Virtuozni violinista Nemanja Radulović dobio je veliko priznanje poslednjeg dana 2019. godine – njegov album “Baika” je po izboru kritičara magazina “Gramofon” izabran za najbolji klasični album u prošloj godini! “Nemanja je suvo zlato”, “Radulović je sjajan pripovedač na albumu sa primamljivim pričama”, “Ovo je izuzetan album po svim standardima”, “Nemanja je harizmatičan umetnik, u kožnim čizmama do kolena, ali na koncertima je pravi pesnik”, samo su neki od hvalospeva kritičara za album “Baika”, koji još jednom istražuje muziku istočne Evrope.
Seme za ovaj album posađeno je na prvoj turneji koju je Nemanja imao sa Sašom Gecelom i Borusijan Istanbul filharmonijskim orkestrom, kada je obuzet solo violinskim delom “Šeherezada” tražio od svog prijatelja, srpskog kompozitora Aleksandra Sedlara da mu razvije taj deo u komad za solo violinu i njegov ansambl “Dabl sens”. Rezultat je bio prava violinska bravura.
Nemanja je na kraju 2019. podelio i trejler svog prvog koncertnog
filma Unique, snimljenog letos u Karnaku u režiji Sebastijana Lefevra, a
koji će 23. januara biti prikazivan u više od 300 bioskopa u
Francuskoj. U snimanju su mu pomogli i “Dabl sens”, “Devils trils”, Lori
Favr-Kan, Tamara Aleksić, Ksenija i Tijana Milošević.
Pozivam vas da nam se pridružite u ovom jedinstvenom iskustvu, gde ćete biti jedina publika – poručio je Nemanja Radulović, koji će 24. januara održati koncert sa filharmonijom u Moskvi, 13. februara u Hamburgu, a 21. maja u Londonu.
Vokalna solistkinja nedavno je objavila na svom Instagram nalogu da će novu godinu početi singlom, to se i obistinilo, 1. januara “izbacila” je pesmu pod nazivom “Wrоng Dirеctiоn”. Poslednji singl “Afterlife” objavila je u septembru.
Najpoznatija manifestacija na svetu prenosi se putem malih ekrana u više od 90 zemalja sveta, saopštila je Kancelarija Grada Beča u Beogradu.
Bečka filharmonija, Foto: Tanjug
Početak Novogodišnjeg koncerta u Beču počeo je danas, 1. januara 2020. godine, u 11:15h, na radost velikog broja obožavalaca širom sveta.
E, baš zbog njih i za njih rešili smo da odamo pojedine male tajne ovog tradicionalnog prvojanuarskog užitka.
1. Ovaj tradicionalni koncert Bečke filharmonije izvodi se u Zlatnoj sali Muzikferajna – bečkog muzičkog udruženja, u prvom okrugu austrijske prestonice. Zlatna koncertna sala ukrašena je velelepnim cvetnim aranžmanima koji su još od 1980. godine tradicionalni poklon grada Sanrema.
Bečka filharmonija, Foto: Tanjug
2. Koncert je posvećen porodici Štraus – većinski, ali ne i isključivo. U programu ovog novogodišnjeg spektakla mogu se naći i dela drugih kompozitora, ali pod jednim uslovom – da su brza i optimistična! Ipak je Nova godina, zar ne?
3. Obično se izvodi oko dvanaest dela, sa pauzom oko polovine programa, pa ukupno trajanje koncerta iznosi oko dva i po sata.
4. Uz pojedine kompozicije u televizijskom prenosu prikazuju se tematski odabrane slike, kao i snimci iz dvorca Šenbrun u kome igraju parovi iz baleta Bečke državne i Bečke narodne opere.
5. Zvanični program bečkog koncerta sad već tradicionalno prati dodatak od tri bisa – prvi je brza polka po izboru dirigenta, drugi je čuveni valcer Štrausa Sina „Na lepom plavom Dunavu“. Koncert završavaju filharmoničari svirajući „Radecki marš“, u toku kog se dirigent okreće i „diriguje“ publici. Samo jednom prilikom – 2005. godine, pokojni maestro Lorin Mazel, u znak poštovanja prema žrtvama cunamija u Indijskom okeanu, završio je koncert bez izvođenja „Radeckog marša“.
6. Malo je poznato da se program svake godine izvede tri puta – 30. decembra kao predizvođenje, rezervisano za pripadnike austrijske vojske, dan kasnije kao Koncert novogodišnje večeri i, kao Novogodišnji koncert, nama svima dobro znan, 1. januara.
7. Karte se, za sva tri koncerta, prodaju preko internet stranice Bečke filharmonije – početkom svake godine. Možete da podnesete zahteve, prijave za karte, po jednu za svaki koncert – a onda vam ostaje da se nadate da ćete biti izvučeni kao srećni dobitnik mogućnosti da kupite kartu, što će vam javiti u martu. Karte, za divno čudo, nisu toliko skupe – za novogodišnji koncert kreću se od 35 do 1090 €. Sitnica.
Bečka filharmonija, Foto: Tanjug
8. Koncert je prvi put izveden 31. decembra 1939. godine pod dirigentskom palicom Klemensa Krausa, a od 1942. izvodi se oko podneva prvog dana nove godine. Televizijski prenos prvi put je realizovan 1959. godine, u saradnji austrijske televizije ORF i nemačke CDF, odakle se prenosi posredstvom Evrovizije, distributivne mreže Evropske radiodifuzne unije. Odmah posle koncerta prenosi se i tradicionalno takmičenje u skijaškim skokovima iz Garmiš-Partenkirhena u Nemačkoj.
Musikverein Goldener Saal, Foto: wikimedia.org
9. Prvi koncert dirigovao je Klemens Kraus, a najduže je novogodišnjim programom upravljao Vili Boskovski (1955-1979). Posle sedam uzastopnih nastupa Lorina Mazela (1980-1986) započeta je praksa menjanja dirigenata svake godine, te je prva „rotirajuća zvezda“ bio Herbert fon Karajan.
Aleksandra Kovač, jedna od najuspešnijih srpskih kompozitorki i kantautorki, 10. januara 2020. godine vraća se na scenu autorske popularne muzike sa novim albumom „Mlečni put“.
Aleksandra Kovač, Foto: Maja Dedagić
Prvi singl sa albuma, pesma „Mlečni put“ je najava baladnog albuma,
koji okuplja pesme različitih stilova među kojima su i neke koje je ova
muzičarka komponovala za druge izvođače tokom poslednjih 20 godina, ali
ovog puta u potpuno novim aranžmanima i orkestracijama i Aleksandrinom
izvođenju.
Sve pesme prati potpuno novi art koncept, audio i video
prezentacije koja nije uobičajena u našem regionu. Album je vrsta
muzičke biografije, u kom Aleksandra muzikom dočarava neke od najtežih,
ali i najsrećnijih trenutaka svog života.
„Ovaj album predstavlja krunu moje kompozitorke karijere u popularnoj muzici i u njega sam utkala sve teške i potresne trenutke koje sam proživljavala protekiih godina“, istakla je Aleksandra Kovač povodom izlaska ovog albuma koji je, kako kaže, najava za pisanu biografiju koja se očekuje do kraja 2020. godine.
Otvoren je javni konkurs za šesti „Bunt rok festival“ – takmičenje novih, neafirmisanih bendova i autora, koje organizuju Radio-televizija Srbije i emisija „Bunt“. Do 12. februara 2020. svi zainteresovani mogu poslati pesmu u trajanju do pet minuta, tekst pesme, biografiju i fotografiju benda na imejl adresu: buntrokfestival@gmail.com ili na poštansku adresu Radio Televizije Srbije (RTS, ul. Takovska 10, 11000 Beograd, sa naznakom: „Bunt rok festival 2020“).
Lagana Serenada, Foto: RTS
Sve informacije o Pravilniku i Uslovima konkursa, objavljene su na sajtu RTS-a.
„Bunt rok festival“ je jedini televizijski festival takmičarskog
karaktera, čiji je cilj afirmacija domaće pop i rok muzike, kao i
formiranje nove srpske pop i rok scene. Tokom dosadašnjih pet godina
ovog svojevrsnog nacionalnog projekta, kroz proces je prošlo 800 autora i
bendova iz cele Srbije a njih 120 je dobilo priliku da nastupi na sceni
i predstavi se najširem auditorijumu.
Kao i prethodnih godina,
nagradni fond takmičenja „Bunt rok festivala“ RTS- a i ovoga puta čine
brojne i izuzetno vredne nagrade, od novčanih, preko robnih, do
muzičkih….
Pobednici će, po tradiciji, nakon multimedijske
afirmacije na programima i platformama medijskog sistema RTS-a , osim
titule pobednika šestog izdanja festivala, dobiti i priliku da nastupe
na najprestižnijim i najvećim muzičkim festivalima u Srbiji i regionu.
Prethodno, spektakularno finale „Bunt rok festivala“, zaokružilo je petogodišnji ciklus i otvorilo novo poglavlje ovog nesvakidašnjeg nacionalnog projekta RTS- a , nedvosmisleno i dokazano posvećenog konkretnoj, multidisciplinarnoj podršci i značajnoj medijskoj afirmaciji demo bendova i autora.
Autorka Festivala Branka Glavonjić, Foto: RTS
„Pozivamo sve mlade i nove rok bendove i autore da se prijave. Pripremite svoje biografije, fotografije i pesmu u trajanju do pet minuta i pošaljite nam imejlom ili na poštansku adresu RTS- a. ‘Bunt rok estival’ je sve značajniji kao svojevrsna platforma za razvoj muzičke scene i veću prisutnost novih generacija, koje poseduju autorski potencijal a nemaju medijski prostor gde da predstave to što rade“, rekla je Branka Glavonjić, autorka „Bunt rok festivala“ i emisije Bunt.
„Naročito je danas izuzetno važno biti drugačiji i naša misija je da i dalje podržavamo rad autora koji su autentični i različiti u odnosu na ono što nam muzička scena u Srbiji trenutno nudi“, dodala je Branka.
Jedan od najvećih muzičkih sastava 21. veka, The Killers, premijerno u Hrvatskoj nastupaju u junu 2020. godine na INmusic festivalu #15!
The Killers, Foto: Promo
The Killers su jedan od retkih savremenih američkih rock sastava koji ne zahteva puno uvoda. Iza njih je pet multiplatinstih studijskih albuma, deseci globalnih hitova i pesama koje su obeležile proteklih 15 godina, nizovi rasprodatih stadioniskih nastupa, headline nastupi na Galstonburyu, Lollapaloozi, Coachelli, i dr. a uz već rasprodatu turneju u Velikoj Britaniji i Irskoj u 2020. godini te najavu izlaska šestog studijskog albuma, The Killerse povodom 15. godišnjice INmusic festivala gledamo i u Zagrebu u junu 2020. godine.
Festivalske ulaznice za INmusic festival #15 dostupne su putem službenog festivalskog webshopa i u Dirty Ols Shopu (Zagreb).
Početkom meseca nas je oduševila pesmom „Požuri“. Na poseban način je otpevala ljubavnu priču i pronašla putdo slušalaca širom Srbije i regiona. Iako je nova numera u pitanju, na održanom koncertu, u petak na Trgu Republike, se videlo koliko ju je publika zavolela pevajući je u jednom dahu uz mnoge druge hitove Lene Kovačević.
Lena Kovačević, Foto: Andreja Damnjanović
Kao Novogodišnji poklon publici, Lena Kovačević, donosi spot za baladu „Požuri“. Nestvarno lepa i elegantna, dočarava emociju zaljubljene žene.
Spekuliše se o tome da Saša Popović odlazi sa javne scene, budući da je prodao “Grand”, ali i napunio godine koje mu omogućavaju penziju.
Saša Popović, Foto: Ivan Dobričić
Direktor je konačno dao izjavu ovim povodom i stavio tačku na sve spekulacije.
Imam 65 godina i zvanično sam postao penzioner. Piše se da napuštam “Grand”, ali se to neće desiti – obelodanio je Saša i dodao:
Sve ostaje po starom, i dalje sam tamo direktor. Volim posao koji radim i ljude koji su deo naše firme. Trudio sam se da sve podignem na viši nivo i mislim da sam uspeo u tome.
Muzika koja je u “Grandu” danas nije ni treš ni šund. Ovo je 21. vek i nove generacije traže drugačiju muziku, a ja sam neko ko je ipak za narodnu – zaključio je Saša.
Muzička industrija u 2019. godini našla se na najvećoj prekretnici do sada, zbog čega su pop izvođači primorani da objavljuju nove pesme i spotove jednom sedmično da bi ostali aktuelni kod publike. Od 593 pesme, izabrali su najbolje. Ovo je 10 najboljih pesama po mišljenju Gardijana.
Rosalia and J Baldvin, Foto: Getty images
10. Fat White Family – Feet
9. Lizzo – Tempo (ft. Missy Elliott)
8. Mark Ronson – Late Night Feelings (ft. Lykke Li)
Sledeće godine Beograd će obeležiti četrdeset godina od pojave panka, a debitantska pesma benda Crna lista „Ipak bojim se rata“ nastala je baš u to vreme.
Crna lista, Foto: Mascom
Napisali su je prvi gradski pank klinci koji su tada imali između četrnaest i šesnaest godina (Slobodan Nešović i Branko Rosić). Reč je o ekipi koja će ubrzo biti okupljena na kompilaciji „Artistička Radna Akcija (ARA)“.
Debitantski singl grupe Crna lista, u izdanju Mascoma; biće dostupan na svim digitalnim platformama od 1. januara 2020. godine. Radijsku premijeru imaće iste večeri na programu radija „Beograd 202“ tačno u dva minuta do dvadeset časova.
„Ova pesma je predmet urbanih legendi i bezbrojnih interpretacija o
tome ko je i kada doneo pank u Beograd. Napisana je za grupu Punkreteni
koja je imala samo jednu probu. Prvi put ju je izvela uživo Urbana
gerila na Palilulskoj olimpijadi kulture aprila 1980. godine, a u
legendu ju je uveo Cane kao pevač Urbane Gerile juna iste godine na
legendarnom koncertu u SKC-u. Taj autentični beogradski duh najzad je
prikovan za vinil u svom izvornom obliku, bez ijedne izmene, kao trajno
svedočanstvo stvarnog, a neiskorišćenog potencijala kulturnog fenomena
koji je promenio sve i koji se zove – beogradski pank. Novi talas je
došao koji mesec kasnije, ali o tome se već sve zna“, izjavio je
Slobodan Nešović povodom izlaska singla „Ipak bojim se rata“.
Grupa
Crna lista je nedavno premijerno nastupila kao predizvođač na
beogradskom koncertu legendarnog riječkog pank sastava Paraf. Crnu lista
čine: Vojislav Bešić, gitara/glas (ex Bezobrazno zeleno), Slobodan
Nešović, gitara/glas (ex Defektno efektni/Urbana gerila), Aleksandar
Đukić, bas gitara/glas (ex TV Moroni), Goran Sinandinović, gitara (ex
Petar i zli vuci)i Relja Obrenović, bubnjevi (ex Petar i zli vuci).
Koautor pesme „Ipak bojim se rata“, bivši član grupe Urbana gerila i
novinar magazina „Nedeljnik“, Branko Rosić, seća se vremena kada je
pesma nastala: „Mi smo bili klinci od 14, 15 i 16 godina kada smo
osnovali bend i napravili tu pesmu. Tada se Evropom valjao levi
terorizam koji je bio inspirativan raznim stvaraocima, pa i nama
klincima koji nismo baš tačno znali o čemu se radi, ali nam je sve i te
kako bilo vizuelno atraktivno. Svetom su dominirale vesti o ‘Crvenim
brigadama’ koje su terorističkim akcijama udarale na kapitalistički
političko-finansijski establišment. Te grupe su nazivali ‘urbana
gerila’. Pesma ‘Ipak bojim se rata’ je nastala 1980. godine u vreme kada
su jugoslovenski mediji svakodnevno izveštavali o evropskoj ‘urbanoj
gerili’ i zdravstvenom stanju predsednika Josipa Broza Tita, koji je
preminuo osam dana nakon što je pank bend Urbana gerila prvi put
nastupio i izveo upravo ovu pesmu.“
Na fizičkom izdanju štampanom
na zlatnom vinilu naći će se i obrada pesme „A (Izdrži udarac)“ koja je,
takođe, originalno objavljena u izvođenju sastava Defektno efektni na
kompilaciji „ARA“. Pesmu su reinterpretirali članovi grupe
Šajzerbiteremon koji pripadaju najnovijoj generaciji beogradskih pank
sledbenika.
„Kompilacija ‘Artistička radna akcija (ARA)’, kako je ja doživljavam, izražavala je suštinu scene osamdesetih i to na bitno direktniji način nego znatno popularnije izdanje ‘Paket aranžman’. Ideja našeg benda bila je da, kao predstavnici neke nove nabujale beogradske scene, odamo počast muzici bez koje verovatno ne bismo postojali kao bend. Time sadržaj ‘Artističke radne akcije’ otkrivamo mlađoj publici. Obradili smo meni najdražu pesmu sa te kompilacije i sve se sjajno uklopilo“, rekao je Jovan Sibinović iz benda Šajzerbiterlemon.
