Zaštita autorskih prava jedan je od stubova rasta bruto domaćeg proizvoda, u okviru kreativnih industrija, poruka je sa panel diskusije na kojoj su se razmatrale novine koje donosi nedavno usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima.

Novine predviđene izmenama imaju za cilj usklađivanje sa odredbama direktiva Evropske unije i uspostavljanje efikasnijeg sistema pravne zaštite.

“Ovaj zakon je takođe važan zato što je ključan za zatvaranje poglavlja 7. M smo to poglavlje otvorili juna 2017. godine i Evropska komisija nam je kao jedan od osnovnih zadataka zadala to da donesemo jedan usaglašen zakon sa evropskim direktivama. Iako je naravno to naša osnovna spoljno-politička orijentacija, ja bih rekao da je to ipak sekundarno – za nas je primarno da smo doneli propis koji omogućava da kreativni ljudi, oni koji se bave stvaralaštvom, bilo da pišu, komponuju, slikaju, mogu zaista da žive od svog rada”, izjavio je Vladimir Marić iz Zavoda za intelektualnu svojinu.

Izvor: rs.n1info.com

Stručni skup u organizaciji Instituta za javnu politiku pod nazivom ,,Zaštita autorskog i srodnih prava u Srbiji – Korak bliže Evropskoj uniji” održan je juče u hotelu Hajat u Beogradu.

Stručni skup u organizaciji Instituta za javnu politiku pod nazivom ,,Zaštita autorskog i srodnih prava u Srbiji – Korak bliže Evropskoj uniji” održan je juče u hotelu Hajat u Beogradu, a ispred Udruženja radio-stanica RAB Srbija učestvovao je Ferenc Berček, zamenik predsednika RAB-a.

Pored Berčeka na skupu su govorili: Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu  svojinu, Milan Todorović, generalni sekretar REM-a, Nikola Vilotić, direktor Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OFPS), Srećko Barbarić, šef službe za dokumentaciju i raspodelu Organizacije muzičkih autora Srbije (SOKOJ), Sanja Stepanović, članica Upravnog odbora Organizacije za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora (PI), Aleksandar Ivanjikov, direktor Organizacije filmskih autora Srbije (UFUS AFA ZAŠTITA), Marijana Vukašinović, direktorka sektora za multimedijalni sadržaj Telekoma Srbije, Slobodan Kremenjak, pravni zastupnik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), a moderator skupa bio je Rodoljub Stojanović, vlasnik i direktor Multimedia Music i RICoM Publishing.

Zamenik predsednika RAB-a Ferenc Berček izjavio je da RAB Srbije ima odličnu saradnju sa oba društva za zaštitu kolektivnih prava, i da pozdravlja njihovu dobru nameru da pomognu najmanjim lokalnim medijima, što su i dokazali sa potpisivanjem sporazuma o popustima za najmanje medije.

– Radujemo se novom zakonu jer pratimo evropske tokove, ali da podsetim i da je svima u interesu da i medijsko tržište postane poput evropskog, kako bi svi bili zadovoljni. Takođe, RAB Srbija se nada da će sada, s usvajanjem izmena i dopuna zakona, da se stvore mogućnosti za pokretanje pregovora o novim tarifama i o pravednijoj raspodeli plaćanja autorskih prava, a među medijima…Radujemo se sve boljoj saradnji nosioca autroskih prava i korisnika autorskih prava i rešavanju svih eventualnih problema obe strane -rekao je Berček.

Direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije Vladimir Marić istakao je značaj donetog Zakona za rad celokupne kreativne industrije.

 – Nismo rešili sve probleme, ali stvari se pomeraju napred. Zakon je usklađen sa velikim brojem evropskih direktiva i treba da budemo ponosni na to – rekao je Marić.

Iz SOKOJa je istaknuto da je veliki problem taj što pojedini pružaoci medijskih usluga (poput N1) ne plaćaju naknade jer su registrovani u drugoj zemlji. Ukupno četiri emitera u Srbiji ne plaćaju naknadu zbog čega su se obraćali i evropskim organima, rekao je Srećko Barbarić iz SOKOJ-a.

– Veliki problem je što pružaoci medijskih usluga koji kompletan sadržaj proizvode u Srbiji, emituju ga iz Srbije i uređivačke odluke donose u Srbiji, kao opravdanje za neplaćanje naknade navode podatak da su registrovani u drugoj zemlji i da su dozvole za emitovanje pribavili u inostranstvu – rekao je Nikola Vilotić, direktor Organizacije proizvođača fonograma Srbije, a

Ovaj zakon između ostalog propisuje da su pružaoci medijske usluge u nadležnosti Republike Srbije dužni da se pridržavanju propisa iz oblasti autorskih i srodnih prava, ali neki emiteri se oglušuju o zakon.

U Regulatornom telu za elektronske medije (REM), su upoznati sa tom problematikom. Generalni sekretar REM Milan Todorović, kaže da je regulator još 2016. godine izašao sa saopštenjem, jer su u tom telu dobijali određene pritužbe na pomenuti problem, ali da je primarna delatnost REM-a bavljenje sadržajem, a ne tehničkim pitanjem reemitovanja programa.

– REM je primio određene primedbe pre tri godine i izvršio je posetu operatorima i tada je utvrdio da se suštinski signal ne emituje iz Srbije. Međutim moram da naglasim da se Regulatorno telo za elektronske medije bavi sadržajem, a ne reemitovanjem programa – istakao je Todorović.

Izvor: rabsrbija.com