OSVRT ČLANOVA IMPALA-e NA SPOTIFY-ev PLAN REFORME STREAMINGA I PITANJA KOJA SE MORAJU POSTAVITI

Prikupljajući stavove članova iz 32 zemlje širom evropskog muzičkog tržišta, uključujući Evropsku uniju, Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu (EFTA), Ujedinjeno Kraljevstvo i šire, Izvršni komitet IMPALA je za Spotify izneo listu pitanja o njihovim planovima za reformu striminga. Cilj IMPALA-e je da pomogne Spotify da reformiše svoj sistem na način koji koristi nezavisnom sektoru, uključujući umetnike danas i sutra.

Odbor IMPALA-e je zahvalio Spotify na njihovom kontinuiranom angažmanu sa nezavisnim sektorom na reformi striminga od kada je IMPALA objavila svoje predloge za reformu striminga pre skoro tri godine, a posebno u poslednjih nekoliko nedelja. Ističući niz pitanja koja nezavisni sektor smatra važnim, Komitet je istakao da striming servisi igraju ključnu ulogu u današnjoj muzičkoj industriji. On je dodao da je neophodno da Spotify bude zdrav i profitabilan i u poziciji da povećava plaćanja, da se nosi sa manipulacijama i suočavanjem sa masovnim prilivom sadržaja, kao i zloupotrebama sistema otvorene platforme.

Odbor IMPALA pozdravlja predloge Spotify da se ograniči razvodnjavanje fonda autorskih naknada od „funkcionalnog“ sadržaja, kao i da se primenjuju finansijske kazne za lažne aktivnosti, sve dok postoje provere i ravnoteže. Što se tiče praga ispod kojeg se neće plaćati striming pesama, odbor IMPALA ga prihvata kao jedan od alata koji ima za cilj rešavanje problema razvodnjavanja prihoda, ali se protivi principu korišćenja ovog alata bez mere i racionalnosti, jer potpuno demonetizuje deo repertoara u korist popularnijih snimaka. Smatraju da podaci za svaku promenu moraju da pokažu da nisu na gubitku manje i neafirmisane izdavačke kuće, veliki kataloški repertoar i, naravno, manje teritorije, specijalizovani žanrovi i duže pesme. Imajući ovo na umu, Upravni odbor IMPALA-e je pokrenuo sledeća pitanja za koja veruju da bi trebalo da vode dalju diskusiju sa Spotifi-om, koja je u toku, kao i da postavi principe za druge platforme:

1. Omogućavanje dalje diskusije radi obezbeđivanja zaštitnih mehanizama Može li Spotify da obustavi primenu ovih novih pravila kako bi ih prilagodio u daljoj diskusiji? Kako Spotify opravdava davanje zarade od strima jednog umetnika drugom umetniku? Da li su zaštitne mere moguće da spreče novi minimalni prag da stvori dvostepeni sistem koji neproporcionalno utiče na manje umetnike i umetnike u nadolazećim godinama, kao i na nadolazeće teritorije i široki katalog? Kada se otkrije flagrantno veštačko strimovanje, koji nivo podataka i dokaza će Spotify obezbediti, i u kom vremenskom periodu, da podrži odluke o kazni? Da li se odluke kompanije Spotify mogu osporiti?

2. Prag naknade – prilagođavanja i alternative neselektivnom pristupu Može li se dodati sistem „opt-in“ kao zaštita, tako da neki umetnici, izdavači i albumi na koje se to odnosi mogu biti stavljeni na belu listu za plaćanje od strane Spotify-a na osnovu prethodnog učinka (jer mnogi umetnici i izdavači koji su primili mikroplaćanja više neće moći da primaju obeštećenje, a ta zarada će ići drugim izvođačima)? Kako će duži klipovi biti prilagođeni da se ne izgube iz sistema monetizacije? Može li se zasnivati na dužini slušanja, a ne na broju strimova? Alternativno, da li umetnici koji ne zarade ništa od prvih 1.000 strimova po snimku mogu da dobiju dvostruku nadoknadu za strimove iznad tog praga, dok se ne ispuni 2.000 strimova? Ovo bi umetnicima dalo priliku da dobiju nadoknadu za prihod koji im pripada za prvih 1.000 strimova. Da li su „dinamički pragovi“ mogući za prilagođavanje praga na osnovu veličine tržišta kompanije Spotify i prodora na određeno tržište ili jezičku grupu? Ako nisu mogući, da li to znači da je tržišni udeo Spotify-a podjednako visok u svim regionima, čime se negira potreba za podesivim nivoima praga? Može li se primeniti sistem zadržavanja prihoda? Na primer da li se zarada od snimka do prvih 1000 strimova može zadržati sve dok umetnik ne dostigne prag nakon kojeg bi bila isplaćena? Kada bi se sistem brojanja primenio na ceo katalog umetnika umesto da se razlaže po pesmama, negativan uticaj ovog modela bi se svakako smanjio. Može li se ovo uzeti u obzir? Da li se mogu razmotriti drugi pristupi zajednički svim izvođačima i nosiocima prava, kao što su naknade za striming ili skladištenje ili drugi dostupni mehanizmi za uklanjanje loših aktera u strimingu i na taj način rešavanje zloupotreba koncepta otvorene platforme?

3. Transparentnost i podaci Transparentnost je ključna za procenu da li su efekti reforme pravedni i pravični. Može li Spotify da pruži informacije o tome kako će predložene promene uticati na umetnike i etikete, posebno kroz: kolektivna anonimna baza podataka po izvođačima (major, nezavisni, zemlja, žanr), o tome ko će imati koristi, a ko gubi kolektivna anonimna baza podataka po diskografiji (major, nezavisna, zemlja, žanr), o tome ko će imati koristi, a ko gubi na državnoj osnovi udeo pesama koje su ranije zarađivale i koje će prestati da zarađuju, i broj izvođača koji su zarađivali ranije i koji će prestati da zarađuju sada? jaz između kataloškog repertoara i novih izdanja kako će promene rezultirati dodatnim milijardama dolara prihoda platforme u narednih pet godina – mogu li se otkriti detalji proračuna?

4. IMPALA-ini predlozi za reformu striminga Kakvi su stavovi kompanije Spotify o predlozima navedenim u IMPALA-inom planu za promenu distribucije naknada za striming? Da li se ovi stavovi takođe mogu integrisati u reformske napore? Ovo uključuje AIM-ov model rasta umetnika – model koji je sličniji progresivnoj redistribuciji ili predlog pro-rata temporis za ublažavanje nepravilnosti u tretmanu dužih numera u modelu striminga, kao i predloge zasnovane na aktivnosti obožavalaca i mogućnosti korišćenja Spotifi-ovog okvira za otvaraju potpuno nove i komplementarne naknade od strimovanja preko učešća fanova.

5. Pravičnost algoritama Kako će Spotify garantovati transparentnost i pravednost svojih algoritama u određivanju da li snimak ispunjava navedene pragove?

6. Razlika između snimanja i objavljivanja Šta je opravdanje za primenu ovih kompenzacionih mera isključivo za sektor snimljene muzike, ali ne i za nosioce autorskih (izdavačkih) prava?

7. Uticaj na obelodanjivanje Da li Spotify predviđa promenu datuma objavljivanja novih singlova zbog implementacije novog modela strimovanja (a samim tim i potencijalnih problema sa unosom u sistem) ako izdavači moraju da se prilagode, kako bi obezbedili da pesma ima najbolje moguće šanse da stigne granični uslovi za obeštećenje? Da li je Spotifi procenio uticaj na vidljivost i povećanu konkurenciju za pažnju korisnika da otkriju nova izdanja? Šta je podsticaj za izdavače da zadrže sav svoj repertoar na Spotify i nastave da isporučuju sav novi materijal?

8. Uticaj na manje izvođače, tržišta i raznolikost Koji su konkretni planovi Spotify-a da podrži raznolikost i lokalne umetnike, na primer u regionima koji nemaju direktnu komunikaciju sa platformom, urednike, kustose, ili gde fanovi plaćaju istu naknadu kao na drugim tržištima, ali isplata po pesmi može biti upola manja? Umesto da sav novac koji generiše novi sistem usmeri na vrh lanca za najpopularnije snimke, da li bi Spotifi razmislio o tome da posveti deo povećanja raznolikosti ili primeni modela rasta umetnika? Da li je Spotifi razmatrao potencijalni uticaj na mentalno zdravlje umetnika čiji bi se repertoar mogao kvalifikovati kao neuspeh prema novom sistemu?

9. Dalje povećanje vrednosti Da bi dodatno povećao vrednost, da li će Spotify razmotriti druge poteze? Šta je sa potpuno uklanjanjem naknade za muziku (ne samo za pesme manje od dva minuta) i rešavanjem drugih funkcija koje crpe vrednost kao što je Discoveri Mode? Da li će Spotifi dodatno povećati cene pretplate? Nedavno povećanje je dobrodošlo, ali može li Spotifi da se obaveže na povećanje cena koje će donekle držati korak sa inflacijom?

10. Ažuriranje propisa i pravila Da li je predlog razmatran sa nekim regulatornim telom? Kako će se sprečiti potencijalni antikonkurentni ishodi? Postoje situacije u kojima izdavačke kuće imaju ugovore i zakonsku obavezu plaćanja po strimu. Prema novom modelu, Spotify ne bi plaćao za sve strimove, već bi preusmerio novac na druge izvođače i pesme koje ispunjavaju prag. Šta se dešava ako ugovori sa diskografskom kućom ne dozvoljavaju da ne plaćaju svaki strim? Razumemo da je reforma predstavljena kao novi poslovni model i da korisnici licenci mogu odlučiti da obnove svoje ugovore kako bi nastavili svoju vezu sa platformom. Pretpostavljamo da Spotify i dalje može da prihvati predloge o definisanju praga i kako novi sistem funkcioniše? Da li će nezavisni sektor biti uključen u proces donošenja odluka kada se Spotify pravila pregledaju i predlože promene?

Mark Kitcatt, predsednik IMPALA-ine grupe za reformu striminga i generalni direktor Everlasting Records i Popstock Distribuciones, prokomentarisao je: „IMPALA deli stavove kompanija za striming da model, koji je kreirao Spotify 2008. godine, treba da se preispita. Vidimo bezbroj mogućnosti za promene koje inspirišu stvaraoce i ljubitelje muzike i vode do značajnog rasta za sve, na svakom tržištu. Moramo da otvorimo diskusiju koja uključuje predloge za preraspodelu autorskih prava koje je IMPALA dala i mogućnosti koje navodimo da koristimo Spotify okvir da se potpuno otvori nove mogućnosti za prihod i povezivanje za kreatore. Prvi test za promenu mora biti razumevanje šta je pravedno i razumno za sve zainteresovane strane. Radujemo se odgovorima Spotify-a na naša pitanja i pitanja drugih grupa i udruženja.”

Helen Smit, izvršna direktorka IMPALA, dodala je: „Spotify je suštinski partner nezavisnoj zajednici i vredna zainteresovana strana u IMPALA-inom programu Friends. Delimo isti cilj negovanja pravednijeg ekosistema za strimovanje i slažemo se da nivo sadržaja koji trenutno preplavljuje Spotifi otvorene platforma je neodrživa IMPALA je izrazila zabrinutost zbog razvodnjavanja naknada i bila je među prvima koji su pozvali na restrukturiranje raspodele naknada. Pozdravljamo određene elemente novog predloga dok tražimo zaštitu i prilagođavanja tamo gde postoji rizik od nesrazmernog uticaja manji i nadolazeći izvođači, kao i manja tržišta i, naravno, katalozi, takođe za specijalizovane žanrove, koji su važni i za diskografe i za umetnike u nezavisnom sektoru“.

Dario Draštata, predsednik Upravnog odbora IMPALA-e i predsednik RUNDA-e, nastavio je: „Na manjim tržištima, gde digitalni muzički servisi tek treba da u potpunosti afirmišu svoje prisustvo, smatramo da prag postaje značajna pretnja rastu lokalnih talenata. . Podstičemo Spotify da primeni dinamičke pragove kako bi izbegao nenamerno gušenje umetničkog, kulturnog i ekonomskog doprinosa muzičara u nastajanju i manjih tržišta. Tužni smo što vidimo vesti o otpuštanju kompanije Spotify ove nedelje i nadamo se da to neće uticati na napore Spotify-a da poveća prisustvo u manje teritorije“.

Dan Vaite, šef digitalnog odbora IMPALA-e i direktor etikete Better Noise Music, dodao je: „Kao lider u tržišnom udjelu u globalnom strimingu, globalna muzička industrija očekuje da Spotify predvodi u najboljim praksama i nagrađivanju umjetnika. U pogledu neonskog sektora su se pozabavili uticajem nedavno najavljenih promena, tako da IMPALA pozdravlja priliku da nastavi da retrospektivno poboljšava ova prilagođavanja u korist svih i kontinuiranog uspeha Spotify-a i zdravlja nezavisnih umetnika.” Upravni odbor IMPALA-e se raduje daljem dijalogu sa Spotify-om i drugim digitalnim uslugama, napominjući da ekosistem za striming tek treba da dostigne svoj puni potencijal. Deezer i Spotify svojim potezima pokreću stvari. Postoji imperativ za otvorenu i konstruktivnu debatu kako bi se nastavilo da oblikuje tržište striminga koje neguje raznolikost i lokalna tržišta u korist izdavačkih kuća, umetnika i ljubitelja muzike. Najava o otpuštanju radnika Spotify-a dodatno naglašava potrebu da se reformska formula ispravi.

Detaljan plan reforme striminga IMPALA-e možete pogledati preko ovog linka.