Karte za peti koncert legende naše muzičke scene Zdravka Čolića su rasprodate! Posle dva fenomenalna nastupa u okviru turneje „Ono malo sreće“, koje je održao 29. i 30. novembra u Areni, interesovanje publike je još veće.
Zdravko Čolić, Foto: AdriaFest
Čola je zato na nagovor svojih brojnih obožavalaca koji su ostali uskraćeni za karte odlučio da napravi i šesti spektakl. Koncert će biti održan 28. decembra u beogradskoj Štark areni, a ulaznice su u prodaji po istim cenama na blagajni Štark Arene, svim prodajnim mestima Ticket Visiona.
– Samo zbog vas i samo za vas – rekao je Zdravko i dodao da je veoma srećan što se ponovo posle nekoliko godina sreo sa svojom divnom publikom i da mu je srce puno.
Komercijalno najuspešniji I kritički najpriznatiji pevač ušao je u srca publike širom regiona, a ni šest najvećih dvorana na Balkanu nije dovoljno da primi sve one koji vole Zdravka i njegove neprolazne hitove. Čolomanija je “omađijala” jednako i žene i muškarce i mlade i stare i svi hrle na najvažniji muzički događaj godine.
Treći i četvrti koncert biće održani 13. i 14. decembra, a peti i šesti 27. i 28. decembra.
Snup Dog izdao je novi album, ne baš onakav kakav bismo očekivali od njega. Jedan od najcenjenijih repera današnjice snimio je album s uspavankama utemeljenim na nekim od njegovih hitova, poput “Gin and Juice”, “Drop it like it’s Hot” i “Sensual Seduction”.
Snup Dog, Foto: Profimedia
Ako vam je prva pomisao bila da možda reči iz pesama nisu baš prikladne za decu, ne brinite. Album imena “Rockabye Baby! lullaby renditions of snoop dogg”, sadržaće samo instrumentalne verzije njegovih pesama, koje bi decu trebalo uljuljati u san.
Inače, Snup nije prvi reper čije su pesme postale uspavanke. U partnerstvu s diskografskom kućom Rockabye Baby! Musicom slične albume izdali su i Eminem, Drake i Kanye West.
Preko 50 članova niškog BigBenda i vokalnog sastava Konstantin udružili su se u želji da svom gradu poklone nešto drugačije, pa će u utorak, 17. decembra u niškom Domu Vojske premijerno izvesti neke od najpoznatijih evergrin pesama u savremenim aranžmanima.
Niški Big Band, Foto: Arhiva Nisville jazz festivala
“Jazz iNfuzija” je spojila dva sastava koji najavljuju magičnu fuziju najvećih svetskih i domaćih džez, pop, rok i drugih kompozicija. Posetioci će imati priliku da, između ostalog, čuju poznate melodije “Devojko mala”, “I belong to you” ili “Pod sjajem zvezda ove noći”.
Niški Big Bend će nastupiti u punoj formaciji, a njihov repertoar obuhvata standardne džez kompozicije, obrade starih gradskih pesama kao i popularne numere u vrhunskim aranžmanima.
Početak koncerta je u 20 sati, a cene ulaznica, koje se mogu kupiti na blagajni Doma Vojske.
Danas je u hotelu Hajat održan stručni skup i panel diskusija pod nazivom “Zaštita autorskog i srodnih prava u Srbiji – Korak bliže Evropskoj uniji” u organizaciji Instituta za javnu politiku .
Foto: K. P.
Na skupu koji je organizovan povodom usvajanja i stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona o autorskom i srodnim pravima, govorili su Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, Milan Todorović, generalni sekretar Regulatornog tela za elektronske medije (REM), Nikola Vilotić, direktor Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OFPS), Srećko Barbarić, šef službe za dokumentaciju i raspodelu Organizacije muzičkih autora Srbije (SOKOJ), Sanja Stepanović, član upravnog odbora Organizacije za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora (PI), Aleksandar Ivanjikov, predstavnik Organizacije filmskih autora Srbije (UFUS AFA), Slobodan Kremenjak, pravni zastupnik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Marijana Vukašinović, direktorka sektora za multimedijalni sadržaj Telekoma Srbija i Ferenc Berček , iz udruženja radio stanica RAB Srbija.
Nikola Vilotić, direktor OFPS-a istakao je i da su izmene zakona donele brojne pozitivne promene i u velikoj meri unapredile oblast zaštite autorskog i srodnih prava.
Ovim izmenama se produžava rok trajanja zaštite za interpretacije i fonograme sa 50 na 70 godina. Zatim, ukida se ograničenje u pogledu subjekta naplate naknade za javno saopštavanje.
Nikola Vilotić, Foto: UDS
Više neće biti jedna uplatnica, kao do sada, za autorska i srodna prava, već će jednu uplatnicu za autorsko pravo slati organizacija muzičkih autora, a drugu uplatnicu za srodna prava organizacija proizvođača fonograma ili intrepratora – rekao je Vilotić i dodao da će visina naknade ostati ista.
Direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije Vladimir Marić rekao je da izmene zakona nisu rešile sve probleme, ali da se stvari pomeraju napred.
Zakon je usklađen sa velikim brojem evropskih direktiva i treba da budemo ponosni na to – rekao je Marić.
Kompanija Telekom Srbija je oduvek podržavala zaštitu autorskih prava kao i sve organizacije koje štite ta prava, izjavio je Vladimir Lučić, direktor i koordinator za internet i telekomunikaciju Telekoma Srbije.
Foto A. Stanković
On je za TV Prva rekao da Telekom Srbija ima sve ugovore koji
štite autorska prava, ali da je u neravnopravnom položaju u tom smislu i
zato će pokrenuti tužbe protiv onih koje ne plaćaju autorska prava.
Lučić
je napomenuo da ćerka firma Telekoma XD-Win ulazi u neravnopravu borbu,
pošto konkurent United media grupa, iako radi u Srbiji, ne plaća sva
autorska prava.
On je istakao da je to problem i da očekuje da će agencija za zastitu konkurencije da zaštiti Telekom od te neravnopravne borbe, kao i da će kompanija pokrenuti tužbe protiv onih koji autorska prava ne poštuju i ne plaćaju.
Povodom navoda koji su se pojavili u nekim medijima u vezi s
kopanjem ulica koje Telekom sprovodi u Beogradu, Lučić je kazao da
kompanija ima sve potrebne dozvole za to i da ulazi u zgrade uz
saglasnost svih stanara kako bi realizovala projekat optičkog interneta.
“Postigli
smo da 400.000 korisnika može da se priključi na optički internet”,
kazao je Lučić, naglasivši da su druge velike kompanije mnogo ranije
krenule u projekat optičkog interneta.
Dodao je da razvoj optickog interneta doprinosi boljem kvalitetu servisa, kao i da je to bitno za razvoj 4G i 5G mreže, a donosi mnogo novog sadržaja i bolji kvalitet mobilne mreže.
Telekom je više nego
duplirao za godinu dana broj korisnika i beleži preko 10.000 novih
korisnika mesečno, istakao je Lučić i dodao da kompanija sada pokriva 42
posto TV učesća.
“U Crnoj Gori smo postali broj 1 mobilni operater”, dodao je Lučić i naveo da je Telekom došao u dijaspori do 30.000 korisnika.
Dosta ulažemo, broj korisnika kao i prihod rastu, uspeli smo da povećamo značaj i vrednost Telekoma, zaključio je Lučić, ocenivši da će kompanija u sledećoj godini biti još uspešnija.
Jedna od najprovakativnijih rok atrakcija sa prostora nekadašnje Jugoslavje, slovenački bend Laibach, održao je sinoć dugo očekivani koncert u beogradskoj Kombank dvorani.
Koncert u Beogradu deo je svetske turneje na kojoj Laibach predstavlja svoj poslednji album “The Sound of Music”, izdat krajem 2018. godine koji je nastao kada je bend posetio Severnu Koreju 2015. godine povodom sedamdesetogodišnjice oslobođenja te zemlje.
Bio je to prvi bend sa Zapada koji je ušao u nedostupnu Severnu Koreju, a pesme izvedene tada i one korišćene u dokumentarnom filmu “Dan oslobođenja” – deo su albuma.
Davno rasprodata Kombank dvorana, svedočila je o velikom interesovanju beogradske publike za taj koncert.
Jedan od najlepših glasova domaće muzičke scene, Lena Kovačević, predstavlja publici novu, emotivnu pesmu pod nazivom „Požuri“, za koju je tekst i muziku radio Vladimir Danilović, a aranžman Darko Dimitrov.
Lena Kovačević, Foto: Andreja Damnjanović
Lepa umetnica kroz audio verziju pesme publici još jednom poklanja svoju najdublju i najiskreniju emociju, kroz raskošnu baladu koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a koja će do kraja godine biti i ekranizovana, nesumnjivo sjajnim video spotom.
Branko Golubović Golub frontmen benda „Goblini“ doputovao je iz Jordana kako bi prisustvovao promociji njihovog novog albuma „Jednina“ u Muzičkoj kući „Metropolis“.
Branko Golubović, Foto: Tanjug
Novi, sedmi studijski album donosi deset autorskih pesama, koje se, kako Golub objašnjava, ovoga puta bave – pojedincem.
„Ime Jednina se desilo negde na početku snimanja albuma kada
smo, analizirajući tekstove, shvatili koliko se bavimo pojedincima, za
razliku od prošlog, Robe s greškom, gde smo se bavili sistemom,
režimom, društvom – svim tim problemima koji se tiču pada moralnih
vrednosti vezanim za socijalne, ekonomske i etičke situacije, ne samo
kod nas, već i u regionu“, kaže Golubović.
Ovoga puta bavili su se, ističe, posledicama svega toga – ljudima koji su iz tih situacija izašli, na ovaj ili onaj način.
„Neki
su sada gubitnici, neki pobednici, neki su buduće vođe, neki
novokomponovani šljam, te kontraverzni biznismeni. Dakle ima i
pozitivnih i negativnih persona“, rekao je.
Od 1992. godine, kada
su „Gobline“ pored Goluba osnovali Alen Jovanović (gitarista) i
Vladislav Kokotović (basista), sa pauzom od skoro deset godina od 2001.
godine, bavili su se društvom, sistemom i tekstovima su uticali na
mnoge.
Da je muzički uticaj i dalje jak, siguran je Branko Golubović.
„Mislim
da muzika i dalje može da utiče na publiku da razvije kritičko
mišljenje i stav, bar u nekoj meri. Oni koji slušaju Gobline i svesni su
naših tekstova, verujem i da misle kao i mi. Tome se i nadamo“, rekao
je Tanjugu Golub.
Branku je adresa već godinama u
Jordanu, gde se bavi humanitarnim radom, pisanjem knjiga i naravno,
pisanjem tekstova za „Gobline“, a, kako i sam priznaje, nije lako da se
album snimi sa različitih kontinenata, no međutim, smatra da su uspeli
da naprave „najozbiljniji i najkvalitetniji album do sad“.
„To
ludilo traje već deset godina. Dobra organizacija je naravno najvažnija.
Nekad u avionu imam sreće da odspavam, nekad nemam, pa direktno stajem
na binu. Nije lako, ali uspevamo. Što se tiče rada na novim pesmama,
srećom tu je tehnologija 21. veka, razmenjujemo fajlove, šaljemo jedni
drugima šta smo napravili. Ideje se razmenjuju, ali se najviše ipak
uradi kad smo zajedno“, zaključuje Golub.
Za produkciju albuma Jednina
bio je zadužen Dragan Alimpijević PIK, a izašao je pod okriljem
izdavačke kuće „Metropolis mjuzik“, sa kojom su Šapčani i započeli
saradnju devedesetih godina, a Radio Beograd 202 je medijski
pokrovitelj.
Posle opravdano odloženog koncerta u oktobru, Straight Mickey & the Boyz dolaze u Кragujevac, sutra od 22 sata, u Kontakt galeriju SKC-a.
Foto: Promo
Žestoka i energična trojka iz Beograda se vraća na scenu SКC-a da nam predstavi svoj drugi album – „Čovek koji ima obaveze“. Video spotom za numeru „Snažna volja“, koji su objavili pred početak leta na svom Youtube kanalu, bend je započeo koncertnu promociju ovog izdanja.
Straight Mickey & the Boyz su dinamična, furiozna trojka odličnih
muzičara koji su uticaje iz raznih stilova roka stisnuli u
prepoznatljiv i karaktera pun izraz.
Stilove i žanrove, poput hard roka, panka, hard kora, garažnog roka, fanka, pa čak i avant džeza su Straight Mickey & the Boyz strasno i dobro prekuvali, te stopili u jedinstvenu smesu, koja ima opojan miris po dobrom duhu Beograda koji bukti od progresivnih muzičkih zamisli i žestoke energije. Od kada u javnosti prezentuju svoj gruverski rok tornado, Straight Mickey & the Boyz etablirali su se kao jedan od najperspektivnijih novih bendova u Srbiji i regiji i zbog eksplozivnih nastupa stekli epitet benda koji se mora videti uživo.
Zaštita autorskih prava jedan je od stubova rasta bruto domaćeg proizvoda, u okviru kreativnih industrija, poruka je sa panel diskusije na kojoj su se razmatrale novine koje donosi nedavno usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima.
Vladimir Marić, Foto: PrtSC N1
Novine predviđene izmenama imaju za cilj usklađivanje sa
odredbama direktiva Evropske unije i uspostavljanje efikasnijeg sistema
pravne zaštite.
“Ovaj zakon je takođe važan zato što je ključan za zatvaranje poglavlja 7. M smo to poglavlje otvorili juna 2017. godine i Evropska komisija nam je kao jedan od osnovnih zadataka zadala to da donesemo jedan usaglašen zakon sa evropskim direktivama. Iako je naravno to naša osnovna spoljno-politička orijentacija, ja bih rekao da je to ipak sekundarno – za nas je primarno da smo doneli propis koji omogućava da kreativni ljudi, oni koji se bave stvaralaštvom, bilo da pišu, komponuju, slikaju, mogu zaista da žive od svog rada”, izjavio je Vladimir Marić iz Zavoda za intelektualnu svojinu.
