkih kuća da maksimiziraju prihode umetnika, kao što je takozvana „pravična nadoknada“
Usvojite poreske olakšice i bolje opcije finansiranja kako biste podržali izdavačke kuće kao partnere umetnike i one koji preuzimaju rizik
Osigurati da digitalne i druge usluge koje koriste muziku poštuju kolektivna rešenja za licenciranje poput Merlina
Povećajte vidljivost i raznolikost na striming servisima kako biste poboljšali vidljivost evropskog repertoara
Ova inicijativa je deo mrežnog programa IMPALA za period 2025-2028, koji sufinansira Evropska unija. Međutim, izraženi stavovi i mišljenja su isključivo stavovi IMPALA-e i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije ili Kreativne Evrope. Ni Evropska unija ni organ koji dodeljuje sredstva ne mogu biti odgovorni za njih.
Danas je objavljen novi izveštaj „Borba protiv pojave dvoslojnog tržišta strimovanja muzike“. Analizirajući nedavne evolucije na tržištu strimovanja muzike, izveštaj upozorava da se pojavljuje dvoslojna industrija koja zahteva „neposrednu pažnju“.
Analizu su sproveli stručnjaci iz industrije Den Fauler i Ketrin Baset i namenjena je svim akterima u muzičkom sektoru, uključujući digitalne usluge, a nekoliko preporuka je usmereno na donosioce odluka.
Autori napominju da njihov izveštaj „…identifikuje sve veći jaz između velikih nosilaca prava i nezavisnih aktera, vođen konsolidacijom tržišta, neprozirnim politikama platformi i novim praksama monetizacije koje sve više favorizuju obim u odnosu na raznolikost; pojava dvoslojne industrije“.
Pored procene kako se dvoslojno tržište razvijalo, autori upoređuju trenutno stanje tržišta strimovanja muzike sa IMPALA-inim planom strimovanja kao skupom ključnih indikatora učinka (KPI) za industriju.
Izveštaj navodi „pet kritičnih oblasti za neposrednu pažnju“:
Borba protiv razvodnjavanja veštačke inteligencije i prevara u strimingu kroz međuindustrijsku saradnju i regulaciju.
Reformisanje modela raspodele autorskih prava kako bi se osigurao pravedan pristup za sve učesnike na tržištu i povećanje pretplata u skladu sa inflacijom.
Povećanje transparentnosti u praksama digitalnih servisa (DSP), posebno u vezi sa alatima za povećanje reprodukcije i demonetizacijom sadržaja.
Ograničavanje i obaranje konsolidacije tržišta radi održavanja konkurentske raznolikosti.
Uključivanje konsultacija i procene uticaja u sve buduće promene u industriji kako bi se izbegla nenamerna šteta.
Den Fauler, stručnjak iz industrije i koautor knjige „Borba protiv pojave dvoslojnog tržišta strimovanja muzike“, prokomentarisao je: „U vreme kada je kulturna homogenizacija u porastu, gde generativna veštačka inteligencija sve više stavlja inovativnu kreativnost u konkurenciju masovnom strimingu, rizikujemo budućnost u kojoj se muzička raznolikost takođe aktivno komercijalno potiskuje.“
Dario Draštata, predsednik IMPALA-e, predsednik regionalnog udruženja RUNDA Adria i izvršni direktor Dallas Records-a, prokomentarisao je: „Pozdravljam ovaj izveštaj kao odraz gde se trenutno nalazimo na digitalnom tržištu. Princip demonetizacije je fundamentalno i pravno pogrešan. Koncentracija je faktor koji potkopava evoluciju tržišta i mora se rešiti zajedno sa pretplatama, prekomernom ponudom i razvodnjavanjem od veštačke inteligencije i prevara.“
Gi Dejvi, izvršni direktor AIM-a, Udruženja nezavisne muzike, dodao je: „Veliki deo nezavisnog sektora okupiće se ove nedelje na indi nedelji u Njujorku i ovaj izveštaj donosi bitne uvide za sve nas. Štetni efekti ograničenja strimovanja i demonetizacije mnogih umetnika su ogoljeni. Strimovanje, uprkos svim svojim obećanjima demokratizacije, u nekim slučajevima donosi suprotno – uzima prihod od onih kojima je najpotrebniji i preraspodeljuje ga eliti. Prekomerna ponuda, razvodnjavanje i prevare moraju se rešiti, ali ne na račun naše muzike u nastajanju, raznovrsne i nišne muzike.“
Mark Kikat, vlasnik Everlasting Records-a i Popstock Distribuciones-a, nastavio je: „Kada smo usvojili prvi plan strimovanja IMPALA-e, nismo očekivali da će ga stručnjaci videti kao skup ključnih indikatora učinka (KPI), ali to ima smisla. Dvoslojno tržište strimovanja potkopava raznolikost i obezvređuje kreativni rad.“
Helen Smit, izvršna predsednica IMPALA-e, zaključila je: „Pitanje tržišne moći se veoma jasno pojavljuje u ovom izveštaju kao osnovni uzrok mnogih problema koje vidimo na tržištu strimovanja. Slažemo se sa preporukom da se dalja koncentracija ograniči, pa čak i preokrene.“
