Kao jedan od najprepoznatljivijih kantautorskih glasova domaće rokenrol scene, Vranjković je objavio pesmu u kojoj se njegov prepoznatljiv autorski izraz susreće sa novim muzičkim nijansama. U snimanju su, pored članova njegovog benda, učestvovali bubnjar Marko Kuzmanović i pijanistkinja Iva Toković. Prema rečima autora, proces nastanka pesme trajao je prilično dugo, a klavir Ive Toković dao je značajan doprinos njenom konačnom zvuku.
„Uvek se trudim da mi svaka sledeća pesma bude na neki način različita, ne znam koliko uspevam u tome. Ovaj put, posle dugo godina, imam klavirski uvod koji je svirala Iva Toković, nešto slično se desilo davno za potrebe pesme „Ispod tvoga oka“, tada je klavirski uvod odsvirala Danica Borisavljević. Što tiče budućeg albuma, ne najavljujem nikakav album. Snimam pesmu po pesmu,“ izjavio je Nikola Vranjković.
Singl prati i video spot u režiji Vladimira Tonija Penda, koji je ranije potpisao spotove za Vranjkovićeve pesme „Tajni život suterena” i „Moraćeš da naučiš da živiš sa tim”. Glavnu ulogu tumači Slavko Klikovac, reditelj dokumentarnog filma „Soul of Nature”, za koji su Vranjković i Danilo Nikodinovski ranije komponovali muziku. Spot je sniman na jedinstvenim lokacijama poluostrva Luštica, na crnogorskom primorju.
Novom pesmom Nikola najavljuje seriju koncerata širom regiona do kraja godine. Jedan od njih biće održan 26. decembra u Beogradu.
Singl „Postoji nešto” objavila je kuća Multimedia Music i dostupan je na zvaničnom YouTube kanalu Nikole Vranjkovića, kao i na svim muzičkim striming servisima.
Kompanija Sony Music saopštila je za Financial Times da je do sada podnela više od 260.000 zahteva za uklanjanje (takedown) sadržaja koji pomoću veštačke inteligencije lažno imitira njene izvođače.
Broj prijava gotovo je udvostručen za samo šest meseci. U martu ove godine kompanija Sony Music je navela više od 135.000 zahteva, dok je godinu dana ranije taj broj iznosio oko 75.000, što ukazuje da borba protiv AI deepfake sadržaja (lažnog sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom) postaje sve teža, jer se uklonjeni materijal često ponovo pojavljuje na drugim platformama.
„Nastavićemo da štitimo prava naših izvođača i očekujemo od stiming servisa da reaguju brže i spreče ponovno pojavljivanje istog sadržaja, ali borba postaje sve teža“, navode iz Sony Musica.
Problem više nije ograničen samo na muziku. Martina McBride je upozorila na slučaj u kojem je prevarant uz pomoć AI-ja pokušao da se predstavi kao ona i umalo naveo jednog obožavaoca da ostane bez kuće. Na TikToku su se, takođe, pojavile lažne reklame u kojima su imena i likovi zvezda poput Taylor Swift i Rihanna korišćeni za phishing prevare (krađu podataka).
Taylor Swift se prethodno suočila i sa potpuno lažnom pesmom i „novim muzičkim spotom“ objavljenim na YouTube kanalu specijalizovanom za AI-generisanu muziku. Kanal je u međuvremenu ugašen. Američki zakonodavci pokušavaju da uvedu pravila protiv deepfake sadržaja koji nastaje bez pristanka osoba koje imitira. Predlog zakona „No Fakes Act“ još nije usvojen, dok pojedini izvođači u međuvremenu pokušavaju da se zaštite sami.
Taylor Swift je u aprilu zaštitila svoj glas kroz registraciju žiga, a istim putem su u junu krenuli i Lionel Richie i Backstreet Boys. Ipak, najveći deo svakodnevne borbe protiv lažnih snimaka i pesama i dalje pada na diskografske kuće i menadžment timove, koji moraju da pronađu sporni sadržaj, utvrde prava i zatraže njegovo uklanjanje.
Najnoviji podaci kompanije Sony Music pokazuju da se taj problem širi izuzetno brzo.
Na albumu se nalaze već dobro poznati hitovi poput „Živi se i umire za ljubav“, „Lavanda“, „Lastavica“ i „Ko to tamo pjeva“, ali i niz novih pesama koje donose spoj modernog pop zvuka, emocije i prepoznatljivog Nedinog vokala koji publika voli decenijama.
„Od ranije je publici poznato šest pesama koje su ostavile pečat, od „Lavande“ do londonske verzije pesme „Zora je“. Album sadrži za svakoga ponešto, i za mlađu publiku. Ima bržih pesama i prekrasnih balada, malo modernog pop zvuka i malo sevdaha“, izjavila je Neda Ukraden.
Većinu pesama autorski potpisuje Dušan Bačić, kao i producent i aranžer Dejan Nikolić, a na albumu se nalazi duet „I bez tebe zore sviću“ s Geronimom. Posebno mesto na albumu zauzima nova verzija velikog hita „Zora je“, pesme uz koju su odrasle brojne generacije. Ovo posebno izvođenje snimljeno je u legendarnom „Abbey Road“ studiju uz pratnju „Royal Philharmonic Orchestra“, pod dirigentskom palicom Grammyjem nagrađenog Stevea Sidwella.
UZRV5CPKNPNLYFACYSQ7GACANA
Nakon više od četiri decenije, pesma je dobila raskošno i moderno ruho, a projekt je spojio vrhunsku umetničku produkciju s klasikom regionalne muzičke scene.
„Pesma „Zora je“, sa „Royal Philharmonic Orchestra“, je nešto što je obeležilo celu prošlu godinu, ali mogu reći da je to kruna moje karijere“, rekla je Neda. Svoju impresivnu profesionalnu biografiju, dugu više od 50 godina, proslavila je krajem prošle godine velikim koncertom u prepunoj Areni Zagreb. Tokom decenija rada osvojila je brojna priznanja i nagrade koje potvrđuju njen status jedne od najvećih pop zvezda ovih prostora.
Novo izdanje Nede Ukraden objavljeno je za kuću Jugoton/Croatia Records.
Nakon više od trideset godina karijere, Inspektor Blaža snimio je prvi solo album pod nazivom „Večeras igra celi grad“.
Na izdanju se nalazi trinaest Blažinih autorskih pesama koje je pisao u različitim periodima svog odrastanja i muzičkog sazrevanja. Pojedine pesme nastale su još tokom njegovih tinejdžerskih dana, osamdesetih godina, u vreme prvog benda Fiskulturno lane, dok su druge nastale kasnije, kada je već stekao muzičko iskustvo.
„Zanimljivo je čuti kako te pesme danas zvuče i kako nisu izgubile mnogo od svoje aktuelnosti“, rekao je Blaža tokom promocije albuma, koja je održana u „RTS Klubu“.
Produkciju albuma potpisuje Damjan Dašić, kome se koncept izdanja „Večeras igra celi grad“ od početka dopao: „Imajući u vidu da su pesme nastale tokom osamdesetih, zvuk albuma sam zamislio kao – kako bi Fiskulturno lane snimalo album u studiju „Druga maca“ Enca Lesića.“ Čuveni rok kritičar Petar Janjatović dodao je da je upravo u tome čar ovog Blažinog izdanja, koje zvuči kao nikada objavljeni album njegovog nekadašnjeg benda.
Pored drugara iz grupe Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi, na albumu „Večeras igra celi grad“ gostuju: Zdenko Kolar, Dragi i Žika Jelić i Nikola Čuturilo. Posebna počast ukazana je nedavno preminuloj divi Beti Đorđević, koja je Blažinu pesmu „Suze nisu dovoljne“ oplemenila svojim nezaboravnim glasom. Pesmu prati i video-spot ispunjen arhivskim snimcima sa snimanja pomenute numere.
Debitantski solo album „Večeras igra celi grad“ Prljavog inspektora Blaže zajednički su na CD-u i vinilu objavili PGP RTS i Fidbox.
Nezadrživi uspon veštačke inteligencije iz korena menja muzički svet, donoseći sa sobom ozbiljne pravne i etičke dileme. Dok se tehnologija razvija, otvaraju se ključna pitanja: gde prestaje čovek, a počinje algoritam? Ko je zapravo vlasnik hibridnih dela nastalih u saradnji sa AI i kako će se novi muzičari izboriti za svoje mesto pod suncem na ovako transformisanom tržištu?
O izazovima zaštite zvučnih zapisa, neophodnosti transparentnog stvaralaštva i novim regulatornim pravilima koja će krojiti sutrašnjicu muzičke industrije, za jutarnji program Radio Beograda 1 govorio je Nikola Vilotić, direktor Organizacije proizvođača fonograma Srbije i generaln sekretar Unije diskografa Srbije.
Međunarodna federacija fonografske industrije je objavila izveštaj „Muzika u EU 2026“, koji ukazuje na uspešnost evropskog muzičkog sektora i poziva na delotvornu primenu postojećih pravila kako bi se podržao budući rast.
Prihodi od snimljene muzike u Evropskoj uniji dostigli su 6,0 milijardi evra u 2025. godini, što predstavlja rast od 5,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu i čini 21,3 odsto ukupnih globalnih prihoda od snimljene muzike, navodi se u izveštaju „Muzika u EU 2026“ (Music in the EU 2026), novom godišnjem izveštaju Međunarodne federacije fonografske industrije (IFPI – International Federation of the Phonographic Industry) koji analizira rezultate, uticaj i budućnost evropskog muzičkog sektora.
Izveštaj pokazuje da evropski muzički ekosistem nastavlja da objedinjuje kulturni uticaj, tehnološke inovacije i ekonomski rast. Devet od 20 najvećih svetskih tržišta snimljene muzike nalazi se u Evropskoj uniji, a ona zajedno ostvaruju prihode od 5,1 milijarde evra. Prihodi od snimljene muzike u EU tokom 2025. godine povećani su za 293 miliona evra.
Ovaj uspeh počiva na kontinuiranim ulaganjima diskografskih kompanija u otkrivanje, razvoj i promociju novih talenata. Diskografske kuće širom sveta uložile su 9,3 milijarde američkih dolara (8,3 milijarde evra) u A&R i marketing tokom 2025. godine, čime su umetnicima iz čitave Evrope pomogle da izgrade održive dugoročne karijere i dopru do publike širom sveta.
Izveštaj takođe ukazuje na snagu domaćeg repertoara širom kontinenta. Čak 53,5 odsto pesama koje su se našle među prvih 10 na listama na kraju godine u pojedinačnim zemljama izveli su domaći izvođači.
Striming i dalje predstavlja ključni pokretač rasta u regionu i činio je približno 66 odsto prihoda od snimljene muzike u Evropi tokom 2025. godine. Istovremeno, Evropa ostaje tržište sa značajnim potencijalom za dalji rast. Udeo stanovništva u Evropskoj uniji koje koristi plaćene servise za striming muzike iznosi 27 odsto, u poređenju sa 54 odsto u Sjedinjenim Američkim Državama i 47 odsto u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Victoria Oakley, izvršna direktorka Međunarodne federacije fonografske industrije (IFPI), izjavila je:
„Evropa ostaje jedna od velikih svetskih priča o uspehu kada je reč o muzici. Muzički sektor EU stvara radna mesta, podstiče inovacije, obogaćuje kulturu i pomaže evropskim umetnicima da dopru do publike širom sveta.
Taj uspeh počiva na ulaganjima, inovacijama i snažnom pravnom okviru koji prepoznaje vrednost kreativnosti. Kako nove tehnologije, uključujući veštačku inteligenciju, nastavljaju da se razvijaju, Evropa ima stvarnu priliku da pokaže globalno liderstvo tako što će obezbediti da se postojeća pravila delotvorno primenjuju i sprovode.“
Izveštaj „Muzika u EU 2026“ predstavljen je 9. septembra u Briselu, koji okuplja donosioce odluka, lidere industrije i druge aktere iz evropske muzičke zajednice radi razgovora o prilikama i izazovima koji će oblikovati budućnost ovog sektora.
Ključni nalazi izveštaja „Muzika u EU 2026“
6,0 milijardi evra – prihodi od snimljene muzike u EU u 2025. godini
5,1 odsto – rast prihoda od snimljene muzike u EU u 2025. godini
21,3 odsto – udeo EU u globalnim prihodima od snimljene muzike u 2025. godini
9 od 20 – devet od 20 najvećih svetskih tržišta nalazi se u EU, sa ukupnim prihodima od 5,1 milijarde evra
293 miliona evra – povećanje prihoda od snimljene muzike u EU tokom 2025. godine
Gitarista i kantautor Nikola Pavković ostavio je trag na srpskoj muzičkoj sceni kao osnivač grupe Oružjem protivu otmičara, nezaobilaznog pop-pank benda iz Zrenjanina koji je obeležio rokenrol scenu devedesetih. Tridesetak godina kasnije, tokom kojih nikada nije prestajao da komponuje i stvara muziku, Nikola se vraća ovoga puta kroz projekat Digitrons čiji je jedini član. Naslovna strana albuma je skeletna formula hemijskog jedinjenja-aceton.
One man band, Digitrons, voli i elektroniku i gitare, pri čemu Nikola svira i po prvi put u svojoj karijeri i peva. Album sadrži zabavne melodije, intrigantne tekstove, vrlo zarazne i pevljive refrene.
„Ideja o mešanju elektronike i zvuka gitara kod mene datira već dvadesetak godina, kada sam počeo da eksperimentišem sa ritam mašinama i semplerima. Nakon toga sam rešio da konačno to i realizujem. Tu su: ritam mašina, bas, sint gitare i moj vokal. Ljudi opisuju Digitrons kao elektro-punk-pop, ja sam se samo trudio da ne ličim na Otmičare. Koliko sam u tome uspeo, ne znam. Muzika je žešća, produkcija je drugačija, album sam miksao sedam meseci da bih dobio ono što sam želeo. Meni je daleko lakše da napišem prvo melodiju pa tekst, što mi je oduvek važniji od muzike, jer mislim da ljudi dosta pažnje obraćaju na tekst, dobar tekst je upečatljiv čak kada i melodija nije nešto,” kaže Nikola Pavković.
Album „Aceton“ sadrži 12 pesama, uključujući singlove kao što su „Ko si ti“ i „Fotografija“. Nikola Pavković je trenutno u studiju gde priprema nove pesme Digitronsa.
Debitantski album „Aceton“, benda Digitrons, objavljen je u izdanju Menart Srbija.
Apple Music će od kraja ove godine početi da označava pesme nastale uz korišćenje veštačke inteligencije oznakom „Made With AI“. Kompanija je o novoj politici obavestila diskografske kuće i distributere, od kojih očekuje da prilikom dostavljanja muzike označe sadržaj koji je „u značajnoj meri nastao korišćenjem AI“. Ova odluka predstavlja nastavak uvođenja „AI transparency tags“, sistema za označavanje AI sadržaja koji je Apple Music uveo ranije ove godine. U početku je korišćenje oznaka bilo opciono, ali će ubuduće distributeri i diskografske kuće biti obavezni da ih koriste kada je AI upotrebljen za stvaranje značajnog dela sadržaja. Oznake se mogu odnositi na snimak, kompoziciju, omot ili muzički spot.
Apple se pritom oslanja na diskografske kuće i distributere, uz obrazloženje da su oni najbolje pozicionirani da znaju na koji način je određeni sadržaj nastao. Kompanija navodi da bi trebalo označiti pesme koje su „prvenstveno izvedene iz AI servisa“. Što se ovoga tiče, pristupi platformi se razlikuju. Deezer, recimo, AI-generisane pesme označava pomoću sopstvene tehnologije za detekciju, dok Spotify planira da označava AI „persone“, odnosno izvođače koji su u potpunosti generisani veštačkom inteligencijom. Tidal, sa druge strane, već označava AI-generisane pesme i ne isplaćuje im autorske naknade.
Evropska muzička industrija ostvarila je značajnu pobedu u sporu oko korišćenja muzike za treniranje veštačke inteligencije. Pokrajinski sud u Minhenu presudio je u korist nemačke organizacije za kolektivno ostvarivanje prava autora GEMA u postupku protiv AI kompanije Suno.
Sud je utvrdio da je Suno bez dozvole koristio muzička dela iz repertoara GEMA za treniranje svog AI modela, kao i da je njegov model mogao da generiše muziku gotovo identičnu pojedinim zaštićenim delima. Sud je razmatrao tri slučaja navodnog kršenja autorskog prava i u sva tri presudio u korist GEMA. Postupak se odnosio na šest konkretnih muzičkih dela. Sud je zaključio da je Suno njihovim kopiranjem za potrebe treniranja modela, kao i čuvanjem modela na serverima u Nemačkoj, povredio autorsko pravo. Kao posebno važan element izdvojeno je takozvano „pamćenje“ podataka, odnosno mogućnost da se sadržaj iz podataka korišćenih za treniranje odrazi u rezultatima AI modela.
Na osnovu presude, Suno mora da prestane da reprodukuje šest spornih dela i da GEMA dostavi informacije o obimu njihovog korišćenja, kao i podatke o prihodima ostvarenim na osnovu tog korišćenja. Kompanija će, takođe, morati da plati naknadu štete. Iako je postupak obuhvatio šest dela, GEMA navodi da se obrazloženje presude odnosi i na druga dela iz njenog repertoara koja su korišćena za treniranje Suno modela. To praktično znači da će Suno morati da obezbedi odgovarajuće licence ukoliko želi da nastavi da koristi muziku iz repertoara GEMA u Evropi.
Presuda predstavlja jedan od najznačajnijih evropskih sudskih ishoda do sada u sporu između muzičkih autora i kompanija koje razvijaju AI sisteme za stvaranje sadržaja.
Početkom avgusta, počela je primena još jednog niza ključnih odredbi „EU AI Act“, koja podrazumeva pravila o transparentnosti prema korisnicima, zahteve u pogledu usklađenosti AI sistema sa propisima, kao i nova ovlašćenja regulatornih tela za sprovođenje zakona.
Novinar portala musically.com navodi da „EU AI Act“ obuhvata veliki broj različitih oblasti. Kada je reč o njegovom uticaju na pojedince i njihov rad, najverovatnije je da će se on najpre odraziti na AI alate koji su već u upotrebi. Ipak, postoje i neke odredbe koje bi mogle imati direktan i značajan uticaj na muzičku industriju, a evo najvažnijih.
Transparentnost i označavanje AI sadržaja
Jedan od elemenata čija je primena sada obavezna, a koji već možemo da primetimo na DSP (Digital Service Provider) platformama, odnosi se na zahteve „EU AI Act“ u pogledu javne transparentnosti i obaveznog označavanja AI sadržaja. Generisane ili veštačkom inteligencijom izmenjene slike, audio i video sadržaji, kao i tekstualni sadržaji, moraju biti jasno označeni. Pored toga, takav sadržaj mora sadržati i mašinski čitljive oznake odnosno digitalne markere, kako bi platforme i korisnici mogli jednostavno da utvrde da je sadržaj generisan ili izmenjen pomoću AI tehnologije.
U međuvremenu pojavili su se novi sistemi za označavanje AI-generisane muzike, kao i startapi poput Genotone, koji razvijaju tehnologije za tzv. „Proof of Human“ odnosno digitalno potvrđivanje ljudskog autorstva ili učešća čoveka u nastanku sadržaja.
Sveobuhvatni sažeci skupova podataka korišćenih za obuku AI modela
Jedan od zahteva iz člana 53 ovog zakona koji je prirpemila Evropska Unija mogao bi imati još dalekosežnije posledice. Platforme koje „EU AI Act“ definiše kao „General-Purpose AI (GPAI)“ – odnosno velike AI sisteme obučene na ogromnim i raznovrsnim skupovima podataka, kao što su OpenAI ili Udio – sada moraju da vode tehničku dokumentaciju i objavljuju sažetke podataka korišćenih za obuku svojih modela.
U najjednostavnijem tumačenju, to znači da bi kompanije koje u Evropskoj uniji nude GPAI muzičke modele morale da objave sveobuhvatan sažetak skupova podataka korišćenih tokom obuke što, kada je reč o muzičkim modelima, praktično može značiti i navođenje pesama i drugih muzičkih dela koja su korišćena za treniranje modela. Do sada su se mnoge kompanije iz oblasti AI muzike tome protivile.
Muzička industrija, koja je već definisala principe za regulisanje upotrebe tehnologije veštačke inteligencije, dobila je sudske sporove u Nemačkoj protiv kompanija Suno i aktivno se zalaže za veću transparentnost u pogledu podataka korišćenih za obuku AI modela, pažljivo će pratiti kako bi ovo pravilo moglo da doprinese njenim interesima.
Evropski sudovi sada mogu da nalože AI kompanijama da dostave dokumentaciju koju zahtevaju propisi „EU AI Act“ tokom sudskog postupka, uključujući fazu pribavljanja i izvođenja dokaza u okviru pravnog spora. Biće posebno zanimljivo pratiti da li će i na koji način ova odredba biti korišćena u budućim sporovima između nosilaca prava i AI kompanija.
Pravo na isključenje dela iz AI obuke (opt-out)
Muzička industrija već duže vreme vodi raspravu o tome da li bi korišćenje dela kompozitora i izvođača za obuku AI modela trebalo da počiva na principu opt-in ili opt-out.
„EU AI Act“ u ovom pogledu predviđa da tvorci GPAI sistema moraju uspostaviti politiku i mehanizme kojima se identifikuju, poštuju i sprovode odluke nosilaca prava. To znači da, kada nosilac prava na određeno muzičko delo putem odgovarajućih digitalnih metapodataka označi da ne dozvoljava korišćenje tog dela za obuku AI modela, AI kompanije ne mogu zakonito koristiti takve snimke za obuku svojih modela namenjenih tržištu EU, osim ukoliko za to imaju odgovarajuću licencu.
Šta ovo znači za muzičku industriju?
Za nepoštovanje navedenih obaveza predviđene su značajne novčane kazne, kao i mogućnost preduzimanja drugih regulatornih mera, uključujući potencijalnu zabranu dostupnosti određenih AI sistema na tržištu EU. Kao što je već navedeno, promene koje su u skladu sa ovim novim pravilima već su vidljive u industriji. Nova regulativa bi mogla dodatno ubrzati razvoj potpuno licenciranih generativnih AI muzičkih modela, odnosno modela koji se obučavaju na zakonito pribavljenim i licenciranim muzičkim sadržajima.
