U požaru uništena fabrika presudna za proizvodnju vinila

Kalifornijska fabrika, jedna od svega dve na svetu koje proizvode lakove od vitalnog značaja za proizvodnju vinilnih ploča, u petak je potpuno uništena u velikom požaru. Apollo Masters Corp. sa sedištem u Banningu, Kalifornija, koji isporučuje lak koji se koristi za izradu matičnih diskova, a koji se zatim koriste za izradu ploča od vinila, izgoreo je u velikom požaru, potvrdila je kompanija na svojoj službenoj web stranici.

Pogon za proizvodnju ploča, Foto: Petr David Josek

Požar je izbio oko pet sati ujutro u petak (7. februara), dok su zaposleni bili u zgradi, a svi se se uspeli skloniti na sigurno, objavio je Desert Sun. Ali gubitak fabrike – koja je zajedno s MDC-om u Japanu jedna od samo dve u svetu koje proizvodi lakove potrebne za stvaranje vinilnih ploča – dolazi kao težak udarac novom procvatu industrije vinilnih ploča. Američki magazin Billboard je prošlog meseca objavio da su 26% svih fizičkih albuma prodatih 2019. u SAD-u bili vinilni.

U e-mailu Billbordu Gil Tamazyan, osnivač i predsednik kalifornijske fabrike za presovanje vinila Capsule Labs, napisao je da je prerano znati koliko će uništavanje postrojenja uticati na isporuku vinila, ali predviđa ”ako se rešenje ne nađe zaista vrlo brzo, uskoro će postojati Vinylgeddon”, jer procenjuje da Apollo isporučuje 80% praznih lakih matičnih diskova na globalnom nivou.

Tamazyan kaže da će, osim oporavka Apolona, trebati ili nova kompanija koja će steći Apollovo intelektualno vlasništvo i stvoriti novu fabriku ili da japanski MDC proširi svoje poslovanje.

Bujanje industrije vinilnih ploča već je dovelo do toga da se teško nosilo sa potražnjom, pa uništavanje fabrike koja je pokrivala 80% svetskog tržišta bar za neko vreme zaista može značiti – Vinylgedon.

Apollo Masters, Foto: Screen Shot

Izvor. glas.ba

Bajaga i Instruktori, YU grupa, Točak, Partibrejkers i drugi sviraju za Koju

Najavljen je još jedan koncert podrške za što brži oporavak Koje, osnivača i frontmena Discipline kičme, vrhunskog producenta i jednog od najzaslužnijih za Novi talas.

Podsećamo, legendarni roker Dušan Kojić prilikom boravka u Londonu doživio je moždani udar. Ubrzo nakon toga, a zahvaljujući brzoj reakciji njegove sestre i lekara, Koja se probudio iz indukovane kome i vratio mu se govor. No, oporavak nakon svakog moždanog udara pa i ovog je dug i mukotrpan, a kako bi se što pre vratio na scenu njegove kolege i prijatelji muzičari održavaju niz koncerata u znak podrške.

Novi je najavljen za 20. mart u hali sportova “Ranko Žeravica” u Beogradu. Za Koju nastupaju Bajaga i Instruktori, YU grupa feat. R.M. Točak & Nikola Čuturilo – Čutura, Partibrejkers i Straight Mickey and the Boyz. Ulaznice će biti u prodaji od 12. februara po ceni od 1 200 (parter), 1 400 (tribine stajanje) i 1 900 dinara (tribine sedenje).

Top 5 najslušanijih pesama Grand produkcije (VIDEO)

Jutjub kanal “Grand produkcije”, pod nazivom “Grand Music Official”, osnovan je 2. marta 2012. godine. Budući da najveća video platforma na svetu, Jutjub iz godine u godinu beleži nove rekorde i Grandov kanal, za samo osam godina postojanja, uspeo da se nađe u samom vrhu najgledanijih na ovoj platformi. 

U nastavku vam donosimo top 5 najslušanijih pesama i najgledanijih spotova na Grandovom kanalu. 

Na petom mestu našla se Lepa Brena sa pesmom „Luda za tobom“ koja broji preko 27 miliona pregleda.

Iako je stara samo dve godine, pesma Tamare Milutinović našla se na listi najslušanijih i broji 31 milion prikaza. Ona je zauzela četvrtu poziciju na našoj top listi.

Treću poziciju drži Seka Aleksić sa pesmom „Crno i zlatno“ koja je svoju premijeru doživela pre tačno sedam godina. Ova numera beleži 32 miliona.

Numeru „Prekasno“ pregledalo je više od 37 miliona ljudi, što je Amara Gileta dovelo do drugog mesta najslušanijih Grandovih pesama.

Prvu poziciju ubedljivo drži Peđa Medenica i spot za pesmu „Ne traži me“ iz 2017. godine. Ova numera je ujedno i najslušanija od kad postoji Grandov Jutjub kanal jer ju je pregledalo više od 48 miliona ljudi. 

Izvor: grand.online

Hildur Gudanatodir: “Kako je moje violončelo postalo Džoker Hoakina Finiksa”

Islandska kompozitorka Hildur Gudanatodir nominovana za Oskara priča kako je njena muzika inspirisala zvezdu filma Džoker. Žičani instrumenti oduvek su se koristili za izazivanje napetosti kod gledalaca. Setite se samo struganja duplog basa „ta-na ta-na”, dok se približava Ajkula ili vrišteće violine u Psihu kad treba da se desi nešto strašno.

Hildur Gudanatodir, Foto: Getty images

Ima nečeg životinjskog u njihovom zvuku, od čega vam se diže kosa na glavi tokom neke jezive filmske sekvence.

U Džokeru, violončelo dočarava unutrašnje previranje Artura Fleka, lika kog tumači Hoakin Finiks, dok se pretvara u klovna ubicu.

Ova filmska muzika delo je islandske kompozitorke i čelistkinje Hildur Gudnadotir – jedine žene nominovane za najbolju filmsku muziku na ovogodišnjim Oskarima.

Svako ko je video film zna da je muzika njegov neodvojivi deo.

„Džoker je praktično priča o jednoj osobi, tako da mi je delovalo odgovarajuće da nas jedan instrument uvede u njegovu glavu i povede dalje”, kaže ona za BBC Njuz.

Od svih instrumenata koje je imala na raspolaganju, odabrala je čelo. „To je moj instrument, tako da mi je odgovaralo da ga sviram na saundtreku”, kaže ona.

Hildur je nagovorio da radi na filmu o poreklu Džokera njegov režiser Tod Filips, a ona se priseća: „Scenario je bio fantastičan – ostavio je snažan utisak na mene.”

Ona je blisko sarađivala na Arturovoj transformaciji u Džokera sa Filipsom i Finiksom, favoritom za osvajanje ovogodišnjeg Oskara za najbolju glavnu mušku ulogu.

„Zaljubila sam se u film i napisala sve glavne teme pre nego što su počeli sa snimanjem, tako da su mogli da koriste tu muziku, a ja sam mogla da budem deo svega toga.”

Hildurina muzika bila je od neprocenjive važnosti za ključnu ranu scenu u filmu – „ples u kupatilu”, kada Artur, obučen kao Džoker, počinje da se pretvara u svoj alter ego.

Njena muzika izazvala je neočekivanu reakciju kod Finiksa.

Na prigušenom svetlu kupatila, on lagano uvrće ruke u nizu neobičnih baletskih poza dok se na violončelu čuje sablasna solo deonica. Upečatljiv, mada pomalo jeziv prizor.

„Hoakin je praktično reagovao na muziku u realnom vremenu – ta scena uopšte ne izgleda tako u scenariju”, rekla je ona.

„Scena u kupatilu kad ga vodi muzika i on improvizuje svoj ples, to je praktično bila njegova reakcija kad je čuo ono što sam ja napisala.”

„Veliki deo njegove izvedbe nakon te tačke desio se zato što je taj momenat tako dobro ispao, a muzika ga je na neki način podržala u tome.”

Indivajer je napisao da je Hildurina muzika postala „glumčeva muza” i da su ga „nakon toga viđali kako sluša muziku preko slušalica na setu tokom čitavog snimanja”.

Hildur, čiji radovi uključuju komponovanje muzike za prošlogodišnju seriju Černobilj, već je izazvala veliku pažnju skorašnjim nizom pobeda na drugim dodelama nagrada.

Do sada je ubrala Baftu i Zlatni Globus za Džokera i Emi za Černobilj.

Ali ljudima nije promaklo da odsustvo diverziteta tokom ovogodišnje sezone dodele nagrada i dalje predstavlja veliki problem, sa Oskarima, Baftama i Zlatnim Globusima koji su se našli na meti oštrih kritika.

Za 84 godine otkako Oskari dodeljuju nagradu za najbolju filmsku muziku, nominovano je samo sedam žena uključujući i Hildur, a samo su tri osvojile ovu nagradu.

Najskorija kompozitorka koja je trijumfovala bila je britanska kompozitorka En Dadli, za film Do gole kože, još 1997. godine, a Akademija tek treba da nominuje neku ženu obojene kože.

Prošlogodišnji Celluloid Ceiling Report, Centra za studije žena na TV-u i u filmu sa Univerziteta u San Dijegu, naveo je:

  • Samo 7 odsto kompozitora koji su radili na 500 najgledanijih filmova 2019. godine bile su žene
  • U filmovima sa najmanje jednom rediteljkom, 16 odsto kompozitora su žene
  • U filmovima koje su isključivo režirali muškarci, žene čine 6 odsto kompozitora

Ravnopravnost je očigledno još daleko za kompozitorke, ali da li se nešto već promenilo u ovom kratkom vremenskom periodu otkako je Hildur nominovana za Džokera?

„Očigledno bi nam dobro došlo više žena, naravno, ali za mene je fantastično to da se, nakon niza pobeda koje su mi se dogodile u poslednjih nekoliko meseci, mnogo priča o ovome kao posledica toga”, kaže ona.

„Ja sam prva žena koja je bila nominovana i pobeđivala na ovaj način posle dugo, dugo vremena, tako da ljudi mnogo pričaju o tome.”

„To je stvarno sjajno, jer sam počela da čujem od muzičkih direktora i montažera da režiseri, kao rezultat toga, traže više kompozitorki da rade na njihovim filmovima.”

„To se zaista nije dešavalo ranije.”

  • Deset zanimljivih stvari na grupnoj fotografiji sa Oskara
  • Ko je sve nominovan za Oskara

Jedna od stvari u kojima Hildur uživa u vezi sa svojom muzikom jeste to da joj ona omogućava da istraži mnoge različite aspekte vlastite ličnosti.

„Uživam u radu na mračnijoj strani filma. Ja sam inače prilično vesele prirode, volim mnogo da se smejem, ali svaka osoba ima i svoju mračnu i svoju svetlu stranu, a srećom po moju porodicu, moja svetla strana je moja glavna strana, a moja mračna strana se nalazi u mojoj muzici.”

Sa uspešnom kompozitorkom, Džoker pomaže da se utre novi put za filmove inspirisane stripovima i superherojima.

Novi nastavak filma Kapetan Marvel sa Bri Larson takođe je angažovao kompozitorku. Pinar Toprak, iz Turske, koja je napisala dodatnu muziku za Denija Elfmana u prošlogodišnjoj Ligi pravde, prva je žena koja će komponovati muziku za neki Marvelov film.

Izvor: bbc.rs

Mlada nada jazz muzike Filip Pavić predstavio spot za pesmu “Jutros mi je ruža procvjetala” (VIDEO)

“Jutros mi je ruža procvjetala” novi je singl gitariste i kompozitora Filipa Pavića, dobitnika posebne nagrade Status za mladu nadu jazz muzike 2019. godine, koju dodeljuje Hrvatska muzička unija.

Filip Pavić, Foto: Promo

Radi se o obradi narodne pesme za solo akustičnu gitaru. “Jutros mi je ruža procvjetala” nalazi se na Pavićevom debitantskom albumu “Terra Incognita”, objavljenom u oktobru prošle godine, koji je izazvao izvrsne reakcije kako publike, tako i struke i kritike, pa je tako uvršten na nekoliko top lista najboljih albuma godine. Pored jazz-a, Pavić je razvio i veliki interes prema narodnoj muzici ovih prostora, koja ga je osvojila svojom lepotom i mističnošću, što ga je i inspirisalo za ovu obradu. Video spot režirao je, snimio i montirao Ivan Dabac.

Za vreme studija Filip je imao priliku sarađivati sa svetski poznatim muzičarima kao što su Jim Rotondi, Renato Chicco, Michael Abene, Klemens Marktl i drugi, a unazad nekoliko godina postaje sve prisutniji i traženiji na hrvatskoj muzičkoj sceni, gde sarađuje s vrhunskim jazz muzičarima, ali i predstavnicima drugih žanrova (Lucija Ćustić – Luce, Nina Romić, J.R. August). Pavića odlikuje moderan pristup jazz muzici, koji odražava širinu i svestranost ovog mladog muzičara, s naglašenom melodičnom i liričnom crtom. Za ovaj projekt okupio je srodne muzičke duše – pijanista Matiju Dedića, saksofonista Jaku Arha, kontrabasista Zvonimira Šestaka i bubnjara Borka Rupenu, vrhunske umetnike koji su obogatili njegovu muziku.

Izvor: crorec.net

Eminem iznenadio sve i na dodeli Oskara izveo pesmu “Lose Yourself” (VIDEO)

Reper Eminem pojavio se na sinoćnjoj dodeli Oskara i, na iznenađenje svih prisutnih, izveo svoju pesmu “Lose Yourself” koja je pre 18 godina dobila nagradu Oskar za najbolju originalnu pesmu.

Pesma “Lose Yourself” snimljena je 2001. godine za potrebe filma “8 Mile”. Kada je Eminemova pesma proglašena dobitnicom Oskara, on nije prisustvovao velikoj dodeli nagrada te je nije ni izveo te večeri.

No, čini se da nikada nije kasno za izvođenje ove pesme. Dokazao je to Eminemov sinoćnji nastup koji je iznenadio prisutne, ali i gledaoce koji su emisiju pratili ispred malih ekrana. O njemu još uvek ne prestaju pričati na društvenim mrežama, neki ga hvale, a neki su jednostavno iznenađeni i pitaju se ko je tačno pozvao velikog repera da nastupa na dodeli, prenosi USA Today.

“Hvala što ste me pozvali! Žao mi je što mi je trebalo 18 godina da stignem”. napisao je Eminem na svom Twitteru, dodavši deo teksta iz pesme “Lose Yourself”.

Izvor: klix.ba

Preminuo hrvatski dirigent Vladimir Kranjčević

Istaknuti hrvatski dirigent Vladimir Kranjčević preminuo je danas u Zagrebu, u 84. godini, saopštila je porodica.

Kranjčević je na Muzičkoj akademiji u Zagrebu predavao dirigovanje od 1978, redovni profesor je bio od 1995, a profesor emeritus od 2014. godine.

Bio je jedan od osnivača muzičkog festivala Varaždinske barokne večeri, direktor Opere Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu od 1994. do 2002. godine, navela je Hina.

Bio je posebno uspešan kao horski dirigent – dirigovao je mnogim horovima i orkestrima, poput mešovitog hora HRT-a, Zagrebačkih madrigalista, Simfonijskog orkestra HRT-a, a radio je i u muzičkoj produkciji RTB-a krajem osamdesetih godina prošlog veka.

Nastupao je uz Zagrebačku, Berlinsku i Beogradsku filharmoniju, Hrvatski komorni orkestar, u operama nacionalnih pozorišta u Zagrebu, Splitu i Osijeku…

Saučešće Vukosavljevića povodom smrti Kranjčevića

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević uputio je večeras telegram saučešća hrvatskoj koleginici Nini Obuljen Koržinek.

“Odlaskom Kranjčevića, hrvatska kultura izgubila je jedan od svojih najznačajnijih i najamblematičnijih izdanaka. Izdašnom muzičkom kompetencijom i velikim pregalaštvom, Vladimir Kranjčević ostavio je neizbrisiv trag u obrazovanju generacija muzičara i uspomenama publike čiji je muzički ukus i izgrađivao i obogaćivao”, naveo je Vukosavljević.

Kranjčević je, ističe Vukosavljević, i u Beogradu i Srbiji ostavio dubok znamen svog talenta i uticaja na brojne ljubitelje umetničke i horske muzike, od publike pa do stručnjaka.

“Veliki umetnik Vladimir Kranjčević upisao je svoje ime zlatnim slovima u istoriju hrvatske kulture i u srca brojnih poštovalaca u Srbiji, regionu i širom sveta. Kako i priliči ljudima koji ostvare svoju sudbinsku misiju”, naveo je ministar Vukosavljević u saučešću.

Izvor: rtv.rs