Islandska kompozitorka Hildur Gudanatodir nominovana za Oskara priča kako je njena muzika inspirisala zvezdu filma Džoker. Žičani instrumenti oduvek su se koristili za izazivanje napetosti kod gledalaca. Setite se samo struganja duplog basa „ta-na ta-na”, dok se približava Ajkula ili vrišteće violine u Psihu kad treba da se desi nešto strašno.

Ima nečeg životinjskog u njihovom zvuku, od čega vam se diže kosa na glavi tokom neke jezive filmske sekvence.

U Džokeru, violončelo dočarava unutrašnje previranje Artura Fleka, lika kog tumači Hoakin Finiks, dok se pretvara u klovna ubicu.

Ova filmska muzika delo je islandske kompozitorke i čelistkinje Hildur Gudnadotir – jedine žene nominovane za najbolju filmsku muziku na ovogodišnjim Oskarima.

Svako ko je video film zna da je muzika njegov neodvojivi deo.

„Džoker je praktično priča o jednoj osobi, tako da mi je delovalo odgovarajuće da nas jedan instrument uvede u njegovu glavu i povede dalje”, kaže ona za BBC Njuz.

Od svih instrumenata koje je imala na raspolaganju, odabrala je čelo. „To je moj instrument, tako da mi je odgovaralo da ga sviram na saundtreku”, kaže ona.

Hildur je nagovorio da radi na filmu o poreklu Džokera njegov režiser Tod Filips, a ona se priseća: „Scenario je bio fantastičan – ostavio je snažan utisak na mene.”

Ona je blisko sarađivala na Arturovoj transformaciji u Džokera sa Filipsom i Finiksom, favoritom za osvajanje ovogodišnjeg Oskara za najbolju glavnu mušku ulogu.

„Zaljubila sam se u film i napisala sve glavne teme pre nego što su počeli sa snimanjem, tako da su mogli da koriste tu muziku, a ja sam mogla da budem deo svega toga.”

Hildurina muzika bila je od neprocenjive važnosti za ključnu ranu scenu u filmu – „ples u kupatilu”, kada Artur, obučen kao Džoker, počinje da se pretvara u svoj alter ego.

Njena muzika izazvala je neočekivanu reakciju kod Finiksa.

Na prigušenom svetlu kupatila, on lagano uvrće ruke u nizu neobičnih baletskih poza dok se na violončelu čuje sablasna solo deonica. Upečatljiv, mada pomalo jeziv prizor.

„Hoakin je praktično reagovao na muziku u realnom vremenu – ta scena uopšte ne izgleda tako u scenariju”, rekla je ona.

„Scena u kupatilu kad ga vodi muzika i on improvizuje svoj ples, to je praktično bila njegova reakcija kad je čuo ono što sam ja napisala.”

„Veliki deo njegove izvedbe nakon te tačke desio se zato što je taj momenat tako dobro ispao, a muzika ga je na neki način podržala u tome.”

Indivajer je napisao da je Hildurina muzika postala „glumčeva muza” i da su ga „nakon toga viđali kako sluša muziku preko slušalica na setu tokom čitavog snimanja”.

Hildur, čiji radovi uključuju komponovanje muzike za prošlogodišnju seriju Černobilj, već je izazvala veliku pažnju skorašnjim nizom pobeda na drugim dodelama nagrada.

Do sada je ubrala Baftu i Zlatni Globus za Džokera i Emi za Černobilj.

Ali ljudima nije promaklo da odsustvo diverziteta tokom ovogodišnje sezone dodele nagrada i dalje predstavlja veliki problem, sa Oskarima, Baftama i Zlatnim Globusima koji su se našli na meti oštrih kritika.

Za 84 godine otkako Oskari dodeljuju nagradu za najbolju filmsku muziku, nominovano je samo sedam žena uključujući i Hildur, a samo su tri osvojile ovu nagradu.

Najskorija kompozitorka koja je trijumfovala bila je britanska kompozitorka En Dadli, za film Do gole kože, još 1997. godine, a Akademija tek treba da nominuje neku ženu obojene kože.

Prošlogodišnji Celluloid Ceiling Report, Centra za studije žena na TV-u i u filmu sa Univerziteta u San Dijegu, naveo je:

• Samo 7 odsto kompozitora koji su radili na 500 najgledanijih filmova 2019. godine bile su žene
  
• U filmovima sa najmanje jednom rediteljkom, 16 odsto kompozitora su žene
  
• U filmovima koje su isključivo režirali muškarci, žene čine 6 odsto kompozitora

Ravnopravnost je očigledno još daleko za kompozitorke, ali da li se nešto već promenilo u ovom kratkom vremenskom periodu otkako je Hildur nominovana za Džokera?

„Očigledno bi nam dobro došlo više žena, naravno, ali za mene je fantastično to da se, nakon niza pobeda koje su mi se dogodile u poslednjih nekoliko meseci, mnogo priča o ovome kao posledica toga”, kaže ona.

„Ja sam prva žena koja je bila nominovana i pobeđivala na ovaj način posle dugo, dugo vremena, tako da ljudi mnogo pričaju o tome.”

„To je stvarno sjajno, jer sam počela da čujem od muzičkih direktora i montažera da režiseri, kao rezultat toga, traže više kompozitorki da rade na njihovim filmovima.”

„To se zaista nije dešavalo ranije.”

• Deset zanimljivih stvari na grupnoj fotografiji sa Oskara
  
• Ko je sve nominovan za Oskara

Jedna od stvari u kojima Hildur uživa u vezi sa svojom muzikom jeste to da joj ona omogućava da istraži mnoge različite aspekte vlastite ličnosti.

„Uživam u radu na mračnijoj strani filma. Ja sam inače prilično vesele prirode, volim mnogo da se smejem, ali svaka osoba ima i svoju mračnu i svoju svetlu stranu, a srećom po moju porodicu, moja svetla strana je moja glavna strana, a moja mračna strana se nalazi u mojoj muzici.”

Sa uspešnom kompozitorkom, Džoker pomaže da se utre novi put za filmove inspirisane stripovima i superherojima.

Novi nastavak filma Kapetan Marvel sa Bri Larson takođe je angažovao kompozitorku. Pinar Toprak, iz Turske, koja je napisala dodatnu muziku za Denija Elfmana u prošlogodišnjoj Ligi pravde, prva je žena koja će komponovati muziku za neki Marvelov film.

Izvor: bbc.rs