Spotify uvodi nove mere protiv profila izvođača čiji su identiteti generisani veštačkom inteligencijom. Streaming platforma uvodi oznaku „AI Persona“, koja će ukazivati na profile izvođača zasnovane na identitetu generisanom pomoću veštačke inteligencije.
Prema navodima Spotifyja, oznaka treba da obavesti slušaoce da identitet izvođača „možda jeste generisan veštačkom inteligencijom i da ne predstavlja stvarnu osobu“. Muzika sa profila koji nose ovu oznaku po automatizmu će biti izuzeta iz personalizovanih preporuka na Spotifyju.
Oznaka će početi da se pojavljuje od sredine septembra, saopštio je Spotify u objavi od 11. avgusta.
Izvođači mogu putem Spotify for Artists da prijave da njihov profil predstavlja AI Persona. Međutim, Spotify navodi da samoprijavljivanje neće biti jedini način na koji će profil dobiti oznaku. U procesu će učestvovati i ljudski moderatori, kao i „AI investigative tools“. Kompanija će takođe samostalno pregledati profile i označavati one za koje proceni da njihov javni identitet „izgleda kao fotorealistični identitet generisan veštačkom inteligencijom“.
Spotify će u početnoj fazi obuhvatiti izvođače koji su dostigli „definisane pragove publike“, kako bi oznake prvenstveno bile primenjene na profile koje vidi najveći broj slušalaca. Nova oznaka predstavlja najnoviji korak u nastojanjima muzičke industrije da uvede jasnije označavanje ili ograničenja za muziku generisanu veštačkom inteligencijom.
Podsećamo da su u julu RIAA i IFPI predložili dve dobrovoljne oznake — „AI-generated“ i „AI-assisted“ — za označavanje snimaka nastalih uz pomoć veštačke inteligencije na servisima kao što su Spotify i Apple Music.
Od sredine septembra oznaka AI Persona na Spotifyju biće vidljiva na mobilnim uređajima na profilima izvođača, u banneru i odeljku „About“, u rezultatima pretrage, kao i uz numere u playlistama.Muzika AI Persona izvođača neće po automatizmu biti uključena ni u jednu Spotifyjevu uredničku ili algoritamsku preporuku, osim ukoliko slušalac, na primer, odluči da zapratiti tog AI Persona izvođača. Spotify je dodao da će slušaoci u narednim mesecima dobiti mogućnost da prijavljuju profile za koje sumnjaju da predstavljaju AI Personas. Kompanija naglašava da se oznaka odnosi na javni identitet izvođača – odnosno ime i vizuelni identitet profila – ne na način na koji je njegova muzika nastala.
„Iako postoji širok spektar načina na koje izvođači koriste AI kao kreativni alat, pitanje da li profil predstavlja stvarnu osobu jeste pitanje na koje Spotify može da ponudi jasnu procenu“, navodi kompanija.
Za detaljnije informacije o načinu nastanka određene numere, Spotify upućuje na funkcije AI Credits i SongDNA.
„Pijani brod“ donosi prepoznatljivu kombinaciju duha, emocije, društvenih opservacija i muzičke slobode po kojoj je Nele decenijama poznat. Reč je o konceptualnom albumu koji kroz jedinstvene priče vodi slušaoce na nezaboravno putovanje puno karakterističnog humora, nostalgije i životne mudrosti. Predstavljen je i set video spotova za pesme sa albuma. Publiku očekuju izuzetni video materijali sa snažnim pričama, filmskom produkcijom i upečatljivim likovima koji će svaku temu dodatno oživeti i pružiti potpuno novo slušalačko iskustvo.
Prve reakcije publike potvrđuju da „Pijani brod“ nosi sve ono što ljubitelji Neletovog stvaralaštva očekuju – iskrenost, originalnost i pesme koje ostavljaju trag. Mnogi veruju da će pojedine pesme sa ovog albuma postati vanvremenski klasici koji će se slušati i pevati generacijama.
Na nedavno održanoj promociji albuma prikazana su sva četiri video spota „Kriva Drina“, u režiji i po scenariju Srđana Jankovića GG-ja, zatim „Ibar“ i „Sipaj ne pitaj“, za koje režiju potpisuje Vuk Protić, scenario Srđan Janković GG, a kameru Dragan Gajanović, kao i „Anđeli“, koju autorski potpisuju Srđan Janković GG (režija i scenario) i Dragan Gajanović (direktor fotografije).
Prvi solistički album Dr Neleta Karajlića objavljen je u saradnji izdavačkih kuća Take It Or Leave It, City Records i Music Star, a digitalna verzija albuma je dostupna na svim vodećim streaming platformama.
London, 30. jul 2026. – IFPI, međunarodna organizacija koja predstavlja diskografsku industriju, predstavila je novi skup principa koji će određivati da li snimci nastali uz pomoć generativne veštačke inteligencije (GenAI) mogu biti uvršteni na zvanične muzičke top-liste.
Novi okvir uspostavlja jasnu granicu između dela koja su rezultat ljudske kreativnosti i sadržaja koji je u potpunosti generisan veštačkom inteligencijom ili nastao korišćenjem neovlašćenih AI modela. Istovremeno, cilj je da se spreči da pesme sa veštački uvećanim brojem strimova budu priznate i rangirane na zvaničnim listama.
Principi, koje su prethodno zajedno predstavile velike muzičke kompanije, među kojima su Sony Music, Universal Music Group i Warner Music Group, omogućavaju da se odgovorna upotreba veštačke inteligencije uklopi u kreativni proces, uz očuvanje autentičnosti ljudskog stvaralaštva.
Prema novim smernicama, snimak razvijen uz pomoć veštačke inteligencije može biti uvršten na zvanične top-liste samo ako ispunjava tri osnovna uslova:
AI servis koji je korišćen mora biti zakonit i odgovarajuće licenciran;
snimak mora biti pretežno delo ljudskog autora;
ne sme postojati sumnja na manipulaciju brojem strimova ili plasmanom na listama.
Nova pravila razvijena su u saradnji sa članicama IFPI-ja širom sveta i namenjena su kao jedinstven okvir za sastavljače zvaničnih top-lista, industrijska udruženja i druge relevantne aktere muzičke industrije. Ona će najpre biti primenjena u mreži zvaničnih muzičkih top-lista koje funkcionišu pod okriljem IFPI-ja širom sveta. IFPI će najpre primeniti ove principe na zvaničnim top-listama kojima direktno upravlja u Latinskoj Americi, na Bliskom istoku, u Africi i jugoistočnoj Aziji, dok će kroz mrežu nacionalnih organizacija program biti proširen na još više od 20 nacionalnih sistema zvaničnih muzičkih lista.
Poslednjih godina na striming servisima pojavljuje se sve više pesama nastalih uz pomoć generativne veštačke inteligencije. Mnogi od tih sadržaja kreirani su alatima koji su trenirani na muzici izvođača bez njihove dozvole. Zbog toga diskografske kuće intenzivno rade na razvoju i licenciranju AI muzičkih servisa koji poštuju prava autora i nosilaca autorskih prava.
Ova inicijativa nadovezuje se na nedavno predstavljanje jedinstvenog sistema dobrovoljnog označavanja muzičkih numera, koji su zajednički razvili autori i kompanije iz muzičke industrije širom sveta. Novi sistem uvodi oznake „AI-Generated“ (generisano veštačkom inteligencijom) i „AI-Assisted“ (nastalo uz pomoć veštačke inteligencije), kako bi slušaocima bilo jasnije na koji način je veštačka inteligencija upotrebljena tokom procesa nastanka zvučnih snimaka. Očekuje se da će ovaj standard biti široko prihvaćen na digitalnim muzičkim servisima i drugim partnerskim platformama.
„Zvanične muzičke top-liste ne prate samo prodaju, već predstavljaju proslavu ljudske kreativnosti i stvaralaštva. Kao ljubitelji muzike, želimo da odamo priznanje umetnicima koji stvaraju dela koja volimo i zato je važno da top-liste nastave da promovišu muziku čije je središte ljudska kreativnost. Kada je pravilno licencirana i odobrena, veštačka inteligencija pruža uzbudljive mogućnosti za unapređenje kreativnog procesa. Ovi principi otvaraju prostor za takve inovacije, ali istovremeno sprečavaju da na top-liste dospeju pesme nastale korišćenjem sistema koji neovlašćeno koriste muziku umetnika. Veštačka inteligencija se razvija izuzetno brzo i od presudnog je značaja da muzička zajednica predvodi način na koji će tehnologija i ljudska kreativnost odgovorno napredovati zajedno.“
Ključni kriterijumi za uvrštavanje pesama na zvanične top-liste
Snimci nastali uz pomoć generativne veštačke inteligencije neće biti uvršteni na zvanične top-liste ukoliko postoji osnovana sumnja da ne ispunjavaju sve sledeće uslove:
korišćeni AI servisi moraju biti zakoniti i odgovarajuće licencirani;
snimak mora biti pretežno rezultat ljudskog rada;
ne sme postojati sumnja na manipulaciju rezultatima ili brojem strimova;
mora biti u skladu sa važećim zakonima, uključujući propise o autorskim i srodnim pravima, kao i pravima ličnosti;
objavljivanje snimka ne sme kršiti uslove korišćenja AI servisa koji je korišćen u njegovoj izradi;
upotreba generativne veštačke inteligencije mora biti jasno naznačena korisnicima na digitalnim servisima, u skladu sa važećim zakonima i industrijskim standardima za označavanje sadržaja.
Koncertni album Vasila Hadžimanova, snimljen je sa Big bendom RTS-a za Svetski dan muzike 2023. godine. CD izdanje nastalo je na koncertu kojim su obeležena i dva jubileja: 75 godina Big benda RTS-a i 30 godina karijere Vasila Hadžimanova. Repertoar čine autorske kompozicije Vasila Hadžimanova koje su u aranžmanima za Big bend dobile novi zvuk i novo ruho.
„Meni je bilo zadovoljstvo i kreativno iskustvo zato što sam prvi put čuo svoje kompozicije u izvođenju velikog orkestra. Zahvaljujući aranžerima, Toniju Kitanovskom i Vladimiru Nikolovu, a i ja sam uspeo jednu da sklopim, mi smo imali jedan dan na Kolarcu i to smo snimili, i meni se to toliko dopalo da sam predložio da to objavimo kao album“, navodi Vasil Hadžimanov.
Značaj koncertnog izdanja je i što čuva autentičnost i atmosferu koncerta.
„Ovo je retka prilika da izdajemo jedno CD izdanje uživo sa koncerta. To samo dokazuje koliko je dobar koncert bio. Mi nismo sa Vasilovom muzikom imali dodira ranije, osim u nekim drugim manjim sastavima, ali ovo je išlo lepo, glatko, zato što je i Vasil doneo jednu lepu atmosferu i svi mi u bendu smo pozitivno pristupili“, ističe Marko Đorđević, odgovorni urednik Redakcije za džez i zabavnu muziku Muzičke produkcije RTS.
Osim na CD-u, album je dostupan i na svim striming platformama u izdanju PGP RTS.
Regionalna pop zvezda, Iva Lorens, objavila je novi singl pod nazivom „Vreme trošiš mi“. U pitanju je vodeća numera sa njenog predstojećeg, drugog po redu studijskog albuma, koja ujedno označava početak zrelije i samouverenije faze u njenoj karijeri.
Pesma spaja savremeni pop sa afro-pop ritmovima, toplim elektronskim teksturama i intimnim kantautorskim izrazom po kojem je Iva prepoznatljiva. Kroz zarazan ritam i atmosferečnu produkciju, singl istražuje neizvesnost, privlačnost i emotivne igre modernih odnosa, zadržavajući emotivnu iskrenost koja je postala Ivin zaštitni znak.
„’Vreme trošiš mi’ je o onoj fazi kada nisi siguran da li odnos postaje ozbiljniji ili je samo trošenje vremena. Htela sam da ta emocija zvuči lagano i neopterećeno, ovo je pesma za sunce napolju i špricer u ruci“, izjavila je Iva Lorens povodom novog singla.
Singl „Vreme trošiš mi“ pruža prvi uvid u zvučni svet novog albuma koji Iva trenutno privodi kraju u saradnji sa poznatim producentima Mixom, Prikijem i Filipom Majdakom.
Izlazak albuma planiran je za kraj 2026. godine, a najavljen je kao Ivin „najpop“ projekat do sada. Publika može da očekuje kolekciju pesama koje spajaju vrhunsku savremenu produkciju sa prepoznatljivim emotivnim potpisom mlade umetnice, kao i nekoliko zanimljivih muzičkih saradnji koje će biti otkrivene u narednim mesecima. Novu pesmu Ive Lorens „Vreme trošiš mi“ objavila je izdavačka kuća Kontra Rights.
2. jun 2026. – SoundExchange i IFPI, organizacija koja predstavlja diskografsku industriju širom sveta, danas su predstavili novu funkcionalnost koja omogućava automatsku dodelu Međunarodnog standardnog koda za zvučne snimke (ISRC – International Standard Recording Code), čime se pojednostavljuje postupak dobijanja ISRC kodova za pojedinačne zvučne snimke.
Nova funkcionalnost omogućava da se ISRC kod dodeli zvučnom snimku putem trenutne onlajn registracije. Ovim postupkom smanjuje se administrativno opterećenje za male diskografske kuće i umetnike koji samostalno objavljuju svoja izdanja, a koji ne upravljaju velikim katalozima snimaka. Istovremeno, omogućava se da svaki zvučni snimak bude pravilno identifikovan od samog početka.
Ovaj sistem predstavlja dopunu postojećem modelu, prema kojem nacionalne ISRC agencije (kao što je RIAA u Sjedinjenim Američkim Državama) diskografskim kućama i drugim nosiocima prava dodeljuju jedinstvene ISRC prefikse, na osnovu kojih oni sami dodeljuju ISRC kodove zvučnim snimcima koje proizvode. ISRC prefiksi se takođe dodeljuju i ISRC administratorima (ISRC managers), koji zatim dodeljuju ISRC kodove snimcima kojima upravljaju.
IFPI-jev sistem za automatsku dodelu ISRC kodova razvijen je i njime upravlja SoundExchange, koji održava najveću bazu ISRC kodova na svetu. Ova baza zasniva se na dugogodišnjem iskustvu kompanije u upravljanju muzičkim podacima, naprednim tehnologijama za uparivanje podataka i administraciji autorskih i srodnih prava velikih razmera.
Pre dodele novog ISRC koda, sistem proverava postojeću bazu podataka kako bi sprečio da jednom zvučnom snimku bude dodeljeno više različitih ISRC kodova. Nakon dodele, novi ISRC kod se registruje u bazi podataka, koja je dostupna putem javne internet stranice za pretragu.
„Pouzdana i standardizovana identifikacija predstavlja osnov pravične i efikasne muzičke industrije“, izjavio je Majkl Hup (Michael Huppe), predsednik i izvršni direktor kompanije SoundExchange. „Razvojem infrastrukture koja omogućava automatsku dodelu ISRC kodova za potrebe IFPI-ja doprinosimo pojednostavljenju procesa i omogućavamo da muzika brže i sigurnije stigne do tržišta.“
„Za globalnu diskografsku industriju, tačna i blagovremena identifikacija zvučnih snimaka od ključnog je značaja“, izjavila je Viktorija Oukli (Victoria Oakley),izvršna direktorka IFPI-ja. „Ova nova funkcionalnost pojednostavljuje postupak dodele ISRC kodova uz potpuno očuvanje integriteta ovog međunarodnog standarda, i zadovoljstvo nam je što u saradnji sa kompanijom SoundExchange predstavljamo praktično i tehnološki napredno rešenje za potrebe muzičke industrije.“
ISRC predstavlja međunarodno priznati standard za identifikaciju zvučnih snimaka i muzičkih spotova i ima ključnu ulogu u praćenju njihovog korišćenja, izveštavanju i upravljanju pravima širom sveta.
Automatizacijom ključnih delova procesa dodele ISRC kodova nova funkcionalnost doprinosi doslednijem upravljanju metapodacima, kao i smanjenju kašnjenja i grešaka koje se mogu javiti prilikom ručne obrade podataka.
Mogućnost automatske dodele ISRC kodova biće dostupna putem kanala koje ovlasti IFPI, uz podršku bezbedne i skalabilne tehnološke platforme kompanije SoundExchange.
10. jul (Vašington / Njujork / London) – Danas su IFPI, RIAA, A2IM, WIN, IMPALA, The Grammys, SAG-AFTRA i Human Artistry Campaign, koji predstavljaju širok spektar stvaralaca i kompanija iz oblasti snimljene muzike širom sveta, predstavili jedinstven pristup dobrovoljnom označavanju muzičkih numera kako bi slušaocima pružili jasnije informacije o upotrebi generativne veštačke inteligencije (GenAI) u zvučnim snimcima.
Razlikovanjem oznaka „Generisano pomoću veštačke inteligencije“ (AI-Generated)i „Potpomognuto veštačkom inteligencijom“ (AI-Assisted), ovaj sistem je osmišljen imajući u vidu široku globalnu primenu na digitalnim muzičkim servisima i kod drugih partnera. Oznake su zamišljene kao fleksibilan sistem koji će se razvijati u skladu sa tehnološkim napretkom i promenama regulatornih zahteva.
„Ljubitelji muzike žele da znaju da li je i na koji način generativna veštačka inteligencija korišćena u muzici koju slušaju. Imajući u vidu koliko su ljudska kreativnost i autentičnost važni ljubiteljima muzike širom sveta, ove oznake će obezbediti odmah razumljiv i lako primenljiv pristup transparentnosti. Svesni smo da se veštačka inteligencija koristi na različite kreativne načine, pa očekujemo da ćemo, kako se primena označavanja bude širila, a tehnologija razvijala, slušaocima pružati i dodatne informacije“, naveli su u zajedničkom saopštenju izvršna direktorka IFPI-ja Viki Oukli (Vikki Oakley) i predsednik i izvršni direktor RIAA Mič Glejzier (Mitch Glazier).
U aprilu je servis za strimovanje muzike Deezer saopštio da su numere generisane pomoću veštačke inteligencije činile 44% sve nove muzike dostavljene toj platformi, dok je Apple Musicnaveo da je više od jedne trećine numera koje se postavljaju na njegovu platformu „100% AI“. Istovremeno, sve veći broj umetnika istražuje načine da koristi veštačku inteligenciju kao podršku i unapređenje svog stvaralačkog procesa, ali ne i kao zamenu za sopstvenu kreativnost. Nove oznake pomoći će slušaocima da razlikuju snimke koji su u potpunosti generisani veštačkom inteligencijom od onih u kojima su ljudski umetnici koristili AI samo u ograničenom obimu.
Oznake za generativnu veštačku inteligenciju predstavljene danas nadovezuju se na dosadašnji rad brojnih partnera s ciljem uspostavljanja usklađenog i korisnicima razumljivog sistema koji bi podržao široko prihvatanje jedinstvenog industrijskog standarda u čitavom muzičkom ekosistemu.
„Nezavisna muzička zajednica zna da se čarolija muzike zasniva na autentičnoj vezi između umetnika i publike. Tehnologija će nastaviti da nudi nove načine stvaranja i uživanja u muzici, ali ta veza i dalje počiva na poverenju. Kako pitanja integriteta, autentičnosti i porekla sadržaja postaju sve značajnija, to poverenje zavisi od toga da ljudi znaju šta je zaista autentično. Zato A2IM podržava zajednički napor čitave muzičke industrije da uspostavi jasan i zajednički standard za označavanje sadržaja nastalog uz pomoć veštačke inteligencije“, izjavio je Ian Harrison, izvršni direktor organizacije A2IM (American Association of Independent Music).
„Za umetnike i ljubitelje muzike širom sveta, istinska povezanost i međusobno poverenje predstavljaju osnov svega. Jasno označavanje sadržaja generisanog pomoću veštačke inteligencije od ključnog je značaja, jer publici pruža transparentnost koju zaslužuje i podržava pristup usmeren na čoveka i bezbednost, za koji se globalna zajednica nezavisne muzike zalaže kroz WIN principe za generativnu veštačku inteligenciju. Primena zajedničkih standarda koje muzička industrija zajedno razvija predstavlja ključ za odgovorno korišćenje veštačke inteligencije i očuvanje kreativnosti u njenom središtu“, izjavila je Noemi Planas, izvršna direktorka organizacije WIN (Worldwide Independent Network).
„Kako je navedeno u IMPALA Digital Music Plan-u, uspostavljanje jedinstvenog okvira na nivou cele muzičke industrije sa standardnim definicijama i oznakama za sadržaj generisan pomoću veštačke inteligencije od presudnog je i hitnog značaja za nezavisni sektor. Pozdravljamo ovu inicijativu kao važan prvi korak ka uspostavljanju sistema utvrđivanja porekla sadržaja (provenance system) koji će čitava industrija moći s ponosom da prihvati kao oznaku kvaliteta. Ovo nije samo pitanje označavanja, već predstavlja temeljnu priliku za razvoj celokupnog sektora“, izjavila je Helen Smith, izvršna predsednica organizacije IMPALA, evropskog udruženja nezavisnih muzičkih kompanija.
„Kako se veštačka inteligencija sve više integriše u kreativni proces, i umetnici i ljubitelji muzike zaslužuju jasan način da saopšte kada je i na koji način korišćena“, izjavio je Harvey Mason Jr., izvršni direktor organizacije The Grammys. „Ova inicijativa obezbeđuje da kreativnost, autorstvo i umetnička namera ostanu u središtu svake pesme. Omogućavanje umetnicima da ispričaju tu priču jača poverenje i doprinosi održivijoj budućnosti muzike.“
„Transparentnost je od suštinskog značaja, ali predstavlja tek početak. Ljubitelji muzike imaju pravo da znaju kada je muzika koju slušaju generisana ili potpomognuta veštačkom inteligencijom, a izvođači zaslužuju tržište koje prepoznaje, vrednuje i štiti ljudsku kreativnost. Ovaj okvir predstavlja važan korak ka pružanju jasnih informacija slušaocima. SAG-AFTRA nastavlja da zastupa princip da se veštačka inteligencija ne sme koristiti za zamenu, imitiranje ili iskorišćavanje umetnika bez njihove saglasnosti i pravične naknade“, izjavio je Dankan Krabtri-Ireland (Duncan Crabtree-Ireland), nacionalni izvršni direktor i glavni pregovarač organizacije SAG-AFTRA.
Dr Mojja MekTir (Dr. Moiya McTier), viša savetnica kampanje Human Artistry Campaign, izjavila je: „Transparentnost je jedno od osnovnih načela Human Artistry Campaign-a i ovaj predlog ispunjava to obećanje. Iskrenost je oduvek bila najbolja politika, a ljubitelji muzike zaslužuju da znaju da li je i na koji način veštačka inteligencija korišćena u snimcima koje slušaju. Human Artistry Campaign ceni saradnju, rad i posvećenost transparentnosti svih organizacija koje su zajednički pripremile ovaj istorijski predlog. Radujemo se njegovom širokom prihvatanju širom muzičkog ekosistema kao pristupa koji stavlja čoveka i umetnika u prvi plan.“
Nove oznake koriste vizuelne ikone kako bi ljubiteljima muzike omogućile brz uvid u to da li je i na koji način veštačka inteligencija korišćena u izradi zvučnog snimka, uz podršku metapodataka i odgovarajućih sistema za distribuciju sadržaja. Ovakav pristup odgovara potrebi muzičke zajednice za jasnim i doslednim označavanjem, a istovremeno doprinosi usklađenosti sa regulatornim zahtevima koji se razvijaju u različitim državama. Organizacije će sarađivati sa digitalnim muzičkim servisima, distributerima, agregatorima i telima koja razvijaju industrijske standarde kako bi se obezbedila primena ovog sistema na nivou cele muzičke industrije.
Označavanje na nivou pojedinačnih muzičkih numera na digitalnim muzičkim servisima pomoći će slušaocima da razlikuju snimke označene kao „Generisano pomoću veštačke inteligencije“ (AI-Generated)i„Potpomognuto veštačkom inteligencijom“ (AI-Assisted), u skladu sa sledećim osnovnim smernicama i predloženim ikonama:
„Generisano pomoću veštačke inteligencije“ (AI-Generated) (oznaka na nivou muzičke numere)
Ova oznaka se primenjuje kada je generativna veštačka inteligencija korišćena za stvaranje celokupnog ili pretežnog dela kreativnih elemenata zvučnog snimka.
To, na primer, obuhvata:
glavni vokal koji je generisan pomoću veštačke inteligencije;
ključnu instrumentalnu deonicu koja je generisana pomoću veštačke inteligencije; ili
muziku koja je u celosti nastala na osnovu tekstualnih ili drugih korisničkih upita (promptova) upućenih sistemu generativne veštačke inteligencije.
„Potpomognuto veštačkom inteligencijom“ (AI-Assisted) (oznaka na nivou muzičke numere)
Ova oznaka se primenjuje kada je zvučni snimak u najvećoj meri stvoren od strane ljudi i predstavlja izraz ljudske kreativnosti, ali je generativna veštačka inteligencija korišćena za pojedine kreativne (izražajne) elemente snimka. Glavni vokal i osnovne instrumentalne deonice izvode ljudi.
Ove oznake odnose se isključivo na upotrebu generativne veštačke inteligencije u zvučnim snimcima i biće dostupne za primenu u bliskoj budućnosti.
U ovoj fazi sistem ne obuhvata upotrebu generativne veštačke inteligencije u:
Jedna od najperspektivnijih pop pevačica mlađe generacije publici je predstavila dve nove pesme – „Boje crvene“ i „Soba 402“.
Ekspanzijom mladih izvođača, pop muzika je u prethodnih godinu dana doživela procvat. Međutim, postoje izvođači i autori poput Angelline koji godinama uspešno stvaraju i plasiraju kvalitetnu pop muziku i zaslužuju posebnu pažnju. Anđela Vujović, poznatija kao Angellina, na sceni je od 2018. godine, a publiku je osvojila hitovima poput „Pile moje“, „Budi u blizini“, „Origami“ i drugim pesmama koje beleže milionske preglede.
Posebno se istakla kao kantautorka, jer potpisuje veliki deo svog repertoara. Na takmičenju „Pesma za Evroviziju 2022“ sa numerom „Origami“ osvojila je četvrto mesto u finalu, dok je godinu dana kasnije ponovo učestvovala sa pesmom „Lanac“. Bez obzira na trendove, Angellina iz godine u godinu publici donosi nekoliko novih pesama, od kojih mnoge postaju hitovi i nastavljaju da žive među publikom.
Aktuelnu letnju sezonu sigurno će obeležiti Angellinini novi singlovi „Boje crvene“ i „Soba 402“, koje je objavio IDJTunes.
“Poštovani predsedavajući, poštovani generalni direktore, Vaša Ekselencijo, uvaženi delegati, dame i gospodo, Republika Srbija upućuje iskrene čestitke generalnom direktoru Darenu Tangu povodom njegovog ponovnog izbora i želi mu mnogo uspeha u budućem radu.
U okviru projekta EU4IM, uz podršku OECD-a, Srbija priprema studiju o uticaju prevara i piraterije na našu privredu. Ključno pitanje kojim se bavimo jeste kolika je stvarna šteta koju Srbija trpi usled ovih nezakonitih aktivnosti i koji sektori naše privrede su njima najviše pogođeni.
Sa zadovoljstvom vas obaveštavam da je Narodna skupština Republike Srbije nedavno ratifikovala Zakon o Ženevskom aktu Lisabonskog sporazuma. Zaštita geografskih oznaka možda ne predstavlja osnovu makroekonomije svake države, ali u svakoj zemlji može značajno doprineti boljem životu poljoprivrednika i razvoju ruralnih sredina.
Srbija pridaje veliki značaj sistemu kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava. Danas su gotovo svi nosioci prava u Srbiji organizovani kroz osam specijalizovanih organizacija za kolektivno ostvarivanje prava, od kojih je najnovija organizacija koja zastupa likovne umetnike. Prema izveštaju CISAC-a, ukupan prihod svih organizacija u Srbiji porastao je za 9,2% u 2024. godini u odnosu na prethodnu godinu, čime je Srbija zauzela 44. mesto u svetu po ukupnom iznosu prikupljenih naknada, što predstavlja veoma dobar rezultat za tržište naše veličine.
Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije takođe jača svoje kapacitete oslanjajući se na veštačku inteligenciju. U postupku ispitivanja patenata Zavod koristi sistem ANSERA, koji je razvila Evropska patentna organizacija, a uskoro će biti uveden i sistem za ispitivanje žigova zasnovan na veštačkoj inteligenciji.
Srbija već dugi niz godina gradi snažan sistem zaštite intelektualne svojine, uz značajnu podršku Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO). Želeo bih da zahvalim generalnom direktoru Darenu Tangu i njegovom timu na dosadašnjoj podršci i izrazim uverenje da ćemo uspešnu saradnju nastaviti i u godinama koje dolaze.
U okviru Udruženja za kreativnu industriju Privredne komore Srbije, za dan 29.05.2026. godine sazvana je sednica Grupacije muzičke industrije, koja će se održati u Privrednoj komori Srbije, Resavska 15, sa početkom u 11:00 časova.
