Светски дан интелектуалне својине

ИНТЕЛЕКТУАЛНА СВОЈИНА И МАЛА И СРЕДЊА ПРЕДУЗЕЋА – ЛАНСИРАЊЕ ВАШИХ ИДЕЈА НА ТРЖИШТЕ

Сваког 26. априла обележава се Светски дан интелектуалне својине да бисмо сазнали више о улози коју права интелектуалне својине играју у подстицању иновација и креативности. Сваки пословни подухват започиње са идејом која се обликовала у нечијем уму, а која је након развоја производа или услуге представљена на тржишту. Када се негује и обогаћује домишљатошћу, знањем и искуством и развије у производ или услугу, идеја постаје интелектуална својина која може да покреће пословни развој, економски опоравак и напредак човечанства.

Креативни умови широм света – архитекте, уметници, занатлије, дизајнери, инжењери, предузетници, истраживачи, научници и многи други – свакодневно смишљају нове идеје. Идеје настају у различитим областима, од уметности до вештачке интелигенције, од моде до пољопривреде, од обновљиве енергије до малопродаје, од телевизије, туризма и виртуелне стварности, па до видео игара, да набројимо само неке од њих. Неке од њихових идеја преточене су у производе и услуге које желимо да купимо, док се бројне идеје уопште не реализују. Пут до тржишта може бити ризичан, али ако се фокусирају и на заштиту права интелектуалне својине на том путу, предузећа могу боље управљати многим изазовима у трасирању пута ка комерцијализацији.

У време када је императив економског опоравка висок, Светски дан интелектуалне својине 2021. осветљава суштинску улогу малих и средњих предузећа у економији и начину на који она могу да користе систем заштите права интелектуалне својине за изградњу јачих, конкурентнијих и стабилнијих предузећа. Мала и средња предузећа чине око 90% свих привредних субјеката у свету, запошљавају око 50% глобалне радне снаге и генеришу до 40% националног дохотка у многим економијама у развоју. Иновативна предузећа стварају нова радна места, а нека од њих постају врло брзо и лидери у својим областима пословања.

Сваки привредни субјекат може да користи права интелектуалне својине како би заштитио и створио вредност из своје имовине. Ипак, многи од њих нису свесни да поседују интелектуалну својину или да она има неку вредност. То значи да пропуштају могућност да побољшају свој крајњи резултат и раст. Студије показују да када предузећа од самог почетка воде рачуна о заштити права интелектуалне својине постижу боље резултате на тржишту.

Ако је за вас појам интелектуалне својине непознаница, Светски дан интелектуалне својине 2021. прилика је да сазнате како вас права интелектуалне својине – жигови, дизајн, ауторска права, патенти, пословне тајне, ознаке географског порекла и друга права – могу подржати приликом представљања ваших идеја тржишту.

Заштитом права интелектуалне својине можете претворити идеју у пословну прилику, створити вредност, отворити нова радна места и проширити асортиман производа доступних потрошачима. Правилном применом и коришћењем интелектуалне својине успешно пословање ваше компаније се осликава и на успех и напредак ваше локалне заједнице.

Светски дан интелектуалне својине 2021. године такође истиче централну улогу коју Светска организације за интелектуалну својину -WIPO и национални и регионални Заводи за интелектуалну својину широм света играју у стварању повољних услова за мала и средња предузећа да подстакну иновације и креативност, покрену економски опоравак и отварање нових радних места.

Придружите нам се у прослави домишљатости и креативности која стоји иза сваког малог и средњег предузећа, њихове храбрости за промене и доприноса којим побољшавају наш свакодневни живот. Подржите своја иновативна локална мала и средња предузећа.

Више о теми Светског дана интелектуалне својине можете видети на сајту Светске организације за интелектуалну својину – WIPO.

Општи преглед права интелектуалне својине

IMPALA POZIVA TIKTOK DA OSIGURA POŠTENO PLAĆANJE KORIŠTENJA MUZIKE

DIGITALNE PLATFORME ISTOVREMENO SE POZIVAJU DA IZBEGNU NEŽELJENE POSLEDICE VLASTITIH STREAMING REFORMI

Tokom proteklih nekoliko nedelja, IMPALA je konsultovala članove o važnosti i vrednosti za njihovo poslovanje platformi kao što je TikTok, kao i o uticaju nedavnih reformi koje su predložili Deezer, Spotify i Apple, sa fokusom na ispravljanje postojećeg „jaza u vrednosti“ anomalije i da spreči stvaranje novih.

U svom planu reforme striminga, IMPALA je već naglasila potrebu za platformama, koje su tada nazvane „ekonomija trenutka“, kao što je TikTok, da bi radile sa nezavisnom muzičkom zajednicom kako bi se postigli pošteni uslovi licenciranja. Istovremeno, potrebno je uzeti u obzir pravila EU o veštačkoj inteligenciji i uzeti u obzir kako nezavisni izdavači vide ulogu ovih platformi na današnjem tržištu.

Helen Smit, izvršna direktorka IMPALA-e je prokomentarisala: „TikTok i druge platforme 'momentne ekonomije' su ključni partneri. Oni igraju važnu ulogu u našem muzičkom ekosistemu, a okvir licenciranja je jasan, platformama je potrebna dozvola za korišćenje muzike, uključujući sve derivate originalnih snimaka, kao i adaptacije koje stvara veštačka inteligencija. Novi okvir za regulisanje upotrebe veštačke inteligencije u Evropi takođe pomaže da se postave smernice za ove i slične situacije.”

Predsednik IMPALA-ine grupe za striming i izvršni direktor Everlasting Records i Popstock Distribuciones Mark Kitcatt je nastavio: „Kao što je navedeno u našem planu za striming, postoji hitna potreba da se obezbedi pravičan prihod od ovih vitalnih usluga. Shodno tome, IMPALA podržava poziciju UMG-a na TikTok-u, koji nastoji da postigne odgovarajuću procenu muzike.

Takođe odbacujemo argument da korišćenje muzike na TikTok-u ima veliku promotivnu vrednost. Nezavisni sektor je usvojio sličan pristup tokom godina, od MTV-a do Apple-a i Jutjuba. Ovde postoji veliki vrednosni jaz koji treba da se reši, ali pored toga ovo je takođe dobra prilika da se istraže novi načini generisanja i podele prihoda od distribucije digitalne muzike.”

Dan Vejt, predsednik Digitalnog odbora IMPALA-e i izvršni direktor Better Noise Music-a dodao je: „TikTok je u ključnoj fazi obnavljanja svojih ugovora o licenci gde može da pokaže da pravično ceni muziku na svojoj platformi. To je upotreba muzike koju treba platiti kao i svaku drugu. Pitanje promocije ovde nije relevantno. Želimo da nezavisne diskografske kuće, nosioci prava i muzičari budu pravedno plaćeni za korišćenje svoje muzike i da imaju iste povoljne uslove kao najveće svetske izdavačke kuće kada obnavljaju svoje licence. Zajednički rad celokupne muzičke industrije je ključni preduslov za postizanje što boljih uslova za korišćenje muzike na svim platformama“.

Drugi prioritet IMPALA-inih predloga za reformu striminga je rešavanje manipulacije i razvodnjavanja prihoda, a IMPALA ponovo potvrđuje svoj cilj rešavanja ovih pitanja i podrške uslugama koje su inovativne u ovoj oblasti. Manipulacija strimovanjem je problem oko kojeg se industrija već ujedinila, sa kodeksom za celu industriju koji osuđuje praksu potpisanu 2019. godine, dok je IMPALA naknadno objavila smernice za rešavanje manipulacije strimovanjem kao nastavak te inicijative. Neke platforme za striming su se već udružile sa inicijativom Music Fights Fraud Alliance predvođene nezavisnim distributerima, a članovi IMPALA-e cene što su Spotifi i Deezer uzeli u obzir same preporuke iz našeg plana za striming kada su definisali kako da se pozabave ovim negativnostima u sopstvenoj novoj distribuciji prihoda od streaminga.

Istovremeno, članovi IMPALA-e iz 32 zemlje potvrdili su da zajedno rade na sprečavanju neželjenih negativnih posledica po nezavisni muzički sektor koje bi ove nedavne reforme raspodele prihoda, koje su sproveli Deezer, Spotifi i Apple, mogle da izazovu, ističući da prilagođavanja još uvek mogu da donesu. da bi se izbeglo oštećenje. IMPALA ponavlja spremnost sektora da sarađuje sa platformama kako bi se izbegla šteta, posebno mladim muzičarima na početku karijere i muzičarima u manjim žanrovima, kao i starijim kataloškim i specijalizovanim žanrovima, a posebno manjim teritorijama i teritorijama gde su jezici manje dominantni. prevladati.

IMPALA poziva da sve promene u načinu raspodele prihoda budu pravilno procenjene od strane platformi u smislu uticaja koji stvaraju na celo tržište. Platforme su takođe pozvane da se o tome konsultuju i razgovaraju sa svojim partnerima iz nezavisnog sektora pre nego što donesu odluku.

Dario Draštata, predsednik upravnog odbora IMPALA i predsednik udruženja RUNDA, prokomentarisao je: „IMPALA podržava reformu koja je rezultat saradnje i koja je održiva i promoviše različitost. Istovremeno, tražimo hitna rešenja za rešavanje problema manipulacije i razvodnjavanja prihoda. Takođe moramo da se uverimo da su predlozi reformi fer za sve i nadamo se da će Merlinov nedavni dogovor sa Deezerom doprineti ovom cilju. Verujemo, na primer, da postoje jednostavna rešenja za probleme sa pragovima prihoda od striminga i nastavićemo naše konstruktivne diskusije sa platformama u ovom pravcu. Pronalaženje odgovora na ova pitanja će osigurati da platforme mogu još više napredovati na svim tržištima i u svim žanrovima, uključujući i one trenutno nerazvijene teritorije.

Posao korišćenja kratkih muzičkih snimaka na društvenim medijima nastavlja eksponencijalno da raste, generišući ogromno povećanje prihoda za platforme kao što je TikTok. Način na koji TikTok trenutno shvata svoju odgovornost u ovom pogledu izaziva zabrinutost širom sveta. TikTok je zabranjen u Indiji od 2020. godine, a Evropska komisija je prošlog meseca otvorila formalni postupak protiv platforme prema Zakonu o digitalnim uslugama u nekoliko oblasti, uključujući nezakonit i štetan sadržaj. U SAD postoji predlog da se vlasnik platforme BiteDance natera da proda TikTok, a slični pozivi se očekuju i u Evropi.

Članovi IMPALA-e se bave razvojem muzičkih karijera i prepoznaju ulogu društvenih mreža u muzičkom ekosistemu. Muzika je ključni sadržaj usluga koje pružaju ove platforme i značajan deo njihove vrednosti. Kao takva, vrednost muzike se mora poštovati i svima je od koristi da rade zajedno na održavanju i unapređenju te vrednosti. IMPALA izražava svoju podršku stavu UMG-a u ovom pogledu i napominje da je ovo pitanje koje se odnosi na čitavu industriju.

IMPALA-in rad na reformi striminga i drugim pitanjima digitalnog poslovanja je glavni prioritet za organizaciju. Helen Smit je zaključila: „Rad IMPALA je od vitalnog značaja za evropsku muzičku ekonomiju. Zaposleni u nezavisnom muzičkom sektoru stvaraju preko 80% novih izdanja i radnih mesta u industriji. To je potvrdila i poslednja skupština IMPALA-e prošle godine, ističući da su među ključnim prioritetima udruženja otklanjanje problema 'vrednosnog jaza', kao i dalji razvoj digitalnog tržišta u oblastima sa do sada neiskorišćenim digitalnim potencijalom, kao što je npr. Centralna i Istočna Evropa“.

Svetski dan prodavnica ploča

Record Store Day u Čumiću – celodnevna zabava na otvorenom

Svetski dan prodavnica ploča (Record Store Day) održan je u subotu, 20. aprila u Čumićevom sokačetu u organizaciji izdavačke kuće Mascom i Paralel – Beogradskog festivala subkulture.Ovogodišnje izdanje proslave vinila obeležila je rekordna posećenost, velika berza ploča na kojoj su učestvovali kolekcionari iz cele Srbije, nastupi DJ-eva, a u MASCOMSTORE radnje stigla su ekskluzivna izdanja na vinilu koja upravo ovog dana specijalno izlaze u celom svetu.

Dan prodavnica ploča iz godine u godinu okuplja veliki broj ljubitelja ovog nosača zvuka, sve veći broj mladih, ali i mnogobrojne poznate ličnosti koje se okupljaju u Čumiću.

Proslavu vinila obeležili su i nastupi DJ-eva koji su puštali svoju omiljenu muziku. Svoje omiljene vinile vrteli su Miss Millie, Yelisaveta, Kes K Se, DJ Peppe, Mark Wee, Oblakoderke, Matchstick Dolly – Boba, Marjan Terzić – Captain Terza, Nikola (TV Bastilja) i Anđelka, Sara Janković (Elite Party), All Stars, Goran Zmix Kovačević, From the Heart, Jutro, DJ Munja…Beogradski DJ-evi publiku su vodili kroz izuzetnu selekciju muzike od deep house-a, afro bita i Bossa nova, preko funka, soula i klasika diska, pa sve do electo, tehno, punk-rok, ali i zvuka domaćih singlica, pa i narodnog melosa.

Mascom je za ovaj dan spremio i specijalne akcijske cene u MASCOMSTORE radnjama (Čumić, Galerija i Ušće) kao i na mascom.rs koje će važiti za sva, osim RSD 2024. izdanja i ona koja su već sniženih cena. Ovogodišnja Record Store Day izdanja, između ostalih, su Fleetwood Mac i (Rumours), Ramones (The 1975 Sire Demos (Demos)), Lost In Translation (Soundtrack), Talking Heads (Live On Tour), The Doors (Live at Konserthuset, Stockholm, 1968), The Notorious B.I.G. (Ready To Die: The Instrumentals), The Sisters of Mercy (Body and Soul/Walk Away), Morrissey & Siouxsie, (Interlude), Morcheeba (B-Sides & Beats), AIR (Kelly Watch the Stars) i mnoga druga.

https://recordstoreday.com

https://www.euronews.com/culture/2024/04/19/record-store-day-2024-what-releases-should-you-be-looking-out-for

https://variety.com/lists/record-store-day-most-wanted-olivia-rodrigo-noah-kahan-pearl-jam-ateez

https://www.usatoday.com/story/entertainment/music/2024/04/20/record-store-day-2024-vinyl-records/7339017700

IFPI Global Music Report: Globalni prihodi od snimljene muzike porasli su 10,2% u 2023. godini

IFPI Global Music Report: Globalni prihodi od snimljene muzike porasli su 10,2% u 2023.

~ Rad i ulaganja diskografskih kuća pokreću globalni rast u svim regionima ~

~ Plaćene pretplate na servise za strimovanje muzike premašuju 500 miliona širom sveta po prvi put u istoriji~

~ Diskografske kuće prihvataju obećanje veštačke inteligencije, ali insistiraju na etičkim praksama veštačke inteligencije ~

Pročitajte IFPI-jev Globalni muzički izveštaj 2023 – Stanje industrije.

Premium izdanje IFPI Globalnog muzičkog izveštaja 2024, takođe objavljeno danas, dostupno je ovde

21. mart 2024. – Globalni prihodi od snimljene muzike porasli su za 10,2% u 2023., uglavnom vođeni rastom pretplatnika plaćenog strimovanja, prema IFPI, organizaciji koja predstavlja industriju snimanja širom sveta. Podaci objavljeni danas u IFPI-jevom Globalnom muzičkom izveštaju pokazuju da su ukupni prihodi od trgovine dostigli 28,6 milijardi dolara u 2023. godini, devetoj uzastopnoj godini rasta.

Prihodi od striminga su činili većinu rasta prihoda i ukupnog udela na tržištu. Samo prihodi od striminga pretplate porasli su za 11,2% i činili su skoro polovinu (48,9%) globalnog tržišta. U 2023. broj plaćenih pretplata na usluge striminga muzike po prvi put je premašio 500 miliona i sada ima više od 667 miliona korisnika plaćenih pretplatničkih naloga, pri čemu se penetracija domaćinstava uveliko razlikuje od zemlje do zemlje.

Zabeležen je snažan rast i u drugim formatima sa dvocifrenim procentualnim povećanjem fizičkih prihoda (porast za 13,4%) i dobitkom u prihodima od prava na izvođenje (porast za 9,5%). Ovo je treća uzastopna godina u kojoj istovremeno rastu i digitalni i fizički prihodi.

Postojala je pozitivna priča o rastu širom sveta jer su rad i ulaganja diskografskih kompanija doprineli da svaki region doživi rast prihoda u 2023. Pet od sedam svetskih regiona zabeležilo je dvocifren procenat povećanja.

Komentarišući objavljivanje Globalnog muzičkog izveštaja, IFPI-jev glavni finansijski direktor i privremeni zajednički šef IFPI-ja, Džon Nolan, rekao je: „Brojke u ovogodišnjem izveštaju odražavaju zaista globalnu i raznoliku industriju, sa rastom prihoda na svakom tržištu, u svakom regionu i gotovo u svakom snimljenom muzičkom formatu. Treću godinu za redom, i fizički i digitalni formati su rasli sa snažnim porastom korisnika plaćenih pretplatnika za strimovanje – kao i povećanjem cena – što je značajno doprinelo rastu ukupnog prihoda.

„Ovaj rast je rezultat kontinuiranog ulaganja izdavačkih kuća u umetnike i njihove karijere – više od 7,1 milijarde američkih dolara godišnje samo za A&R i marketing* – i uticaja koji ima na muzičke ekosisteme širom sveta. Obožavaoci sve više cene muziku, sa izborom bez presedana i pristupom novim izdanjima, sa IFPI globalnim listama za 2023. uključujući raznovrstan niz novih žanrova i umetnika. Ovo je svedočanstvo talenta ovih umetnika, strasti njihovih fanova i rada izdavačkih kuća kako u borbi protiv umetnika tako iu obezbeđivanju najboljih mogućih osnova za njihov globalni uspeh.

„Muzika je iznova i iznova pokazala da može da evoluira i inovira, ali izveštaj pokazuje da je partnerstvo između umetnika i izdavačke kuće u središtu rasta muzičkih tržišta širom sveta sa pozitivnim uticajem koje ona imaju na njihove lokalne ekonomije. ”

Dodajući ovome, glavni pravni službenik IFPI-ja i privremeni zajednički šef IFPI-ja, Lauri Rechardt, rekao je: „Trajni rast tržišta snimljene muzike je ohrabrujući, ali je takođe ispravno da priznamo izazove sa kojima se industrija suočava, uključujući prevaru u strimingu, digitalno piraterija u svim njenim oblicima i, naravno, pretnja od zloupotrebe generativne veštačke inteligencije ako se ona ne razvija odgovorno i uz poštovanje prava umetnika i etiketa.

„Ljubitelji muzike veoma cene autentičnost i naša industrija ima dobre rezultate u licenciranju muzike i podršci razvoju novih usluga koje stvaraju ova iskustva za obožavaoce. Uz to, i dalje su nam potrebni efikasni alati i podrška vlasti da se uhvatimo u koštac sa neovlašćenim korišćenjem i da obezbedimo da muzički ekosistem ostane dugoročno održiv.”

Rast u svetskim regionima:

SAD i Kanada +7,4%

Predstavljajući najveći udeo globalnih prihoda od snimljene muzike (40,9%), došlo je do povećanja od 7,4% u 2023. u SAD i Kanadi. Prihodi su rasli bržom stopom nego 2022. godine (+5,1%). Prihodi od SAD, najvećeg svetskog tržišta snimljene muzike, porasli su za 7,2%. U Kanadi, još jednom tržištu od 10 najboljih, prihodi su skočili za 12,2%.

Evropa +8,9%

Predstavljajući više od četvrtine globalnih prihoda (28,1%) nakon rasta prihoda od 8,9%, Evropa je ostala drugi najveći region u svetu po ostvarenim prihodima od muzike u 2023. Tri najveća tržišta u regionu su zabeležila zdrav rast: Velika Britanija (+8,1 %), Nemačkoj (+7,0%) i Francuskoj (+4,4%).

Azija +14,9%

Treći najveći region na globalnom nivou, prihodi u Aziji porasli su za 14,9% u 2023. godini, podstaknuti snažnim povećanjem fizičkih i digitalnih prihoda, i nastavkom višegodišnje uzlazne putanje. Dva najveća azijska tržišta zabilježila su zdrav rast: prihodi iz Japana, drugog najvećeg tržišta na svijetu, porasli su za 7,6%, a u Kini (petom najvećem tržištu) zabilježen je nagli rast od 25,9%, što je najbrža stopa rasta u bilo kojoj od 10 najboljih tržište.

Latinska Amerika +19,4%

U četrnaestoj uzastopnoj godini rasta prihoda, zabeleženi prihodi od muzike u Latinskoj Americi su naglo porasli u 2023. za 19,4%, što je još jednom prevazišlo globalnu stopu rasta. Dvocifren procenat porasta prihoda zabeležen je u Brazilu (+13,4%) i Meksiku (+18,2%), najvećim tržištima u regionu. Streaming je bio ključni pokretač i činio je 86,3% prihoda u regionu.

Australazija +10,8%

Australazija je zabeležila dvocifreni procentualni rast od 10,8% u 2023. godini, što je povećanje u odnosu na rast od 8,3% u 2022. i podstaknuto povećanjem prihoda od striminga pretplate (+13,5%). Rast prihoda ubrzan je u Australiji, globalnom tržištu od 10 najboljih, za 11,3%. Na Novom Zelandu prihodi su porasli za 8,4%.

Bliski istok i severna Afrika +14,4%

Prihodi od striminga ponovo su dominirali na Bliskom istoku i u Severnoj Africi (MENA) sa 98,4% udela na tržištu u tom regionu. Ukupni prihodi MENA porasli su za 14,4% u 2023. godini, premašivši stopu globalnog rasta.

Podsaharska Afrika +24,7%

Podsaharska Afrika je ponovo imala najbrži rast od svih regiona i jedina je premašila rast od 20%: prihodi su porasli za 24,7%, podstaknuti porastom prihoda od plaćenog striminga (+24,5%). Južna Afrika je ostala najveće tržište u regionu, doprinoseći 77,0% regionalnih prihoda nakon rasta od 19,9%.

Napomene urednicima:

*zasnovano na podacima IFPI „Ulaganje u muziku“ za 2022.

Vrednosti u lokalnoj valuti su iskazane po kursevima iz 2023. koji su nezavisni izvori. IFPI preračunava sve istorijske vrednosti lokalne valute na godišnjem nivou. Tržišne vrednosti stoga mogu varirati retrospektivno kao rezultat kretanja strane valute.

IFPI Global Music Report 2024: Premium Edition je definitivan izvor podataka za globalnu muzičku industriju. Uključuje najpotpuniju i najpouzdaniju sliku globalnih prihoda od snimljene muzike dobijene direktno od članova naših diskografskih kuća širom sveta i verifikovane korišćenjem naše globalne mreže članova nacionalnih grupa na nivou zemlje. Detaljni podaci o potrošnji se dobijaju od partnera provajdera grafikona kako bi se omogućilo IFPI da pruži najtačniji i najprecizniji prikaz globalnog tržišta snimljene muzike.

Pored najtačnijeg i najsnažnijeg prikupljanja podataka i dostupnog merenja tržišta, Premium izdanje takođe uključuje dubinsku analizu globalnog tržišta snimljene muzike od IFPI-jevog tima za globalne podatke i analizu.

Izveštaj je nezamenljiv alat za one koji učestvuju ili žele da bolje razumeju svetsku muzičku industriju.

DIREKTIVA EVROPSKE UNIJE O VEŠTAČKOJ INTELIGENCIJI

Zajednička izjava evropskih stvaralaca i nosilaca prava

Brisel, 01. 02. 2024. godine

Predstavljamo široku koaliciju od više od 200 organizacija evropskog kreativnog i kulturnog sektora, okupljajući autore iz različitih sektora uključujući muzički, vizuelni, audiovizuelni i književni; izdavači knjiga i novina, časopisa i specijalizovanih publikacija, muzički, naučni i tehnički izdavači; proizvođači snimljenih muzičkih, filmskih i audiovizuelnih sadržaja; izdavači filmova i audiovizuelnih sadržaja na Internetu i van njega, distributeri i fotografske agencije.

Pozivamo države članice Evropske unije da pokažu svetsko liderstvo i odobre Direktivu o veštačkoj inteligenciji na sastanku Komiteta stalnih predstavnika vlada država članica Evropske unije (COREPER) 2. februara 2024. godine.

Direktiva o veštačkoj inteligenciji je ključni zakon koji će regulisati ulogu veštačke inteligencije u Evropi i pomoći u postavljanju globalnog standarda za način na koji očekujemo da sistemi veštačke inteligencije rade. Evropa ima jedinstvenu priliku da demonstrira globalno liderstvo u postavljanju AI okvira u korist građana EU, kreatora, nosilaca prava, industrije i šire ekonomije.

Nakon nedavne brze popularizacije generativnih AI alata, tekst dogovoren kao deo trijaloga predlaže obaveze „lakog dodira“ za „modele veštačke inteligencije opšte namene“.

Ove obaveze predstavljaju minimalnu osnovu za nadogradnju napora da se evropskim stvaraocima i nosiocima prava omogući da poštuju svoja prava i da zatraže ovlašćenje za korišćenje njihovog sadržaja.

Ovo bi podstaklo okruženje u kojem se poštuju prava i trgovinske slobode, uz podsticanje licenciranja kreativnog sadržaja AI modela – pokretanje partnerstava i mogućnosti za inovacije.

Uvođenje takvih obaveza u odnosu na generativnu veštačku inteligenciju nije samo ispravna stvar, već bi navela Evropsku uniju da pomogne u uspostavljanju globalnog standarda u regulisanju veštačke inteligencije. To bi takođe bio suštinski pokretač za stvaranje vrednosti u AI i platforma za budući razvoj i inovacije u EU.

Globalna studija IFPI-ja otkriva da slušamo više muzike na više načina nego ikad.

~ IFPI-jev izveštaj Engaging with Music 2023: najveća muzička studija te vrste~

~ Vreme provedeno u slušanju muzike se povećava na 20,7 sati nedeljno~

~ Obožavaoci koriste u proseku sedam različitih metoda da se bave muzikom~

11. decembar 2023. – IFPI, koji predstavlja diskografsku industriju širom sveta, danas je objavio Engaging with Music 2023, svoj globalni izveštaj koji ispituje kako se ljudi širom sveta bave muzikom i šta osećaju prema njoj.

Najznačajniji nalazi izveštaja za 2023. uključuju:

    Slušamo više muzike nego ikad.

        20,7 sati – Vreme koje ljudi u proseku provedu slušajući muziku svake nedelje (u odnosu na 20,1 sat u 2022. godini). To je ekvivalent slušanju dodatnih trinaest trominutnih pesama nedeljno u 2023.

    Bavimo se muzikom na više načina.

        79% ljudi misli da postoji više načina za slušanje muzike nego ikada ranije (sa 76% u 2022.). Ljudi u proseku koriste više od sedam različitih načina da slušaju muziku.

    Među ljubiteljima muzike postoji velika svest o veštačkoj inteligenciji, ali skoro svi misle da se ljudska kreativnost mora poštovati.

        79% se slaže da je ljudska kreativnost neophodna za stvaranje muzike.

        74% ljudi sa svešću o muzičkim mo.gućnostima veštačke inteligencije slaže se da veštačka inteligencija ne treba da se koristi za kloniranje ili lažno predstavljanje muzičkih umetnika bez ovlašćenja.

    Tržište audio strimovanja nastavlja da raste, predvođeno zvukom na pretplatu

        73% ljudi kaže da sluša muziku preko licenciranih servisa za striming zvuka (pretplata i podržani oglasima).

        +7% – Povećano je vreme provedeno u slušanju muzike na pretplaćenim audio striming servisima.

    Pop je i dalje najpopularniji žanr na svetu, a ljudi identifikuju preko 700 žanrova koje obično slušaju. Lokalni žanrovi su sve traženiji.

        57% ljudi kaže da im je važno da mogu da pristupe muzici koja dolazi sa bilo kog mesta u svetu – 65% među 16-24. U proseku, obožavaoci širom sveta su slušali više od osam različitih žanrova muzike.

    Muzika je veoma važna za naše mentalno zdravlje i dobrobit.

        71% kaže da je muzika važna za njihovo mentalno zdravlje.

        78% kaže da im muzika pomaže da se opuste i nose sa stresom.

    Nelicencirana muzika je i dalje značajan problem.

        29% koristi nelicencirane ili ilegalne načine za slušanje ili nabavku muzike.

Frensis Mur, izvršna direktorka IFPI, rekla je: „Muzika je neverovatno važna za živote ljudi. Angažovanje sa muzikom pokazuje kako obožavaoci koriste priliku da slušaju više muzike na više načina nego što su to činili ikada ranije.“

„Međutim, upotreba nelicencirane muzike ostaje značajan problem za muzičku zajednicu, posebno kako tehnologije nastavljaju da se razvijaju. Moramo da nastavimo da činimo sve što je u našoj moći da podržimo i zaštitimo vrednost muzike.”

Kao što je nedavno objavljeno, po prvi put, ove godine izveštaj uključuje odeljak posvećen veštačkoj inteligenciji (AI) jer brz napredak generativne AI tehnologije nastavlja da predstavlja i mogućnosti i izazove za muzičku zajednicu i umetnike. Ono što je jasno jeste da obožavaoci duboko cene autentičnost – skoro osam od deset ljubitelja muzike (79%) smatra da je ljudska kreativnost i dalje neophodna za stvaranje muzike.

Za fanove koji su svesni sposobnosti generativne veštačke inteligencije da uzimaju i kopiraju repertoar postojećih umetnika, autorizacija za korišćenje muzike bilo kog izvođača se smatra apsolutno nepodložnom pregovorima: 76% smatra da AI ne bi trebalo da koristi ili unosi muziku ili vokal umetnika bez dozvole. Dalje, 74% se slaže da veštačka inteligencija ne treba da se koristi za kloniranje ili lažno predstavljanje umetnika bez ovlašćenja. Velika većina obožavalaca takođe podržava potrebu za transparentnošću, jer se 73% slaže da sistem veštačke inteligencije treba jasno da navede svaku muziku koju je koristio.

OSVRT ČLANOVA IMPALA-e NA SPOTIFY-ev PLAN REFORME STREAMINGA I PITANJA KOJA SE MORAJU POSTAVITI

Prikupljajući stavove članova iz 32 zemlje širom evropskog muzičkog tržišta, uključujući Evropsku uniju, Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu (EFTA), Ujedinjeno Kraljevstvo i šire, Izvršni komitet IMPALA je za Spotify izneo listu pitanja o njihovim planovima za reformu striminga. Cilj IMPALA-e je da pomogne Spotify da reformiše svoj sistem na način koji koristi nezavisnom sektoru, uključujući umetnike danas i sutra.

Odbor IMPALA-e je zahvalio Spotify na njihovom kontinuiranom angažmanu sa nezavisnim sektorom na reformi striminga od kada je IMPALA objavila svoje predloge za reformu striminga pre skoro tri godine, a posebno u poslednjih nekoliko nedelja. Ističući niz pitanja koja nezavisni sektor smatra važnim, Komitet je istakao da striming servisi igraju ključnu ulogu u današnjoj muzičkoj industriji. On je dodao da je neophodno da Spotify bude zdrav i profitabilan i u poziciji da povećava plaćanja, da se nosi sa manipulacijama i suočavanjem sa masovnim prilivom sadržaja, kao i zloupotrebama sistema otvorene platforme.

Odbor IMPALA pozdravlja predloge Spotify da se ograniči razvodnjavanje fonda autorskih naknada od „funkcionalnog“ sadržaja, kao i da se primenjuju finansijske kazne za lažne aktivnosti, sve dok postoje provere i ravnoteže. Što se tiče praga ispod kojeg se neće plaćati striming pesama, odbor IMPALA ga prihvata kao jedan od alata koji ima za cilj rešavanje problema razvodnjavanja prihoda, ali se protivi principu korišćenja ovog alata bez mere i racionalnosti, jer potpuno demonetizuje deo repertoara u korist popularnijih snimaka. Smatraju da podaci za svaku promenu moraju da pokažu da nisu na gubitku manje i neafirmisane izdavačke kuće, veliki kataloški repertoar i, naravno, manje teritorije, specijalizovani žanrovi i duže pesme. Imajući ovo na umu, Upravni odbor IMPALA-e je pokrenuo sledeća pitanja za koja veruju da bi trebalo da vode dalju diskusiju sa Spotifi-om, koja je u toku, kao i da postavi principe za druge platforme:

1. Omogućavanje dalje diskusije radi obezbeđivanja zaštitnih mehanizama Može li Spotify da obustavi primenu ovih novih pravila kako bi ih prilagodio u daljoj diskusiji? Kako Spotify opravdava davanje zarade od strima jednog umetnika drugom umetniku? Da li su zaštitne mere moguće da spreče novi minimalni prag da stvori dvostepeni sistem koji neproporcionalno utiče na manje umetnike i umetnike u nadolazećim godinama, kao i na nadolazeće teritorije i široki katalog? Kada se otkrije flagrantno veštačko strimovanje, koji nivo podataka i dokaza će Spotify obezbediti, i u kom vremenskom periodu, da podrži odluke o kazni? Da li se odluke kompanije Spotify mogu osporiti?

2. Prag naknade – prilagođavanja i alternative neselektivnom pristupu Može li se dodati sistem „opt-in“ kao zaštita, tako da neki umetnici, izdavači i albumi na koje se to odnosi mogu biti stavljeni na belu listu za plaćanje od strane Spotify-a na osnovu prethodnog učinka (jer mnogi umetnici i izdavači koji su primili mikroplaćanja više neće moći da primaju obeštećenje, a ta zarada će ići drugim izvođačima)? Kako će duži klipovi biti prilagođeni da se ne izgube iz sistema monetizacije? Može li se zasnivati na dužini slušanja, a ne na broju strimova? Alternativno, da li umetnici koji ne zarade ništa od prvih 1.000 strimova po snimku mogu da dobiju dvostruku nadoknadu za strimove iznad tog praga, dok se ne ispuni 2.000 strimova? Ovo bi umetnicima dalo priliku da dobiju nadoknadu za prihod koji im pripada za prvih 1.000 strimova. Da li su „dinamički pragovi“ mogući za prilagođavanje praga na osnovu veličine tržišta kompanije Spotify i prodora na određeno tržište ili jezičku grupu? Ako nisu mogući, da li to znači da je tržišni udeo Spotify-a podjednako visok u svim regionima, čime se negira potreba za podesivim nivoima praga? Može li se primeniti sistem zadržavanja prihoda? Na primer da li se zarada od snimka do prvih 1000 strimova može zadržati sve dok umetnik ne dostigne prag nakon kojeg bi bila isplaćena? Kada bi se sistem brojanja primenio na ceo katalog umetnika umesto da se razlaže po pesmama, negativan uticaj ovog modela bi se svakako smanjio. Može li se ovo uzeti u obzir? Da li se mogu razmotriti drugi pristupi zajednički svim izvođačima i nosiocima prava, kao što su naknade za striming ili skladištenje ili drugi dostupni mehanizmi za uklanjanje loših aktera u strimingu i na taj način rešavanje zloupotreba koncepta otvorene platforme?

3. Transparentnost i podaci Transparentnost je ključna za procenu da li su efekti reforme pravedni i pravični. Može li Spotify da pruži informacije o tome kako će predložene promene uticati na umetnike i etikete, posebno kroz: kolektivna anonimna baza podataka po izvođačima (major, nezavisni, zemlja, žanr), o tome ko će imati koristi, a ko gubi kolektivna anonimna baza podataka po diskografiji (major, nezavisna, zemlja, žanr), o tome ko će imati koristi, a ko gubi na državnoj osnovi udeo pesama koje su ranije zarađivale i koje će prestati da zarađuju, i broj izvođača koji su zarađivali ranije i koji će prestati da zarađuju sada? jaz između kataloškog repertoara i novih izdanja kako će promene rezultirati dodatnim milijardama dolara prihoda platforme u narednih pet godina – mogu li se otkriti detalji proračuna?

4. IMPALA-ini predlozi za reformu striminga Kakvi su stavovi kompanije Spotify o predlozima navedenim u IMPALA-inom planu za promenu distribucije naknada za striming? Da li se ovi stavovi takođe mogu integrisati u reformske napore? Ovo uključuje AIM-ov model rasta umetnika – model koji je sličniji progresivnoj redistribuciji ili predlog pro-rata temporis za ublažavanje nepravilnosti u tretmanu dužih numera u modelu striminga, kao i predloge zasnovane na aktivnosti obožavalaca i mogućnosti korišćenja Spotifi-ovog okvira za otvaraju potpuno nove i komplementarne naknade od strimovanja preko učešća fanova.

5. Pravičnost algoritama Kako će Spotify garantovati transparentnost i pravednost svojih algoritama u određivanju da li snimak ispunjava navedene pragove?

6. Razlika između snimanja i objavljivanja Šta je opravdanje za primenu ovih kompenzacionih mera isključivo za sektor snimljene muzike, ali ne i za nosioce autorskih (izdavačkih) prava?

7. Uticaj na obelodanjivanje Da li Spotify predviđa promenu datuma objavljivanja novih singlova zbog implementacije novog modela strimovanja (a samim tim i potencijalnih problema sa unosom u sistem) ako izdavači moraju da se prilagode, kako bi obezbedili da pesma ima najbolje moguće šanse da stigne granični uslovi za obeštećenje? Da li je Spotifi procenio uticaj na vidljivost i povećanu konkurenciju za pažnju korisnika da otkriju nova izdanja? Šta je podsticaj za izdavače da zadrže sav svoj repertoar na Spotify i nastave da isporučuju sav novi materijal?

8. Uticaj na manje izvođače, tržišta i raznolikost Koji su konkretni planovi Spotify-a da podrži raznolikost i lokalne umetnike, na primer u regionima koji nemaju direktnu komunikaciju sa platformom, urednike, kustose, ili gde fanovi plaćaju istu naknadu kao na drugim tržištima, ali isplata po pesmi može biti upola manja? Umesto da sav novac koji generiše novi sistem usmeri na vrh lanca za najpopularnije snimke, da li bi Spotifi razmislio o tome da posveti deo povećanja raznolikosti ili primeni modela rasta umetnika? Da li je Spotifi razmatrao potencijalni uticaj na mentalno zdravlje umetnika čiji bi se repertoar mogao kvalifikovati kao neuspeh prema novom sistemu?

9. Dalje povećanje vrednosti Da bi dodatno povećao vrednost, da li će Spotify razmotriti druge poteze? Šta je sa potpuno uklanjanjem naknade za muziku (ne samo za pesme manje od dva minuta) i rešavanjem drugih funkcija koje crpe vrednost kao što je Discoveri Mode? Da li će Spotifi dodatno povećati cene pretplate? Nedavno povećanje je dobrodošlo, ali može li Spotifi da se obaveže na povećanje cena koje će donekle držati korak sa inflacijom?

10. Ažuriranje propisa i pravila Da li je predlog razmatran sa nekim regulatornim telom? Kako će se sprečiti potencijalni antikonkurentni ishodi? Postoje situacije u kojima izdavačke kuće imaju ugovore i zakonsku obavezu plaćanja po strimu. Prema novom modelu, Spotify ne bi plaćao za sve strimove, već bi preusmerio novac na druge izvođače i pesme koje ispunjavaju prag. Šta se dešava ako ugovori sa diskografskom kućom ne dozvoljavaju da ne plaćaju svaki strim? Razumemo da je reforma predstavljena kao novi poslovni model i da korisnici licenci mogu odlučiti da obnove svoje ugovore kako bi nastavili svoju vezu sa platformom. Pretpostavljamo da Spotify i dalje može da prihvati predloge o definisanju praga i kako novi sistem funkcioniše? Da li će nezavisni sektor biti uključen u proces donošenja odluka kada se Spotify pravila pregledaju i predlože promene?

Mark Kitcatt, predsednik IMPALA-ine grupe za reformu striminga i generalni direktor Everlasting Records i Popstock Distribuciones, prokomentarisao je: „IMPALA deli stavove kompanija za striming da model, koji je kreirao Spotify 2008. godine, treba da se preispita. Vidimo bezbroj mogućnosti za promene koje inspirišu stvaraoce i ljubitelje muzike i vode do značajnog rasta za sve, na svakom tržištu. Moramo da otvorimo diskusiju koja uključuje predloge za preraspodelu autorskih prava koje je IMPALA dala i mogućnosti koje navodimo da koristimo Spotify okvir da se potpuno otvori nove mogućnosti za prihod i povezivanje za kreatore. Prvi test za promenu mora biti razumevanje šta je pravedno i razumno za sve zainteresovane strane. Radujemo se odgovorima Spotify-a na naša pitanja i pitanja drugih grupa i udruženja.”

Helen Smit, izvršna direktorka IMPALA, dodala je: „Spotify je suštinski partner nezavisnoj zajednici i vredna zainteresovana strana u IMPALA-inom programu Friends. Delimo isti cilj negovanja pravednijeg ekosistema za strimovanje i slažemo se da nivo sadržaja koji trenutno preplavljuje Spotifi otvorene platforma je neodrživa IMPALA je izrazila zabrinutost zbog razvodnjavanja naknada i bila je među prvima koji su pozvali na restrukturiranje raspodele naknada. Pozdravljamo određene elemente novog predloga dok tražimo zaštitu i prilagođavanja tamo gde postoji rizik od nesrazmernog uticaja manji i nadolazeći izvođači, kao i manja tržišta i, naravno, katalozi, takođe za specijalizovane žanrove, koji su važni i za diskografe i za umetnike u nezavisnom sektoru“.

Dario Draštata, predsednik Upravnog odbora IMPALA-e i predsednik RUNDA-e, nastavio je: „Na manjim tržištima, gde digitalni muzički servisi tek treba da u potpunosti afirmišu svoje prisustvo, smatramo da prag postaje značajna pretnja rastu lokalnih talenata. . Podstičemo Spotify da primeni dinamičke pragove kako bi izbegao nenamerno gušenje umetničkog, kulturnog i ekonomskog doprinosa muzičara u nastajanju i manjih tržišta. Tužni smo što vidimo vesti o otpuštanju kompanije Spotify ove nedelje i nadamo se da to neće uticati na napore Spotify-a da poveća prisustvo u manje teritorije“.

Dan Vaite, šef digitalnog odbora IMPALA-e i direktor etikete Better Noise Music, dodao je: „Kao lider u tržišnom udjelu u globalnom strimingu, globalna muzička industrija očekuje da Spotify predvodi u najboljim praksama i nagrađivanju umjetnika. U pogledu neonskog sektora su se pozabavili uticajem nedavno najavljenih promena, tako da IMPALA pozdravlja priliku da nastavi da retrospektivno poboljšava ova prilagođavanja u korist svih i kontinuiranog uspeha Spotify-a i zdravlja nezavisnih umetnika.” Upravni odbor IMPALA-e se raduje daljem dijalogu sa Spotify-om i drugim digitalnim uslugama, napominjući da ekosistem za striming tek treba da dostigne svoj puni potencijal. Deezer i Spotify svojim potezima pokreću stvari. Postoji imperativ za otvorenu i konstruktivnu debatu kako bi se nastavilo da oblikuje tržište striminga koje neguje raznolikost i lokalna tržišta u korist izdavačkih kuća, umetnika i ljubitelja muzike. Najava o otpuštanju radnika Spotify-a dodatno naglašava potrebu da se reformska formula ispravi.

Detaljan plan reforme striminga IMPALA-e možete pogledati preko ovog linka.

U Madridu je 14. i 15. novembra održana IFPI konferencija organizacija za kolektivno ostvarivanje prava proizvođača fonograma na kojoj su učestvovali i predstavnici Organizacije proizvođača fonograma Srbije-OFPS.

Prvog dana konferencije održane su radionice na teme „Licenciranje muzike“ i „Sistemi baza podataka“, dok je drugi dan bio posvećen pregledu konačnih finansijskih rezultata na muzičkom tržištu.

Što se tiče finansijskih rezultata muzičkog tržišta u 2022. godini, u protekloj godini od iskorišćavanja prava proizvođača fonograma prikupljeno je ukupno 2,366 miliona evra, što je rast od 9,4% u odnosu na prethodnu godinu. Najviše naknada naplaćeno je od prava na javno saopštavanje (752 miliona evra).

Ukupna raspodela posebne naknade nosiocima prava iznosila je 993 miliona evra, što je smanjenje od 1,3% u odnosu na prethodnu godinu, a najviše naknade isplaćeno je po osnovu prava na emitovanje (583,4 miliona evra). Radio je ostao ključni izvor prihoda za organizacije, uz napomenu da korisnici plaćaju male naknade u poređenju sa prihodima.

Prema projekcijama organizacija, podaci ukazuju na predviđeni rast naknada od prava na naknadu za javno saopštavanje u 2023. godini od 10,3%.

Održano je nekoliko prezentacija, među kojima izdvajamo tri na temu „Saradnja diskografa i izvođača u kolektivnom ostvarivanju prava“, „Kako i kada koristiti ACR za poboljšanje raspodele naknada od javnog saopštavanja“ i „AI i organizacije za kolektivno ostvarivanje prava“.

U okviru prezentacije „Saradnja diskografa i izvođača u kolektivnom ostvarivanju prava“, predstavnici organizacija AGEDI (organizacija za kolektivno ostvarivanje prava proizvođača fonograma) i AIE (organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora) prezentovali su učesnicima razvoj saradnje diskografa i interpretatora u procesu naplate naknade, ističući sve pozitivne aspekte, izazove i rešenja koja su imali tokom svoje saradnje.

Tema prezentacije „Kako i kada koristiti ACR za poboljšanje raspodele naknada od javnog saopštavanja“ bila je razmena iskustava u vezi sa primenom ACR sistema u cilju poboljšanja relevantnih podataka za naplatu naknada po osnovu prava na naknadu za javno saopštavanje. Tokom prezentacije „AI i organizacije za kolektivno ostvarivanje prava“, IFPI je dao uputstva organizacijama kako da postupaju sa snimcima napravljenim uz pomoć veštačke inteligencije i kako da prilagode interne propise u procesu i da reaguju blagovremeno.