Promovisan je novi album, ali i kompilacija starih hitova, ne bi li se “kompletirao” njegov povratak na hrvatsko tržište.
Berićetna je za Dejana Cukića, na profesionalnom planu, bila 2019. godina, u kojoj je, i to nedavno, ponosno proslavio 60. rođendan. Zahuhtala se ponovo koncertna aktivnost sa bendom “Spori ritam”, a sve je krunisano albumom koji se dugo očekivao. “Ulica bez brojeva” (PGP RTS) prekinula je 11 godina dugu diskografsku pauzu, ako se izuzme kompilacija u međuvremenu. Odlično je ovo izdanje prihvaćeno i od publike i od kritike, pozitivne recenzije se nižu, pa nije ni čudo što se stvar razgranala.
Mesec dana kasnije, “Ulicu” je objavila i “Kroacija rekords”, koja sa našim najvećim diskografom gradi sve čvršći partnerski odnos, na zadovoljstvo ljubitelja dobre muzike i u Srbiji i u Hrvatskoj. Sve to je i medijski propraćeno, pa je nedavni odlazak Cukića sa bendom u Zagreb privukao veliku pažnju. Promovisan je novi album, ali i kompilacija starih Cukićevih hitova, ne bi li se “kompletirao” njegov povratak na hrvatsko tržište, posle dugog niza godina.
Kao što je na promociji rekao direktor “Kroacija rekordsa” Želimir Babogredac, mi se poznajemo vekovima – uz osmeh priča za “Novosti” Cukić. – Sarađivali smo u predratnim vremenima. Viđali smo se po muzičkim skupovima u poslednjih desetak godina i pričali o mogućoj saradnji. Kad smo završili album, ja sam mu ga poslao. On ga je preslušao i rekao da želi to da objavi, s tim što je odmah imao i ideju oko kompilacije.
Taj “best of”, veli Dejan, donekle liči na izdanje tog tipa objavljeno u Srbiji, “Priče o ljubavi” iz 2014.
I ovde su zastupljene naše autorske stvari, uz obradu Andreja Šifrera “Od šanka do šanka” kao bonus, jer ona nije postojala ni na jednom nosaču zvuka do sada. Naš novi menadžer nas je naterao da stavimo pesmu “Spori ritam”, koja, možda, ne spada u najveće hitove, ali je, na neki način, odrednica grupe, pa kolekcija i počinje tom numerom.
Po onome što se vidi na društvenim mrežama, gužva na zagrebačkoj promociji je bila poprilična:
Prednovogodišnja atmosfera, koju ovde osećamo, tamo je još izraženija, jer je Božić njima mnogo ranije. Srećan sam zbog tolikog broja ljudi i kako je to sve ispraćeno. U ovim godinama ti, ipak, najviše znači to što su došle kolege – Jurica Pađen, Hus iz “Parnog valjka”, Mladen iz “Boe”, Davorin Bogović… Bio je i Tihomir Pop Asanović, iz generacije ispred naše, kojoj smo se divili. Kad on da izjavu da je to što je čuo fantastično, od toga živiš narednih nedelju dana.
Izvor: novosti.rs
