Prvog dana konferencije održane su radionice na teme „Licenciranje muzike“ i „Sistemi baza podataka“, dok je drugi dan bio posvećen pregledu konačnih finansijskih rezultata na muzičkom tržištu.

Što se tiče finansijskih rezultata muzičkog tržišta u 2022. godini, u protekloj godini od iskorišćavanja prava proizvođača fonograma prikupljeno je ukupno 2,366 miliona evra, što je rast od 9,4% u odnosu na prethodnu godinu. Najviše naknada naplaćeno je od prava na javno saopštavanje (752 miliona evra).

Ukupna raspodela posebne naknade nosiocima prava iznosila je 993 miliona evra, što je smanjenje od 1,3% u odnosu na prethodnu godinu, a najviše naknade isplaćeno je po osnovu prava na emitovanje (583,4 miliona evra). Radio je ostao ključni izvor prihoda za organizacije, uz napomenu da korisnici plaćaju male naknade u poređenju sa prihodima.

Prema projekcijama organizacija, podaci ukazuju na predviđeni rast naknada od prava na naknadu za javno saopštavanje u 2023. godini od 10,3%.

Održano je nekoliko prezentacija, među kojima izdvajamo tri na temu „Saradnja diskografa i izvođača u kolektivnom ostvarivanju prava“, „Kako i kada koristiti ACR za poboljšanje raspodele naknada od javnog saopštavanja“ i „AI i organizacije za kolektivno ostvarivanje prava“.

U okviru prezentacije „Saradnja diskografa i izvođača u kolektivnom ostvarivanju prava“, predstavnici organizacija AGEDI (organizacija za kolektivno ostvarivanje prava proizvođača fonograma) i AIE (organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora) prezentovali su učesnicima razvoj saradnje diskografa i interpretatora u procesu naplate naknade, ističući sve pozitivne aspekte, izazove i rešenja koja su imali tokom svoje saradnje.

Tema prezentacije „Kako i kada koristiti ACR za poboljšanje raspodele naknada od javnog saopštavanja“ bila je razmena iskustava u vezi sa primenom ACR sistema u cilju poboljšanja relevantnih podataka za naplatu naknada po osnovu prava na naknadu za javno saopštavanje. Tokom prezentacije „AI i organizacije za kolektivno ostvarivanje prava“, IFPI je dao uputstva organizacijama kako da postupaju sa snimcima napravljenim uz pomoć veštačke inteligencije i kako da prilagode interne propise u procesu i da reaguju blagovremeno.

Prvi put u najvećem svetskom istraživanju ovog obima

otkriveni su stavovi prema veštačkoj inteligenciji

~ 79% ispitanika smatra da je ljudska kreativnost važna za stvaranje muzike ~

~76% veruje da AI ne bi trebalo da koristi ili ugrađuje muziku ili vokal umetnika u snimke bez dozvole~

~ 74% se slaže da AI ne treba da se koristi za kloniranje ili imitiranje izvođača bez ovlašćenja ~

Međunarodna diskografska federacija (IFPI), koja predstavlja diskografsku industriju širom sveta, objavila je danas rezultate istraživanja o stavovima ljubitelja muzike prema veštačkoj inteligenciji.

Istraživanje dolazi iz predstojećih rezultata Engaging with Music 2023, IFPI-jevog globalnog izveštaja koji analizira kako se fanovi širom sveta bave i razmišljaju o muzici. Sa odgovorima više od 43.000 ljudi iz 26 zemalja širom sveta, izveštaj predstavlja najveću muzičku studiju te vrste i jedan od najdetaljnijih uvida u ono što ljubitelji muzike misle.

Ove godine, po prvi put, izveštaj uključuje deo posvećen veštačkoj inteligenciji (AI) zahvaljujući ubrzanom razvoju ove tehnologije, koja predstavlja i mogućnosti i izazove za muzičku industriju i fanove. Ono što je jasno jeste da ljubitelji muzike visoko cene autentičnost – skoro osam od 10 fanova (79%) veruje da je ljudska kreativnost važna za stvaranje muzike.

Za fanove koji su svesni generativnih sposobnosti veštačke inteligencije da preuzmu i kopiraju postojeći repertoar umetnika, ovlašćenje za korišćenje muzike bilo kog izvođača smatra se apsolutnom neophodnošću: 76% veruje da AI ne bi trebalo da koristi ili uvozi vokal ili muziku umetnika bez dozvole. Isto tako, 74% se slaže sa izjavom da AI ne treba koristiti za kloniranje ili lažno predstavljanje izvođača bez ovlašćenja. Velika većina fanova takođe poziva na potrebu za transparentnošću, dok se 73% fanova slaže da AI sistem mora da navede svu muziku gde je korišćena.

Frensis Mur, izvršna direktorka IFPI-ja, komentariše: „Dok ljubitelji muzike širom sveta vide mogućnosti i pretnje muzici koju predstavlja veštačka inteligencija, njihova poruka je jasna: autentičnost je važna. Konkretno, fanovi veruju da sistemi veštačke inteligencije treba da koriste muziku samo ako je dozvola zatražena i dobijena unapred, i da moraju biti transparentni u vezi sa materijalom koji se unosi u njihove sisteme. Ovo su pravovremeni podsetnici za zakonodavce dok razmatraju kako da primene standarde za odgovornu i bezbednu veštačku inteligenciju.

Nalazi iz izveštaja Engaging with Music 2023 o veštačkoj inteligenciji uključuju sledeće:

– među ljubiteljima muzike već postoji dobra svest o veštačkoj inteligenciji, a mnogi je koriste i interesuju se za njene mogućnosti.

89% je svesno veštačke inteligencije

– skoro osam od deset ljubitelja muzike (79%) veruje da je ljudska kreativnost i dalje važna za stvaranje muzike.

Za fanove koji su svesni mogućnosti veštačke inteligencije:

– Ovlašćenje za korišćenje muzike smatra se izuzetno važnim:

76% veruje da vokal ili muzika umetnika ne bi trebalo da se koriste ili ubacuju u AI sisteme bez dozvole

74% veruje da AI ne bi trebalo da klonira ili imitira izvođače bez ovlašćenja.

– Velika većina fanova smatra da postoji potreba za transparentnošću, dok:

73% se slaže da je sistem veštačke inteligencije morao da napiše da li je bilo koji snimak korišćen ili umetnut za upotrebu.

– Fanovi takođe prepoznaju potrebu za uspostavljanjem pravila za AI sisteme:

70% veruje da bi trebalo da postoji granica za mogućnosti rada veštačke inteligencije

64% kaže da nacionalne vlade treba da imaju ulogu u postavljanju ograničenja šta AI može, a šta ne može.

Detaljnu infografiku pogledajte na ovom linku.

LJUBITELJI GLAZBE DILJEM SVIJETA VJERUJU U VAŽNOST LJUDSKE KREATIVNOSTI U VREMENIMA UMJETNE INTELIGENCIJE